Џозефина Бол (28. април 1898 – 1. август 1977, Беркли) била је амерички компаративни психолог, ендокринолог и клинички психолог.
Остаће запамћена као пионир у проучавању репродуктивног понашања и неуроендокринологије (у периоду од 1920-их до 1940-их). Касније је радила као клинички психолог у здравственом систему државе Њујорк, у болници Veteran's Administration Hospital in Perry Point, Мериленд (од краја 1940-их до 1967. године).
Каријера Након дипломирања, Џозефина се преселила у Балтимор, Мериленд, и прихватила дужност асистента психобиолога на Психијатријској клиници Хенри Фипс у Универзитетској болници Џон Хопкинс.. Cambridge, MA: The MIT Press... New York, NY: Routledge.. Скоро одмах почела је сарадњу са Карлом Готфридом Хартманом, директором Карнеги института у Вашингтону.. Касније се придружила Одељењу за ембриологију на Институту, где је првенствено била ангажована у раду са Хартманом, стручњаком за физиологију и ембриологију јајника, а касније и са његовим наследником Џорџом Конаном, са којим је открила хормон прогестерон.
И Хартман и Корнер су подржавали Џозефинине експерименте о понашања, који су укључивали истраживања:
сексуалне ексцитабилности код Резус макаки мајмуна током менструалног циклуса (1935),. сексуалну рецептивност код мајмуна са оваријектомијом након убризгавања естрогена (1936), инхибиције сексуалне рецептивности убризгавањем прогестерона (1939),. документовање случајева имитативног учења код мајмуна (1938). Током 1930-их и раних 1940-их Џозефина је објавила низ фундаменталних студија истражујући сексуално понашање мужјака и женки пацова, са посебним нагласком на улогу хормона и других аспеката физиологије у понашању.
Џозефинине је напустила Балтимор 1941. године и 1940-их и 1950-их обаваљала је следећи низ активности на краткорочним функцијама:
Од 1942–1943. године, била је научни сарадник на Колеџу за кућну економију Универзитета Корнел.
Од 1943-1945. године била је доцента на одсеку за психологију на Васар колеџу.
Од 1945-1947. године, била је асистенткиња на Хартфорд Јуниор колеџу у Конектикату и клинички психолог на Институту за живот Универзитета Конектикат, што је означило почетак Џозефинине каријере у области клиничке психологије.
Године 1948. радила је као клинички психолог за здравствени систем државе Њујорк.
Од 1948-1950, радила је као виши психолог у Државној болници Рокланд.
Од 1950-1955, служила је као теренски супервизор у Програму обуке за психолошке приправнике у држави Њујорк.
Од 1954-1955. године била помоћник директора психолошких служби Државног одељења за менталну хигијену Њујорка. Од 1951-1952. године радила је као секретар Психолошког удружења државе Њујорк.
Године 1955. године вратила се у Мериленд и као истраживач-психолог била је повезан са тада контроверзним истраживачким пројектом лоботомије у болници за ветеране у Пери Поинту, Мериленд. Године 1959. напустила је истраживање лоботомије како би радила као клинички психолог у Управној болници за ветеране, са фокусом на геронтологију. На овој функцији је остала је до пензионисања 1967. године.
Борећи се да пронађе стална средства за своје истраживање Џозефина је 1940-их, радила и као клинички психолог све до пензионисања 1967. године.
Преминула је 1. август 1977. године Берклију.
Дело Џозефина Бол се бавила истраживањем улоге стероидних хормона у репродуктивном понашању и истовремено истраживањима у области бихејвиоралне неуроендокринологије.. University of California. Џозефинин први објављени рад из 1926. године описује резултате њених најранијих истраживања улоге стероидних хормона у учењу. Њене детаљне студије о хормонима и репродуктивном понашању код пацова и макакији мајмуна дале су темељни допринос овој области ендокринологије.Ball, J., & Hartman, C. G. (1939). .
Значајно је да се њен рад раних 1930-их дотакао организационе и активационе улоге стероидних хормона,Ball, J. (1934a). . . о којој је претходио, више од две деценије, водио Јунг на ову тему.
У болници за ветеране у Пери Поинту, Мериленд Џозефина је учествовала у истраживању на већегм броју лоботомија спроведених између 1947. и 1950. године. Ова процедура је пала у немилост истраживача, пошто су лекови за смирење постали доступни средином 1950-их. Џозефина је у овим истраживањима пратила последице лоботомије. Резултате истраживања објавила је у великој студији чији је она била главни аутор, 1959. године, под називом The Veterans Administration study of prefrontal lobotomy.
Референце
Категорија:Рођени 1898. Категорија:Умрли 1977. Категорија:Амерички лекари