Након руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022, широм Русије су избиле антиратне демонстрације и протести. Поред демонстрација, написан је низ петиција и отворених писама против рата, а један број јавних личности, културних и политичких, се јавно изјашњавао против рата.

Протести су наишли на широку репресију руских власти. Према подацима ОВД-Инфо, од 24. фебруара до 13. марта приведено је најмање 14.906 особа. Организације за људска права и новинари изразили су забринутост због полицијске бруталности током хапшења, а ОВД-Инфо је пријавио неколико случајева мучења демонстраната у притвору. Влада је такође кренула у сузбијање других облика противљења рату, укључујући увођење широко распрострањених мера цензуре. Други појединци који су потписали антиратне петиције суочили су се са одмаздом. Након што је Путин најавио делимичну мобилизацију руских војних резерви 21. септембра, наредних дана у масовним уличним протестима приведено је преко 2.000 људи.

Протести мини|Протест против инвазије на Украјину (Москва, 24. фебруар 2022.) Поподне након инвазије, Истражни комитет Русије издао је упозорење Русима да ће се суочити са правним последицама због придруживања недозвољеним протестима у вези са „напетом спољнополитичком ситуацијом“. Опозициона активисткиња Марина Литвинович позвала је на Инстаграму на уличне протесте 24. фебруара увече али ју је полиција привела док је излазила из куће. Те вечери хиљаде људи су изашле на улице у градовима широм Русије у знак протеста против рата. Највеће демонстрације биле су у Москви, где се 2.000 демонстраната окупило код Пушкинског трга, и Санкт Петербургу, где се окупило до 1.000 демонстраната. Стотине су демонстрирале у Јекатеринбургу, а демонстрација је било и у Чељабинску, Нижњем Новгороду, Новосибирску и Перму, укључујући и друге градове. До краја вечери на дан инвазије, према подацима монитора ОВД-Инфо, било је 1.820 хапшења у 58 градова, од којих су 1.002 извршена у Москви. Руско министарство унутрашњих послова оправдало је ова хапшења „ограничењем због корона вируса, што укључује јавне догађаје“. мини| Натпис на снегу НЕ РАТУ, Петрозаводск, 5. март. Дана 6. марта одржани су протести у најмање 60 градова, укључујући Владивосток, Иркутск и Хабаровск. ОВД-Инфо је пријавио преко 5.000 хапшења током дана. Руско министарство унутрашњих послова пријавило је више од 3.500 приведених. Видео на којем се види како гувернер Кемеровске области Сергеј Цивиљов покушава да оправда инвазију демонстрантима тог дана постао је виралан. Укупан број хапшења достигао је укупно 13.000 6. марта.

У седмици након Међународног дана жена, неколико видео снимака је постало вирално на друштвеним мрежама на којима се види како руска полиција хапси демонстранте јер су једноставно држали празан знак. Још једно хапшење које је постало вирално било је хапшење жене ухапшене јер је држала мали натпис на којем је једноставно писало „два слова“ („две речи“ на руском).

До краја марта, наводно су масовни протести углавном утихнули због репресије власти. Настављени су неки мањи појединачни акти противљења рату.

Пријављено је да су неки руски војници прекршили наређења да се придруже инвазији. 12. марта је објављено да је око 80 маринаца одбило да се бори након што су распоређени у Херсон и да су враћени на Крим. Псковски лист Псковскаја губернија је 7. априла известио да је око 60 руских падобранаца у Белорусији одбило таква наређења, даље извештавајући да руски команданти блокирају покушаје војника да се повуку из Оружаних снага Русије и такве војнике шаљу на суд.

Петиције и отворена писма У недељама које су претходиле инвазији, постојали су знаци да расте антиратно расположење у Санкт Петербургу. Почетком фебруара, преко 150 истакнутих руских активиста, аутора и академика потписало је отворено писмо „Само да рата не буде!“ протестујући против „партије рата у руском руководству“ и државних медија.

Више од 30.000 технолошких радника, 6.000 медицинских радника, 3.400 архитеката, више од 4.300 наставника, више од 17.000 уметника, 5.000 научника, и 2.000 глумаца, редитеља и других креативаца личности су потписале отворена писма позивајући Путинову владу да заустави рат. Неки Руси који су потписали петиције против руског рата у Украјини остали су без посла.

1.200 студената, професора и особља Московског државног института за међународне односе, повезаног са Министарством спољних послова, потписало је отворено писмо у којем се наводи да „сматрају морално неприхватљивим остати по страни и ћутати када људи умиру у суседству... Многе генерације будућих дипломата мораће да поново изграде поверење у Русију и изгубљене добре односе са нашим суседима.“

Представници руских уметничких и културних радника покренули су отворено писмо у којем изражавају солидарност са украјинским народом и протестују против рата. Од 23:00 по московском времену 27. фебруара 2022, писмо је потписало 17.000 људи.

Лев Пономарјов је покренуо петицију под називом „ “ („Зауставите рат са Украјином! – Не рату“). До 4. марта петицију је потписало више од 1,18 милиона Руса.

Симболизам

"Не рату!" мини|Графити на зиду у Москви са натписом „Не рату“ "Не рату!" () је антиратни слоган који су демонстранти користили на антиратним протестима у Русији 2022. године. Деца су такође користила овај слоган на ручно рађеним натписима и покушала да оставе своју поруку испред украјинске амбасаде у Москви. Због тих радњи су ухапшени.

Своје неслагање са одлуком Кремља изразили су и рођаци неких руских званичника који оправдавају рат Русије против Украјине преко хештега „Не рату!“ . Међу њима је била и Лиза Пескова, ћерка званичног представника Кремља Дмитрија Пескова.

