Тијана Максимовић Бошњак (Нови Сад, 6. јун 1961) српска је глумица.

Биографија Рођена је 6. јуна 1961. године у Новом Саду. Дипломирала је глуму 1985. године на Академији уметности у Новом Саду. Била је у сталном ангажману у Позоришту младих четири и по године, а у Српском народном позоришту је од 1. марта 1990. године. Поред бројних улога у позоришту, водила је свечано отварање Бранковог кола 20 година, прославу 50 година рафинерије, прославу Института за ратарство и повртарство, програм солунских добровољаца поводом годишњице Пробоја солунског фронта, била је учесник омажа Мики Антићу у Руском дому 2008, водитељ додела Годишњих награда СНП-а, као и члан жирија Сусрета професионалних позоришта лутака Србије. Остварила је улоге и у филмовима и ТВ серијама.

Улоге у позоришту У Српском народном позоришту: Долња земља Ђорђа Лебовића у режији Дејана Мијача, 1981. Асистенткиња мађионичара — Глорија Ранка Маринковића у режији Желимира Орешковића, 8. јун 1984. Лилипутански народ — Козодер у акцији по Јовану Јовановићу Змају у адаптацији и режији Ратка Радивојевића, 21. децембар 1989. Британија — Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 29. март 1990. Контеса Белепш — Карлос II омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 30. јун 1990. Филенета — Жене у народној скупштини Аристофана у адаптацији и режији Бранка Плеше, 2. фебруар 1991. Међу јавом и мед сном Лазе Костића у адаптацији Петра Марјановића и режији Радослава Миленковића, 11. април 1991. Јелена — Очеви и оци Слободана Селенића у режији Славенка Салетовића, 19. април 1991. Хаве — Виолиниста на крову Џозефа Стејна у режији Воје Солдатовића, 1992. Катица (уместо Лидије Стевановић) — Кир Јања Јована Стерије Поповића у режији Љубослава Мајере, 1992. Соја распуштеница — Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Бранка Поповића, 10. децембар 1993. Наталија Ивановна — Три сестре Антона Павловича Чехова у режији Љубослава Мајере, 29. април 1995. Марта — Вашар таштине (испит студената друге године глуме) у режији Бранка Плеше и Ане Цвијановић Јајчанин, 1996. Ида — Слепи миш Јохана Штрауса у режији Јована Ристића, диригент Бојан Суђић, 28. јануар 1997. Емилија — Опасне везе Шодерлоа де Лаклоа и Кристофера Хемптона у адаптацији и режији Душана Петровића, 22. фебруар 1997. Марија — Роб љубави Ивана М. Лалића у режији Жанка Томића, 4. октобар 1997. Глумци певају, Брехту у част и познате песме из најпознатијих светских мјузикала, Весна Предојевић и Светозар Саша Ковачевић, 1997. и 1998. Гизела Лебесхајм — Вере и завере Александра Тишме у адаптацији и режији Душана Петровића, 3. октобар 1998. Госпа Геза (подводачица) — Мера за меру Вилијама Шекспира у режији Дејана Мијача, 22. децембар 1998. Њања — Евгеније Оњегин Александра Сергејевича Пушкина у адаптацији и режији Бранка Плеше, 21. фебруар 2000. Патриша — Крајности Вилијама Мастросимонеа у режији Александра Гајина, 15. април 2000. Ма — Паклена поморанџа Ентонија Берџеса у режији Ивана Церовића, 20. октобар 2001. у сарадњи са трупом Дупло дно Мари Луиз — Казанова Дејвида Греига, у режији Ђурђе Тешић, премијера 12. фебруара 2002. Павица болничарка — Смртоносна мотористика Александра Поповића у режији Жанка Томића, 11. октобар 2002. Сара — Покондирена тиква Јована Стерије Поповића у режији Ксеније Крнајски, 10. фебруар 2004. Кловн — Пипи Дуга Чарапа Круна Ципција у кореографији и режији Ика Отрина, 2005. Водитељка — Кварна карма Ивана Правдића у режији Марка Каћанског (Пројекат три), 23. мај 2005. Пук — Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у адаптацији и режији Кокана Младеновића, од сезоне 2005/06. Јеца — Пошто-пото посланик Косте Трифковића у режији Ратка Радивојевића – Брод театар, 2006. Маркиза — Повратак Казанове Артура Шницлера у режији Ане Томовић; 6. март 2007. Зинаида — Иванов Антона Павловича Чехова у режији Предрага Штрпца; 5. и 6. октобар 2007. Госпођа Радовановић — Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008. Риа — Као да Бранка Димитријевића у режији Предрага Штрпца, 2009. Насртаји на њен живот Мартина Кримпа у режији Анђелке Николић, 2009. Клариса — Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић Чучиловић, 2010. Кучкарка — Барбело, о псима и деци Биљане Србљановић у режији Предрага Штрпца, 30. април 2010. Драгана — Добар дечак Милана Марковића у режији Предрага Штрпца, 7. фебруар 2011. Јулка — Урнебесна трагедија Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, 6. октобар 2011. Дора Банер — Најављено убиство Агате Кристи у режији Ксеније Крнајски, 20. март 2012. Певачица — Приче из бечке шуме Едена фон Хорвата у режији Иве Милошевић, 16. мај 2012. Тетка Даца — Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Радослава Миленковића, 24. јануар 2014. Госпођа Шумиловић — Оставите поруку или Бегунци Виде Огњеновић, према мотивима романа Борислава Чичовачког, у режији ауторке, 9. мај 2014. Краљица Маргарета — Ивона, бургундска кнегиња Витолда Гомбровича у режији Радослава Миленковића, 23. март 2015. Филомена — Декамерон према мотивима Ђованија Бокача написала Ана Ђорђевић, у режији Ане Томовић, 4. децембар 2015. На Дрини ћуприја Иве Андрића, режија и текст Кокан Младеновић, 17, 18. и 19. марта 2016. Розика — Развојни пут Боре Шнајдера, у режији Предрага Штрпца, 17. маја 2016. Кречарка — Вечити младожења по мотивима романа Јакова Игњатовића, у режији Даријана Михајловића, 5. децембра 2016. Јенте, проводаџика — Виолиниста на крову, Џозеф Стејн – Џери Бок, у режији Атиле Береша, 2018. Јованча на путу око света, према делу Бранислава Нушића, у режији Золтана Пушкаша, 2020. Госпођа Круп — Мефисто, Клаус Ман, драматизација и режија Харис Пашовић, 2022.

