Централноафричка Република је једна од најнеразвијенијих земаља на свијету. Централноафричка Република има минерале (нафта, злато, дијаманти, руда уранијума), природне ресурсе (дрво, хидроелектране). Међутим, земља је и даље једна од најсиромашнијих земаља не само на свијету, већ и на афричком континенту, што је отежано сталним међуетничким и међувјерским ратовима, у којима власт не контролише већи дио земље. Основа привреде земље су пољопривреда и шумарство, њих је до 55% БДП-а. Главне извозне културе су памук, кафа, дуван, кикирики, просо, сусам и банане. Индустрија дрвета и дијаманата чинила је приближно 16% и скоро 14% прихода од извоза. За већину становника Централноафричке Републике, једино средство за живот је илегална трговина дијамантима, слоновачом, дивљим животињама или традиционалном медицином.

Од 2016. године земље ЕУ дају стратешке савјете влади и послале су мисију од више од 3.000 људи у ЦАР како би одржале мир. Осим тога, Брисел је обезбиједио стотине милиона евра хуманитарне помоћи Мусульманские повстанцы в ЦАР требуют вывода российских наемников // Газета.ру / Иван Жуковский, 28.10.2018 .

БДП Година 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 БДП долара по особи 350 380 420 450 470 480 480 310 330 БДП милиони долара 1473.7 1698.1 1985.4 1981.4 1986.0 2195.6 2,169.7 1544.6 1.782,9

Инфраструктура десно|мини| Ријека Убанги остаје важна транспортна артерија Државни монополи за комуналне услуге (вода, струја, пошта, телефон) су у тешкој финансијској ситуацији, чему доприноси велики дуг становништва. Амортизација мрежа доводи до честих несрећа, а оружани сукоби често онемогућавају њихово благовремено поправљање и одржавање. Већину електричне енергије у земљи производи хидроелектрана у граду Боали у префектури Омбела-Мпоко . У ЦАР постоје 4 радио станице и 1 ТВ станица, постоји један интернет провајдер, а излази неколико периодичних издања. Али све ово доноси само безначајне приходе у буџет.

Транспорт десно|мини|250x250пиксел| Централна улица у Бангију, 2014. година десно|мини|250x250пиксел| Зграда аеродрома у Бангију Саобраћајна мрежа земље је веома слабо развијена, а не постоје ни жељезничке пруге. Земља има само један међународни аеродром. Ријека Убанги је од посебног значаја за транспорт робе, јер су током кишне сезоне путеви испрани и по њима постаје немогуће транспортовати робу. Ријечна пловидба на ријеци Убанги је затворена од априла до јула. Од 2012. до 2019. године, комуникација између Бангија и Киншасе, главне извозне дестинације робе, била је значајно отежана грађанским ратом.

Аутомобилски путеви

укупно - 20,2 хиљаде км (2010) Највећи дио горива се увози из Камеруна или ДРЦ-а, што доводи до прекида у снабдијевању бензином, дизел горивом и млазним горивом . 429 км асфалтирано

Аеродроми

укупно - 39 (2013) , укључујући: са тврдим премазом - 2 (од 2438 до 3047 м - 1, од 1524 до 2437 - 1) без тврдог премаза - 37 (од 2438 до 3047 м - 1, од 1524 до 2437 - 11, од 914 до 1523 - 19, мање од 914 - 6)

Жељезница

Једина пруга уског колосјека која је саобраћала на територији Централноафричке Републике водила је од Зинга до Монга. Била је широка 600 мм и дугачка само 7,5 км (4,7 миља). Линија је радила од 1930. до 1962. године приликом транспорта робе до заобилажења плитких ријечних брзака и потпуно је стављена ван погона након што је завршена изградња заобилазног канала дубине 2,5 м. Оператер је била компанија Rob Dickinson: Extant Steam in the Central African Republic, 2012. . 11. априла 2006. године жељезничка линија ЦАР уписана је на привремену листу светске баштине УНЕСКО .

финансије Финансијски сектор ЦАР, најмањи у ЦЕМАЦ-у, игра веома ограничену улогу у подршци економском расту. Пошто пати од слабог тржишта, финансијски систем је и даље мали, неразвијен и којим доминирају комерцијалне банке. Због специфичности пресељења становништва земље и из безбједносних разлога, сва финансијска активност је концентрисана у главном граду Бангију . Само 1% становништва има депозите у банкама. Микрофинансирање је 1% кредитног капацитета земље, служећи 0,5% становништва.

