Ислам у Црној Гори се односи на сљедбенике, заједнице и вјерске институције ислама у Црној Гори. Друга је религија по броју сљедбеника у земљи, после хришћанства. Према попису из 2011. године, 118.477 муслимана Црне Горе чини 20% укупног становништва. Црногорски муслимани углавном припадају сунитској грани.

Историјат мини|Хусеин-пашина џамија у Пљевљима У 15. вијеку црногорски владар Иван Црнојевић (1465—1490) био је у рату са инфилтрирајућим Млечанима. У немогућности да одржи рат на оба фронта, Османско царство је освојило већи дио територије Црне Горе и увело ислам. Иванов трећи син Станиша Црнојевић био је први истакнути Црногорац муслиманске вјероисповијести.

Станиша Црнојевић узео је име Скендер Црнојевић и владао из престонице на Цетињу. Познат је као један од најистакнутијих муслиманских администратора у сјеверним крајевима Османског царства словенског порекла за време владавине султана Селима -{I}-. Познато је да је Црнојевић командовао војском од око 3000 Акинџија, а такође је одржавао преписку са суседним савременицима као што је Гази Хусрев-бег.

Муслимани Црне Горе су углавном Бошњаци и Албанци по националности, али се неки изјашњавају и као етнички Муслимани и Црногорци. Присталице ислама у Црној Гори највише се налазе у региону Санџака у Црној Гори и Улцињу, Бару и Подгорици. Бошњаци имају слично етничко порекло са етничким муслиманима, али се разликују по идеологији којој националности припадају. У Црној Гори је основано 13 савјета Исламске заједнице: Подгорица, Тузи, Диноша, Бар, Улцињ, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње.

Демографија

мини|Припадници ислама у Црној Гори, према попису из 2011. Према попису из 2011. године, у Црној Гори има 118.477 присталица ислама.

Етнички састав муслимана (присташа ислама) у Црној Гори: 53.453 Бошњака 22.267 Албанаца 20.270 Муслимана (посебна етничка група) 12.758 Црногораца 5.034 Рома 2.003 Египћана (посебна етничка група) 256 Муслимана/Црногораца 195 Горанаца 183 Муслимана/Бошњака 181 Бошњак/Муслиман 172 Црногораца/Муслимана 169 Бошњака 101 Турчин осталих (испод 100 чланова по заједници) и етнички недекларисаних

Географска распрострањеност Постоје велике регионалне разлике у распрострањености муслиманског становништва. Општина Рожаје је, на пример, готово искључиво насељена следбеницима ислама, док у општини Плужине нема муслимана. Општина Муслимани (%) Рожаје 22.964 94,95 Плав 13.108 76,64 Улцињ 19.921 71,82 Бијело Поље 46.051 46,18 Бар 42.048 30,14 Беране 33.970 27,97 Пљевља 30.786 16,37 Подгорица 185.937 11,23 Тиват 14.031 5,10 Будва 19.218 3,40 Херцег Нови 30.864 2,01 Котор 22.601 1,66 Даниловград 18.472 1,41 Никшић 72.443 1,39 Цетиње 16.657 0,76 Шавик 2.070 0,58 Колањин 8.380 0,55 Мојковац 8.622 0,29 Андријевица 5.071 0,16 Жабљак 3.569 0,14 Плужине 3.246 0,00 Црна Гора 620.029 19,11%

Галерија

Види још Религија у Црној Гори Исламска заједница у Црној Гори

Референце

Литература