десно|мини|300x300пиксел| У Копенхагену 62% становништва свакодневно путује бициклом до свог посла или студија Здрав град је термин који се користи у јавном здравству и урбаном дизајну да би се нагласио утицај политике на здравље људи. То је град који се континуирано унапређује на физичком и социјалном нивоу све док се не достигну еколошки и патолошки услови који успостављају прихватљиву стопу морбидитета за становништво. Његов савремени облик потиче од иницијативе Светске здравствене организације (СЗО) о здравим градовима и селима из 1986. године, али има историју која датира још од средине 19. века.Niyi Awofeso. The Healthy Cities approach — reflections on a framework for improving global health. Bull World Health Organ 2003; 81(3). Термин је развијен у сарадњи са Европском унијом, али је брзо постао интернационалан као начин успостављања здраве јавне политике на локалном нивоу кроз промоцију здравља.O'Neill M, Simard P. Choosing indicators to evaluate Healthy Cities projects: a political task? Health Promotion International 2006; 21(2): 145-152. Наглашава вишедимензионалност здравља као што је наведено у уставу СЗО и, недавно, у Отавској повељи за промоцију здравља.World Health Organization.Healthy Cities and urban governance. Copenhagen: WHO Europe. Алтернативни термин је Здраве заједнице или Municipios saludables у деловима Латинске Америке.
Приступи Многе јурисдикције које имају програме здраве заједнице и градови могу се пријавити да постану „Здрав град“ који је одредила СЗО. СЗО дефинише Здрав град као:World Health Organization. Health Promotion Glossary 1998.„Град који континуирано ствара и унапређује физичке и друштвене животне средине и проширује оне ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању свих животних функција и у развоју до свог максималног потенцијала.Мерење потребних индекса, успостављање стандарда и утврђивање утицаја сваке компоненте на здравље је тешко. У неким регионима као што је Европа, процена утицаја на здравље је обавезан део развоја јавне политике.WHO Europe. Health impact assessment methods and strategies. Erica Ison. The introduction of health impact assessment in the WHO European Healthy Cities Network. Health Promotion International 2009; 24(Supplement 1):i64-i71.
Постоје многе мреже здравих градова, у ЕвропиWHO Europe. WHO European Healthy Cities Network. и међународно, као што је Алијанса за здраве градове. Кључна карактеристика је обезбеђивање да се друштвене детерминанте здравља узму у обзир у урбаном дизајну и урбаном управљању. На пример, „урбанизација и здравље“ је била тема Светског дана здравља 2010. године.World Health Organization.World Health Day 2010. Једно средство у развоју здравих градова је друштвено предузетништво.Evelyne de Leeuw. Healthy Cities: urban social entrepreneurship for health. Health Promotion International 1999; 14(3): 261-270.
Види још Промоција здравља Здравство
Референце
Литература
Додатна литература Kenzer M. Healthy cities: a guide to the literature. Environment and Urbanization, 11(1), April 1999. Boonekamp GMM et al. Healthy Cities Evaluation: the co-ordinators perspective. Health Promotion International 14(2): 103, 1999. Special Supplement on European Healthy Cities. Health Promotion International, Volume 24, Supplement 1, November 2009. J Ashton, P Grey, K Barnard. Healthy cities — WHO's New Public Health initiative. Health Promotion International, 1(3): 319-324, 1986.
Спољашње везе Светска здравствена организација – Здрави градови Град здравља
Категорија:Светска здравствена организација Категорија: Здравље