Пољопривреда десно|мини| Поље памука у ЦАР 72% становништва Централноафричке Републике је запослено у пољопривреди. На њега отпада до 58% БДП-а. Само мање од једне трећине земљишта се користи за пољопривреду. Сјеверозападни и централни дијелови земље су важан пољопривредни регион за памук, банане, дуван, кафу, сусам и шећерну трску . На сјеверу земље (процјена 2012. године) се гаје сирак (42,8 хиљада тона) и просо, на југу кукуруз (110 хиљада тона), маниока (563 хиљаде тона), јам (350 хиљада тона) и пиринач (29,7 хиљада тона). Обраду земљишта углавном обављају жене. Прехрамбени усјеви се извозе у малим количинама, али њихов приход је један од главних извозних артикала. Производња прехрамбених усјева за домаћу потрошњу игра важну улогу у привреди, јер приход од њихове сезонске продаје премашује приход од извозних усјева као што су памук или кафа. На примјер, производња маниоке, дневне хране Централне Африке, креће се од 400 до 600 хиљада тона, док се производња памука, главне извозне културе, креће од 25 до 45 хиљада тона годишње. Поред тога, од прехрамбених усјева прави се јак алкохол или пиво од сирка. Приходи од њихове продаје такође чине значајан дио буџета. Главна препрека развоју је лоша развијеност инфраструктуре и недостатак државне подршке производњи. Такође, озбиљна препрека уласку на нова тржишта је и удаљеност од главних трговачких путева.

Сјеча и обрада дрвета Приходи од шумарске индустрије дају значајан допринос БДП. Шумске плантаже заузимају површину од 3,8 милиона хектара. Вриједне сорте тропског дрвета се извозе без прераде, у облику трупаца, док се мање вриједне сорте прерађују у локалним фабрикама у шперплочу и иверицу . Од почетка колонизације земље, Французи су доносили каучуковца за узгој. А данас је природни каучук извозна роба.

Риболов Риболов је уобичајен углавном дуж река. Највећи дио улова се продаје у ДРЦ . Влада је 1950. године започела програм подршке узгоју рибе, а до краја 1968. године у земљи је било око 12.000 рибњака. У 2003. години укупан улов је био 15 хиљада тона.

Индустрија мини|Индустрија Индустријска структура, која никада није била високо развијена у поређењу са сусједним земљама, у великој мјери је патила од војних и политичких немира. Неке гране лаке индустрије, настале још 1970-их и 1980-их година (фабрике за производњу тканина, обуће, прераду пољопривредних производа), практично су нестале. Земља и даље има производњу хране, пива, одјеће и грађевинског материјала. Индустрија даје око 12% БДП-а. Копају се дијаманти, нафта, алуминијум и злато, али ископавање злата опада. У близини Бакуме постоји налазиште руде уранијума, али се од 2017. године не развија. Приватни сектор запошљава око 11.000 људи.

Дијаманти ЦАР дијели 4-5. мјесто у свијету по квалитету (чистоћи) дијаманата. Централноафричка Република је 2012. године била на 10. мјесту у свијету по производњи дијаманата. Амерички геолошки завод процјењује резерве дијаманата у Централноафричкој Републици на око 39 милиона карата. Снабдијевање дијамантима за свјетску индустрију накита износило је око 500.000 бруто карата годишње. У овом индустријском сектору врши се илегално рударење, често под контролом илегалних наоружаних група, а шверц је веома развијен. Ископавање дијаманата, као и трговина дијамантима, су редовне активности које различите владе земље желе да национализују. ЦАР је 2013. године искључен из Кимберли процеса и стављен под трговински ембарго. У мају 2016. године ембарго је дјелимично укинут, али је остао на снази на дијаманте ископане на сјеверу и истоку земље. У децембру 2017. године ембарго је потпуно укинут. Једна од компанија за ископавање дијаманата и злата у префектури Лобаје за 2019. годину је Лобае Инвест. Компанија управља са два локалитета „Иава“, површине 385 км² и „Пама“, површине 3712 км². Плата по дану за рад локалног становништва у руднику је 2000 ЦАР франака (око 3,5 америчких долара) «Алмазы ночи»: Что забыла в Центральной Африке Lobaye Invest .

