мини|Промена БДП-а по глави становника Белорусије, 1973–2018. Цифре су прилагођене инфлацији на међународне доларе из 2011. године. Привреда Белорусије је мешовита економија са вишим средњим приходима. Као постсовјетска транзициона економија, Белорусија је одбацила већину покушаја приватизације у корист задржавања централизоване политичке и економске контроле од стране државе. Високо централизована белоруска економија ставља нагласак на пуну запосленост и доминантан јавни сектор. Описана је као држава благостања или тржишна социјалистичка. Белорусија је 74. највећа светска економија по БДП-у.
Белорусија се налази на 53. месту од 189 земаља на Индексу хуманог развоја Уједињених нација и нашла се у групи држава са „веома високим развојем“. Уз ефикасан здравствени систем, има веома ниску стопу смртности новорођенчади од 2,9 (у поређењу са 6,6 у Русији или 3,7 у Уједињеном Краљевству). Стопа лекара по глави становника је 40,7 на 10.000 становника (цифра је 26,7 у Румунији, 32 у Финској, 41,9 у Шведској), а стопа писмености се процењује на 99%. Према Програму Уједињених нација за развој, Џини коефицијент је један од најнижих у Европи.Le Bélarus, l'Etat miraculé. (28 April 2019) - "Sur le plan des inégalités, selon le Programme des Nations unies pour le développement, le coefficient de Gini (qui est un indicateur de la répartition des revenus, 0 étant l'égalité parfaite et 1 ou 100 étant l'inégalité la plus extrême) du Bélarus est l'un des plus bas du continent : 27 (Alors qu'il est de 37,2 en Estonie, 34 en Italie et 31,8 en Pologne... mais 25,6 en Islande)."
Економска позадина Пре Октобарске револуције, Белорусија је била релативно заостала и неразвијена земља, у великој мери се ослањала на пољопривреду и са руралном пренасељеношћу, иако је доживела брз привредни и индустријски раст након изградње железнице крајем 19. века, са Минском, Витепском, Гродном, Пинском и Гомељом који постају значајни индустријски центри.Экономика Белорусии в Эпоху Империализма 1900-1917. Под редакцией Г. Ковалевского и др. Минск 1963, стр. 85-88, 413 Други светски рат је разорио Белорусију, која је изгубила око четвртине свог становништва и претрпела огромна уништења инфраструктуре. У послератним годинама, Белорусија се индустријализовала и постала важно трговинско чвориште између Совјетског Савеза и Европе. Производња је постала стуб њене привреде са акцентом на тракторе, тешке камионе, прераду нафте, стругове за резање метала, синтетичка влакна, телевизоре, полупроводнике и микрочипове. Осамдесетих година прошлог века више од половине индустријског особља Белорусије радило је у предузећима са преко 500 запослених. Међу совјетским републикама, имала је необично високу стопу извоза својих производа, око 80%, и била је технолошки најнапреднија. Због своје улоге произвођача производа од сировина увезених из Совјетског Савеза, Белорусија је названа „совјетска монтажна продавница“.
Од распада Совјетског Савеза и под Лукашенковим вођством, Белорусија је задржала владину контролу над кључним индустријама и избегавала је приватизације великих размера које су виђене у другим бившим совјетским републикама.
Период између 1996. и 2000. године окарактерисан је значајним финансијским проблемима, посебно 1998. и 1999. године као резултат финансијске и економске кризе у Русији. То је резултирало пре свега наглим порастом цена и девалвацијом националне валуте, падом трговине са Русијом и другим земљама, растом заосталих обавеза међу предузећима и укупним погоршањем платног биланса земље. Екстремна напетост на девизном тржишту била је кључни фактор који је дестабилизовао привреду 1998. и 1999. године. У 1999. години потрошачке цене су порасле за 294%.
Белоруски БДП је порастао 9,9% у 2006. У првом кварталу 2007. БДП је порастао 8,2%.World Bank – Belarus Country Brief 2008 – Accessed Jan.20, 2009 БДП је даље порастао у 2008. до 10%.
Анализа директних страних инвестиција у Белорусију између 2002. и 2007. године показује да је скоро 80% страних улагања било усмерено на услужни сектор, а 20% у индустрију; улагања у пољопривреди била су безначајна.
Криза 2011. Непосредно пре председничких избора 2010, влада је повећала просечне плате у Белорусији на 500 долара месечно. Сматра се да је то један од главних разлога за кризу 2011. Други разлози за кризу били су јака државна контрола у привреди, дисконтна стопа нижа од инфлације и буџетски дефицит.
У јануару 2011. Белоруси су почели да претварају своју штедњу из белоруских рубља у доларе и евре. На ситуацију су утицале гласине о могућој девалвацији рубље. Курсеве у Белорусији централизује Народна банка Белорусије под контролом владе. Народна банка је била принуђена да потроши милијарду долара девизних резерви како би уравнотежила понуду и потражњу валуте. 22. марта је прекинула подршку банкама. Народна банка такође није значајно мењала курс (3.000 белоруских рибљи (БР) за долар 1. јануара и 3.045 БР 1. априла), па је повећана тражња за доларима и еврима исцрпила готовинске резерве банака. У априлу и мају 2011. многи су морали да чекају по неколико дана у редовима да купе доларе у мењачницима. У априлу су белоруске банке добиле неформалну дозволу владе да повећају курс на 4.000 БР за 1 долар (касније 4.500 БР), али је мало људи почело да продаје доларе и евро. Дана 24. маја, рубља је званично девалвирана за 36% (са 3.155 на 4.931 БР за 1 долар).VTB Says Belarus Bound for Meltdown, Ruble Plunge, as Locals Hoard Fridges, Bloomberg Али недостатак валуте се задржао. Као резултат несташице, створено је црно тржиште валуте. У јулу 2011, курс на црном тржишту је био скоро 6.350 БР за 1 долар, у августу је достигао 9.000 БР за 1 долар.
Септембра 2011. Народна банка Белорусије увела је сесију слободног девизног тржишта за утврђивање тржишне вредности рубље. Од новембра 2011. до марта 2012. курс је био 8.000 до 8.150 Rbls за долар, али је почео да расте у априлу 2012. године и достигао 8.360 за долар 10. јула 2012.
Криза је снажно утицала на економију. Инфлација је достигла 108,7% у 2011. Просечна плата (рачуната у доларима) смањена је са 530 долара у децембру 2010. на 330 долара у мају 2011. У мају 2012. просечна плата је достигла 436 долара. Стопа рефинансирања (аналог дисконтне стопе) порасла је са 10,5% у децембру 2010. на 45% у децембру 2011. и пала на 32% у јуну 2012. У новембру 2011. камате неколико банака достигле су 120% у рубљама.
Уредба о незапослености из 2015. године У априлу 2015, Александар Лукашенко је потписао закон којим је уведена новчана казна за незапослено становништво. Овај закон обавезује све грађане који сваке године плаћају директне порезе мање од 183 дана да плате таксу. Масовни медији су упоредили предлог са борбом са "тунеядцы", или друштвеним паразитима, у Совјетском Савезу. Неколико група лица ослобођено је плаћања накнаде: родитељи са дететом до 7 година, инвалиди, студенти и др. Избегавање плаћања било је кажњено новчаним казнама, административним хапшењима и обавезним јавним радовима.
Подаци о Ковид-у 2020. Белоруска економија је била релативно мање погођена пандемијом ковида 19 и релативно лаганим и одложеним мерама затварања и карантина због Лукашенкове банализације пандемије. Професор Виктор Сајевич је у септембру 2020. рекао да је Белорусија претрпела пад економских вредности између 1,5% и 2%, док су европске земље задржале пад од око 12%. Истовремени политички немири и појачана државна репресија такође су негативно утицали на економију.
Плате и тржиште рада мини|300x300пиксел| Номиналне обрачунате зараде у Белорусији по регионима у 2017. (у рубљама). Белоруско тржиште рада је веома регулисано. Важни елементи система централног планирања су и даље на снази. У принципу, одлука о одређивању плата препуштена је фирмама, али Влада може утицати на структуру зарада кроз тзв. тарифни систем, врсту централно утврђене платне мреже. Тарифни систем је обавезујући у буџетском сектору, укључујући предузећа и организације које се углавном финансирају и субвенционишу у оквиру државног и/или локалних буџета. Приватни (тзв. самофинансирајући) сектор, који представља, као што је већ напоменуто, само мали део запослености, има малу самосталност.The Distribution of Wages in Belarus
Незапосленост Званична стопа незапослености је нижа од 1%. Методе Међународне организације рада (међународни стандард) укључују и оне који траже посао који нису званично регистровани.What does the International labour organization (ILO) labour market statistics describe?, Statistisches Bundesamt, Wiesbaden 2015
Не постоји званична статистика незапослености према методама ИЛО-а. 6,1% Белоруса од економски активног становништва именовало је себе незапосленима током пописа 2009. године. Светска банка је у јулу 2012. закључила да је реална стопа незапослености седам пута већа од званичне. Бивши министар рада Александар Соснов процењује да је стопа незапослености 10% од економски активног становништва. Према процени Повеље 97, стварна незапосленост у Белорусији може бити 15% или чак 24%.Real unemployment rate in Belarus not less than 15 per cent, Charter 97 (2 April 2008)
Права радника 2021. године Међународна конфедерација синдиката уврстила је Белорусију међу 10 најгорих земаља за запослене на свету. Разлози за погоршање ситуације укључивали су репресију државе над активностима независних синдиката, произвољна хапшења и тешке случајеве ограниченог или никаквог приступа правди.
Током белоруских протеста 2020. године, неколико компанија је покушало да започне штрајк и наишло је на бруталну репресију. 2021. године, тројица радника Белоруске железаре затворена су због покушаја организовања штрајка.Жлобинский суд вынес решение по делу о забастовке на БМЗ, когда на заводе остановились печи
Сектори привреде
У Бресту је 1996. године успостављена Слободна економска зона. Програм је проширен на Минск, Гомељ, Витебск, Гродно и Могиљов. Од 2020. године, више од 270 страних организација користило је ову прилику. Чланство у СЕЗ-у доноси значајне предности. мини|250x250пиксел| Белоруски трактор Од 2013. године, део белоруске индустрије је био изложен прекомерној производњи: њене непродате залихе робе процењене су на најмање 3,8 милијарди долара, укључујући 20.000 непродатих трактора марке Белорусија.
Власништво над земљом је строго регулисано у Белорусији. Закон о земљишту и председнички декрет 667 су издати 2007. године и прате строге смернице у складу са „циљаном употребом“. Приближно 90% земљишта је на овај начин намењено за пољопривредну или шумарску употребу.
Пољопривреда Кумулативни пад додате вредности достигао је 30 одсто од 1991. године, а 15 одсто од 1995. године. Удео пољопривреде у БДП-у опао је за преко 10 процентних поена према 14 процената 1997. године. То се десило, без обзира на председникову економску стратегију самоодрживости у производњи хране 2001. године. Пад укупне пољопривредне производње делимично би се могао приписати неповољним временским условима (попут поплава), али је пад у жетви кромпира, поврћа и других усева који се углавном гаје на приватним парцелама био мањи него код производа које гаје колективне фарме. Такође, сточарство је у опадању и концентрисано је у државни сектор. Субвенционисање пољопривредног сектора у Белорусији износило је 1–2 процента БДП-а у виду директних државних кредита, аванса за реализацију државних наруџбина главних усева, уз изразито негативне каматне стопе. Поред тога, државни буџетски фонд, Фонд за подршку пољопривреди, обезбеђује средства за компензацију произвођача хране за трошкове инпута (ђубрива и опреме) који су износили још 1–2 процента БДП-а у периоду 1996–1997. Коначно, Централна банка Белорусије издала је субвенционисане кредите пољопривредном сектору по каматној стопи од половине стопе рефинансирања. Међутим, упркос чињеници да државна и колективна газдинства обрађују око 83 одсто пољопривредног земљишта и да имају највише користи од државних субвенција, приватна газдинства и приватне парцеле производе више од 40 одсто бруто производа.