Остале улоге: Вила — Пепељуга Живојина Вукадиновића у режији Мирослава Ујевића, 8. децембар 1985. Кабарета — Лажи-кажи из џака Павла Јанковића Шолета у режији Невене Јанковић, 12. јун 1986. Весели кловн — Лутка са црвеном капом Србољуба Станковића, 2. новембар 1986. Јангтаи — Црвено и плаво у дуги Валтера Бауера у режији Ђорђа Ђуровића, 14. децембар 1986. Мала ласта — Срећни принц Оскара Вајлда у режији Милана Белегишанина, 28. фебруар 1987. Златоруни ован у режији Јелене Ситар, 24. фебруар 1988. Зла краљица и асистент редитеља — Снежана и седам патуљака по браћи Грим у режији Миливоја Радаковића, 19. јун 1988. Конферансије — Прича о левој гуски Србољуба Станковића у режији Драгослава Тодоровића, 2. октобар 1988. Кловн — Чаролија Ђинђили Бунђи, колективно дело учесника у пројекту, 18. децембар 1988. Ана Софи — Два чина за пет жена Бјорга Вика у режији Весне Топалов, 25. новембар 2002. Клер — Слушкиње Жана Женеа, колективна режија, 2003. Варја, служавка — Јелка код Иванових Александра Веденског у режији Хариса Пашовића, 1983. Естер — Виктор или деца на власти Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића, 1984. Балерина — Улично позориште у режији Хариса Пашовића Пљување публике Петера Хандкеа, отварање Стеријиног позорја 1986. Кума — Велико братско шопање Звјездане Шарић у режији Зорана Шарића, 1995. Еротија — Менехми – близанци Плаута у режији Ратка Радивојевића, 1991. Враголије Бранка Радичевића, игроказ у режији Ане Цвијановић Јајчанин, 1983. Борка — Неуспавани кабаре Бранислава Радаковића у режији Невене Радаковић, 22. април 2000.

Филмографија

| 1985. || Кво вадис? || |- | 1987. || Човек у сребрној јакни || Девојка-мамац |- | 1988. || Дечји бич || Апотекарка |- | 1990. || Специјална редакција || |- | 2007. || Мера за меру || Госпа Пеза |- | 2016. || Вере и завере || Бабица |- | 2023. || Пенал и сексуални живот Ане Ђ. || Психотерапеуткиња

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1961. Категорија:Глумци из Новог Сада Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци Српског народног позоришта Категорија:Студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду