Милош Глишић (Пожега, 27. фебруар 1910. — Београд, 17. јул 1946) био је југословенски и српски официр.
Глишић је завршио Војну академију у Београду 1933. године, а од 1940. радио је у Генералштабу. 27. марта 1941. био је један од прозападно оријентисаних српских војних официра који су извршили државни удар и поништили потпис тројног пакта. Након инвазије Осовине на Југославију придружио се четницима Драгољуба Михаиловића и учествовао у устанку против немачких окупационих снага. Крајем 1941. постао је командант Пожешког четничког одреда.
Почетком 1942. постаје командант Санџачког четничког одреда са командом у Новој Вароши и прихвата да га легализује Влада народног спаса.: "... Додајмо и да се легализовани четнички одред мајора Глишића, при влади Mилана Недића, такође звао „Санџачки војни четнички одред“ " У августу 1942. Глишића је ухапсио, затворио и мучио Гестапо јер је саботирао немачке покушаје да разоружа своју јединицу и појачао комуникацију са Михаиловићем. Октобра 1942. одведен је у концентрациони логор Маутхаузен где је био до краја Другог светског рата. 1946. године га је ОЗНА ухапсила и судила заједно са Михаиловићем, другим истакнутим личностима четничког покрета и Недићевог режима. У јулу 1946. њих деветоро, међу којима и Глишић, проглашени су кривим за сарадњу са окупатором и ратне злочине. Стрељан на непознатој локацији у Београду.
Рани живот Глишић је рођен 27. фебруара 1910. године у Пожеги од мајке Станке и оца Стојадина. Био је ожењен и имао двоје деце.The trial of Dragoljub-Draža Mihailović stenographic record and documents from the trial of Dragoljub-Draža Mihailović.
Глишић је био студент Војне академије у Београду у периоду 1927—33.: "... Војну академију је завршио током 1927–1930. године. " После одговарајућег школовања 1940. године радио је у оперативном одељењу Генералштаба КЈ са чином капетана.: "... Генералштабну припрему завршио је 1940. године, после које је остао у оперативном одељењу Генералштаба ЈВ " Глишић је био један од учесника државног удара који је 27. марта 1941. извела група прозападно оријентисаних српских војних официра који су били противници војног савеза са силама Осовине.: "... Био је међу официрима који су извршили преврат 27. марта "
Други светски рат Почетком Другог светског рата Глишић постаје члан штаба Пожешког четничког одреда и убрзо унапређен у чин мајора.
Глишић је представљао четнике на преговорима са комунистима одржаним у првој половини августа 1941. године у селу Годовик, Ужичка Пожега. Комунистички вођа Чоловић ухапсио је Глишића после неуспешних преговора.
Према неким изворима, 16. октобра 1941. Глишић, тадашњи намесник Вучка Игњатовића, учествовао је у заједничком партизанском и четничком нападу на немачке снаге код Кнића у коме је погинуло 10 немачких војника, а 26 рањено.
Хватање од стране Гестапоа Глишића је 2. августа 1942. ухапсио Гестапо јер су открили да је саботирао разоружавање одреда и слушао наредбе Драже. Испитиван и мучен је у београдској централи Гестапоа: "... Под оптужбом да одржава везе са ЈВуО-м и саботира разоружавање Санџачког војно-четничког одреда, ГЕСТАПО га је ухапсио почетком августа 1942. године. Спроведен је у Ратни дом у Београду где је саслушаван и мучен. " да би открио где се налазе Михаиловић и Броз. Када је одбио, Немци су га 18. октобра 1942. одвели у концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.
Хапшење од ОЗНЕ десно|мини| Глишић, шести с лева, стоји при читању судске пресуде Након пуштања из концентрационог логора, Глишић је остао у Аустрији до јануара 1946. године када је покушао да илегално уђе у Југославију код Марибора. ОЗНА га је ухапсила.: "... Није се вратио у Југославију, већ се задржао у Аустрији. Почетком јануара 1946. године илегално се убацио у Југославију код Марибора, али је убрзо заробљен од стране ОЗН-е. "
Милошу Глишићу, логорашу Маутхаузена број 3.472 је суђено и осуђен је на смрт на Београдском процесу 1946. Стрељан је у Београду на непознатом месту 17. јула 1946. године.
Референце
Литература
Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Умрли 1946. Категорија:Рођени 1910. Категорија:Пожежани (Србија) Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији