Орлови рано лете је роман за децу српског писца Бранка Ћопића, објављен 1959. године.
Роман је подељен на два дела. Први прати школске несташлуке и одметање Јованчетове дружине у Прокином гају, док се други одвија током почетка Другог светског рата у Југославији и прати постепено укључивање дечака у ратна дешавања.
Истоимени југословенски филм, снимљен према роману, премијерно је приказан 1966. године.
Радња
Први дио
Радња почиње у селу Липову, где група ученика похађа сеоску школу. Деца су привржена учитељици Лани, али почетком нове школске године у село стиже нови учитељ, старији и злоћудан човек који је због пијанства премештен из оближње вароши.
Због његовог великог црвеног носа Стриц му даје надимак „Паприка“. Када учитељ сазна за надимак, Јованче преузима кривицу на себе. Учитељ наређује Стрицу да донесе прут којим ће казнити Јованчета, али Јованче искаче кроз прозор и бежи из школе.
Он одлази у Прокин гај, шуму за коју су везане бројне приче и страхови мештана, и тамо одлучује да направи свој „хајдучки“ логор. За место окупљања бира заравњену удолину коју назива Тепсија.
После нових сукоба са учитељем, Јованчету се придружују Стриц, Лазар Мачак, Ђоко Потрк, Ник Ћулибрк, Вањка Широки и Николица с приколицом. Девојчица Луња открива њихово скровиште и постепено постаје део дружине.
Дружина у Прокином гају проводи дане избегавајући школу, градећи скровиште и упуштајући се у различите пустоловине.
Лазар Мачак и Јованче откривају и подземну пећину са језером и ходницима. Пећина касније постаје важна и у другом делу романа.
Пољар Лијан најзад открива где се деца крију. Кнез Ваљушко, родитељи и други мештани организују потрагу и упадају у логор Тепсију.
После сукоба око дечјег бекства из школе, Николетина Бурсаћ јавно критикује учитеља Паприку и његово понашање према деци.
Паприка касније, после још једног инцидента у селу, бива повучен са службе. Деца сазнају да ће се њихова бивша учитељица Лана вратити у школу.
Тиме се завршава период њиховог школског „одметништва“ у Прокином гају.
Други дио
Други дио почиње у пролеће 1941. године.
Једног јутра изнад села прелећу војни авиони, а у даљини се чују експлозије. Учитељица Лана преко радија сазнаје да је почео рат.
За Јованчета тај тренутак означава крај безбрижног школског детињства.
У село касније стижу усташе и друге окупационе јединице. Јованче и његови другови све непосредније долазе у додир са ратним дешавањима.
Јованче и Лазар Мачак поново користе пећину у Прокином гају, а у једном тренутку у њој скривају и учитељицу Лану и Николетину Бурсаћа од усташа.
Дечаци помажу партизанима и постепено добијају различите задатке.
Луња постаје помоћница пољара Лијана у осматрању путева и прикупљању обавештења.
Јованче, Стриц, Ђоко Потрк, Ник Ћулибрк и Вањка Широки похађају омладински војнополитички курс и оспособљавају се за курирске послове. Николица је премлад да буде званично примљен, али ипак долази на курс.
Како рат напредује, некадашња дечја дружина све више постаје део ратних дешавања.
На крају романа Јованче, Стриц, Ђоко, Ник и Вањка одлазе са омладинским ударним батаљоном у борбу. Лазар Мачак и Луња их испраћају.
Дружина се пре растанка договара да ће се они који преживе рат једног дана поново окупити у Прокином гају, наложити ватру у логору Тепсији и сећати се другова који се нису вратили.
Ликови
Јованче — вођа дружине, кога другови називају харамбашом. После сукоба са учитељем Паприком први напушта школу и оснива логор у Прокином гају. Током рата постаје курир.
Стриц — право име му је Стево. Надимак је добио зато што је био највиши ученик у школи и личио на „заједничког ђачког стрица“. Сироче је без оца и мајке. Николетина Бурсаћ је његов брат од тетке, очеве сестре.
Луња — тиха и упорна девојчица, Стричева прва комшиница. У почетку неприметно прати дечаке и открива њихово скровиште. Касније постаје члан дружине, а током рата помаже пољару Лијану у обавештајним пословима.
Лазар Мачак — вешт у прављењу различитих предмета и справа и главни „мајстор“ дружине. Заједно са Јованчетом истражује пећину у Прокином гају.
Ђоко Потрк — дечак познат по томе што готово свуда трчи. У дружини често смишља стихове и песмице. Касније се обучава за курира.
Ник Ћулибрк — право име му је Никола. Надимак Ник користи по угледу на оца, који је једно време живео у Америци. Члан је Јованчетове дружине и касније курир.
Вањка Широки — крупан дечак из дружине. Његово право име је Иван Поповић. Касније се заједно са осталим старијим дечацима обучава за курира.
Николица с приколицом — најмлађи члан дружине. Надимак је добио зато што га свуда прати верна куја Жуја, коју води и у школу.
пољар Лијан — сеоски пољар, скитница и комичан лик који у првом делу покушава да открије дечје скровиште. Током рата сарађује са партизанима и ради са Луњом на осматрању прилаза селу.
учитељ Паприка — нови учитељ који долази у Липово почетком школске године. Због пијанства је премештен из вароши. Стриц му даје надимак Паприка због великог црвеног носа. Његове честе телесне казне подстичу децу да беже из школе.
учитељица Лана — учитељица којој су деца веома привржена. После Паприкиног одласка враћа се у школу. У другом делу романа учествује у ратним дешавањима и сарађује са Николетином.
Николетина Бурсаћ — крупан младић и Стричев брат од тетке. Деца га доживљавају као заштитника. У другом делу романа учествује у отпору окупатору.
Структура
Роман је подељен на два дела. Први дио има двадесет шест поглавља, а други двадесет три.
Први део усредсређен је на школски живот, бекство деце у Прокин гај и њихове пустоловине, док други део прати исте јунаке након избијања рата 1941. године.
Види још
Бранко Ћопић Орлови рано лете (филм)
Референце
Литература
Категорија:Српски романи Категорија:Дечја књижевност Категорија:Романи 1959. Категорија:Бранко Ћопић Категорија:Књижевна дела о Другом светском рату