Нафта Прве нафтне бушотине избушиле су почетком 1980-их година америчке нафтне компаније. Касније је француски Тотал почео да развија нафтна поља. Године 2004. раскинут је уговор са америчком нафтном компанијом RSM Production Corporation , а директор компаније Џек Гринберг оптужен је за превару и штету по животну средину. Суд Централноафричке Републике осудио га је на 5 година затвора и 152 милиона евра одштете. До 2013. године на нафтним пољима биле су укључене и кинеске компаније Sinopec и Poly Technologies, али су биле принуђене да смање своје активности због безбједносних пријетњи. Нафту на граници са Чадом развија Гордил. У области Бирао код Боромате истражене резерве нафте за 2017. годину су биле милијарду барела нафте. Идентификована су четири перспективна нафтна поља: Багара, Досео, Саламат и Доба/Банго. Према неким стручњацима, резерве нафте могле би да буду и до 5 милијарди барела.

Уран 1960-их година Француска комисија за атомску енергију открила је налазиште боксита са налазиштима руде уранијума у ​​околини Бакуме. Резерве руде се процјењују на око 20.000 тона. У августу 2008. године група Арева потписала је петогодишњи уговор од 27 милиона евра (18 милијарди ЦФА франака) за развој налазишта уранијума у ​​Бакуму. Од 2013. године Арева одбија да обнови уговор због недостатка безбједности и како је касније објављено, глобалног пада интересовања за уранијум.

Туризам десно|мини|180x180пиксел| Централни хотел у Бангију Туризам у републици је слабо развијен. У ЦАР нема лука, пошто земља нема излаз на море, а нема ни жељезницу. Једини међународни аеродром налази се у главном граду земље Банги Мпоко .

У главном граду постоји неколико хотела. Главне туристичке дестинације: водопади у Боалију ; Национални парк Ђанга-Сангха (село Баианга ); ријека Санга ; животињски туризам (гориле, слонови, жирафе); сафари ; етнотуризам ( Баћани ). Вјерује се да је најбоље вријеме за посету већем дијелу земље од новембра до априла .

Од 2013. године нема прихода од туризма, пошто су непријатељства у сусједним земљама и грађански рат узели данак у туризму. Ова индустрија се сматра перспективном за даљи развој након завршетка грађанског рата и обезбјеђивање безбједности туриста .

Трговина десно|мини|250x250пиксел| Трговинска област у Бангију

Подаци о трговању за 2001. годину

Извоз: 146,7 милиона долара Извоз: дијаманти, дрво, памук, кафа, дуван Извозне дестинације: Белгија 32.57%, Кина 10,49%, Индија 10.36%, Мароко 10.24%, Република Конго 6,87%, Француска 5,79% (2009) Увоз: 237,3 милиона долара Увоз: храна, текстил, нафтни производи, машине, електрична опрема, аутомобили, хемикалије, лијекови Увозне дестинације: Јужна Кореја 29.19%, Либија 10,30%, САД 7,78% Камерун 7.39%, Холандија 6,77% (2001)

Подаци о трговању за 2015. годину

Извоз: 172,8 милиона долара Извоз: дијаманти, памук, кафа, дрво, маниока Извозне дестинације: Кина 29.2%, Индонезија 15.1%, ДРЦ 15%, Норвешка 7%, Мароко 5.9%, Саудијска Арабија 4.4%, Француска 4% (2014) Увоз: 264,9 милиона долара Увоз: храна, текстил, нафтни деривати, машине, електрична опрема, хемикалије, лијекови Увозне дестинације: Норвешка 14%, Кина 7.7%, САД 7.6% (2014)

Подаци о трговању за 2016. годину

Извоз: 77 милиона долара Извоз: дијаманти, дрво, памук, кафа, дуван Извозне дестинације: Норвешка 52.2%, Кина 14.1%, Демократска Република Конго 8.3% Увоз: 375,3 милиона долара Увоз: храна, одјећа, нафтни производи, машине, електрична опрема, аутомобили, хемикалије, лекови Увозне дестинације: Норвешка 39.3%, Француска 6.8%, САД 4.6%

Подаци о трговању за 2017. годину

Извоз: 118,5 милиона долара Извозне дестинације: Француска 31.2%, Бурунди 16.2%, Кина 12.5% Камерун 9.6%, Аустрија 7.8% (2017) Увоз: 380,5 милиона долара Француска 17.1%, САД 12.3%, Индија 11.3%, Кина 8.2%, Јужна Африка 7.4%, Јапан 5.8%, Италија 5.1%, Камерун 4.9%, Холандија 4.6% (2017)

Билатерални односи

Француска