Коканд () је град у региону Фергана у Узбекистану.
Историја
Опште информације Коканд је један од најстаријих градова Централне Азије. Помиње се под разним именима још од 10. века, али је свој процват доживео у 18. веку.
У периоду од 1709. до 1876. године постаје престоница Кокандског каната An account of the Kingdom of Cabul, and its dependencies, in Persia, Tartary, and India; a view of the Afghaun nation, and a history of the Dooraunee Monarchy. By the honourable Mountsturart Elphinstone. New and revised edition in two voulmes. VOL. I. LONDON: RICHARD BENTLEY, NEW BURLINGTON STREET, 1839. Р. 119, који се простирао на територијама савременог Узбекистана, Таџикистана, Киргистана, јужног Казахстана и аутономног ујгурског региона Синђанг у Кине ( Источни Туркестан) Кокандское ханство .
Од 1876. Коканд је био део Ферганске области Руске Империје, а затим Узбечке ССР у Совјетском Савезу. Сада је припада новој Ферганској области у Узбекистану.
Коканд се налази на раскрсници две главне маршруте кроз Ферганску долину: северозападна кроз планине до Ташкента и западна према Хучанду (Таџикистан).
Бухарски канат
Територија будућег Кокандског каната од 1500-1709 била је део Бухарског каната.
Кокандски канат лево|мини| Коканд. Спољна капија Ханове палате (1870-их) Постојао је од око 1710. године када се отцепио од Бухарског каната па до 1876. године када је припојен Руском царству.
Кокандски канови настојали су да својој династички легитимитет потврдити, повезујући своје порекло чак и са Тамерланом, а такође и тврдећи да су поседовали целу Фергану од давнина. Према локалним легендама, чувени султан Бабур, потомак Тамерлана, ишао је из Самарканда у Индију преко Фергане, где је једна од његових жена родила дечака на путу између Хуџанда и Канибадама, које је потом усвојило локално племе.
Руски Туркестан лево|мини|182x182пиксел| Грб града Коканда одобрен је 22. октобра 1908. заједно са другим амблемима Ферганске области Дана 19. фебруара 1876. године, Коканд су освојиле руске трупе под командом генерала Скобељева. Русија је укинула канат, а Коканд је ушао у формирану област Фергана као део Руског Туркестана, постајући административни центар Кокандског округа.
Након присаједињења Коканда Русији, канова палата је претворена у тврђаву, а кроз градске блокове-махале су формиране улице, дуж којих су се почеле појављивати грађевине европске архитектуре.
Град се брзо претворио у главни центар привредне активности у Туркестану, престигавши чак и Ташкент по броју банака.
Туркестанска аутономија Око три месеца (од 27. новембра 1917. до 22. фебруара 1918.) град Коканд је био центар непризнате државе Туркестанске аутономије. Туркестан се простирао на територији савременог Узбекистана, Казахстана и Киргистана.
Према бројним историчарима, Туркестанска аутономија је била прва демократска и секуларна независна држава у Централној Азији.
Узбекистанска ССР
Иако су припадници покрета Басмачи пружали жесток отпор, град и долина су, до јуна 1920. године, били заузети од стране совјетских трупа Составитель Сергей Пискунов. Борьба с басмачами в Средней Азии (1918—1938). Хронология событий. Сайт «Хронос»//hrono.ru .
Године 1920, главни град Ферганске области је пресељен у Коканд из Скобељева. Године 1924, након националног разграничења, Коканд је постао део Узбекистанске ССР.
Географија
Коканд се налази на истоку Узбекистана, у југозападном делу Ферганске долине. Налази се 228 км југоисточно од главног града Узбекистана - Ташкента, 115 км западно од Андијана и 88 км западно од Фергане.
Становништво
Од 1. јануара 2016. године становништво је износило преко 239.900 становника name="uz.2016" . Коканд је један од три највећа града у региону Фергана заједно са Ферганом и Маргиланом .
Становништво углавном чине Узбеци (више од 90%), док у граду живе и представници више од 30 националности.
Раст становништва Коканда Ата-Мирзаев. Народонаселение Узбекистана: история и современность. Година Популација 1897 81 300 1939 84 700 1959 105 100 1990 175 000 1995 187 000 1998 191 100 1999 193 800 2000 197 400 2007 206 500 2013 233 500 2016 239 900 2020 254 700
Становништво према попису из 1897. године Према општем попису становништва Руске империје, обављеном Демоскоп Weekly. директним испитивањем целокупног становништва истог датума, у складу са „Правилником о 1. општем попису становништва Руске империје“ одобреним 1895. године, Коканд је био велики град у средњој Азији.
Становништво и етнички састав Ферганске области по градовима 1897. Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 года. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи, кроме губерний Европейской России ГрадУкупноСартиУзбециТаджициРусиКиргизиКашгарциТурциПољациНемциЈермениРомиЈеврејиТатариКоканд81 35420 90754 673269615427473692156136439275206Наманган62 01752 890669110264810667019246 -2110194Андижан47 62745 3664519503745194497297114Стари Маргелан36 49035 645 -398203341 -2 -6527Ош34 15785107989 - -32 43218845 - -4624Чуст13 78525737612 718 - - -421 - - - - - -Нови Маргелан89282308300236456388195727158499186151
Економија Коканд је центар хемијске, памучне, машиноградње, прехрамбене и лаке индустрије. Обим производа произведених у великим индустријским предузећима у 2006. години износио је 72,9 милијарди сома. Коканд је такође велико железничко чвориште. Овде се налази управа регионалног железничког чвора Фергана.
Линкови
http://hokandi.narod.ru/
Референце
Категорија:Градови у Узбекистану Категорија:Градови на путу свиле Категорија:Википројект географија/Насеља у Узбекистану