Бело-плаво-бела застава Бело-плаво-бела застава је антиратни симбол настао уклањањем црвене боје са руске заставе. Према антиратним демонстрантима, црвена је представљала крв и насиље, а застава покушава да дочара наслеђе Новгородске републике као пример демократије. Међутим, нису сви демонстранти ценили заставу. Марија Мотужнаја (опозициона активисткиња) критиковала је оправдање за уклањање црвене траке са заставе.

Зелене траке Неки демонстранти су користили зелене траке као симбол противљења рату.

Изјаве против рата

Изјаве руских политичара и политичких партија против рата И руска уједињена демократска партија „Јаблоко“ и Партија народне слободе осудиле су предстојећу инвазију на Украјину неколико дана пре 24. фебруара 2022. године. Обе ове странке су се противиле илегалној анексији Крима и држе умерено проукрајинске позиције. Странка Јаблоко објавила је петицију којом се захтева повлачење трупа са украјинско-руске границе 13. фебруара 2022. године. Иако странка и даље легално постоји, десетине чланова Јаблока, политичара и активиста су ухапшени или притворени од 24. фебруара.

Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) званично подржава инвазију и често је окарактерисана као контролисана опозиција Путиновој влади, међутим, неке омладинске и левичарске фракције унутар партије противиле су се рату. Једина два члана Државне думе која су се изјаснила против рата били су посланици КПРФ-а: Михаил Матвејев и Олег Смолин. Против рата је такође говорио и сенатор КПРФ- а Вјачеслав Маркајев. Дана 27. маја 2022. године, два посланика КПРФ-а из законодавне скупштине Приморског краја избачена су из регионалне групе КПРФ, а двојица су укорена од стране странке након што су дали изјаву против рата. Друга фракција повезана са Међународном марксистичком тенденцијом суочава се са искључењем из партије након што је организовала антиратни комитет под називом "Чланови КПРФ/ ЛКСМ против рата".

Дана 15. фебруара, веб-сајт руске политичке партије Нови људи, која је такође позната као контролисана опозиција и кварљива странка, је објавио изјаву Сардане Авксентјеве у којој се осуђује рат. Након почетка инвазије, лидер странке Алексеј Нечајев дао је изјаве у прилог војној акцији. Антиратна изјава Авксентјеве је обрисана, а она је касније подржала инвазију: „И осећам да данас морамо дати нашој војсци прилику да заврши свој посао... Потребна нам је победа“.

Међутим, један од посланика Нових народа Државне Думе, Сангађи Тарбајев, јавно је осудио рат. Валериј Гартунг, такође посланик Државне думе и члан партије Праведна Русија — за истину (која подржава инвазију), такође је то осудио на Фејсбуку, а касније је прокоментарисао своју објаву на Republic.ru.

Михаил Горбачов, последњи генерални секретар КПСС и шеф државе Совјетског Савеза, изјавио је да се „мора учинити све што је могуће да се заустави опасност од нуклеарног рата“. Фондација Горбачов је 26. фебруара саопштила: „У вези са руском војном операцијом у Украјини, започетом 24. фебруара, потврђујемо потребу за раним прекидом непријатељстава и хитним почетком мировних преговора. Нема ничег драгоценијег на свету од људских живота.“

Дана 27. фебруара, руска политичарка Људмила Нарусова, чланица Савета Федерације, изјавила је у телевизијском интервјуу: „Не идентификујем се са оним представницима државе који говоре у прилог рату. Мислим да ни они сами не знају шта раде. Они без размишљања извршавају наређења.“ Аркадиј Дворкович, који је био потпредседник владе од 2012. до 2018. године, осудио је руску инвазију на Украјину и рекао да су „Ратови најгоре ствари са којима се може суочити у животу... укључујући и овај рат. Моје мисли су са украјинским цивилима.“ Дана 23. марта, Путинов дугогодишњи саветник и руски изасланик за климу Анатолиј Чубајс поднео је оставку на своју функцију и напустио Русију због противљења рату. лево|мини| Опозициони политичар Иља Јашин, општински заменик московског Красноселског округа, ухапшен је након што је критиковао рат у Украјини Алексеј Наваљни, опозициони лидер који је био затворен у јануару 2021, назвао је Путина „очигледно лудим царем“ и позвао Русе да наставе свакодневне уличне протесте: „Изађите на главни трг свог града сваког радног дана у 19.00 и у 14.00 викендом и на одмор". Касније је позвао Путинов налог за делимичну мобилизацију упоређујући регрутацију затвореника са измишљеним Одредом самоубица, питајући "Шта војска састављена од убица, пљачкаша, разбојника може да постигне у борби?"

Друге групе које су изразиле своје противљење рату су Револуционарна радничка партија, Либертаријанска партија Русије, Социјалистичка алтернатива, Пиратска партија Русије, Уједињена комунистичка партија, Леви блок и Аутономна акција.

Руска политичарка и дипломата рођена у Украјини Наталија Поклонскаја, која је постала истакнута током руске анексије Крима, назвала је инвазију катастрофом, такође додајући „Људи умиру, куће и читави градови су уништени [остављајући] милионе избеглица. Тела и душе су осакаћени. Срце ми пуца од бола. Моје две матичне земље се убијају, то нисам желео и није оно што желим”. Она је такође рекла да се украјинско друштво „променило“ за осам година откако траје рат у Донбасу са проруским сепаратистима и да Украјинци „неће дочекати Русију са цвећем“. Она је такође критиковала војни симбол З. Према The Moscow Times, раскид Поклонске са званичном линијом Русије да је руска инвазија на Украјину „специјална војна операција“ за „денацизацију и демилитаризацију“ Украјине био је практично незапамћен за актуелног званичника.

Руски дипломата Борис Бондарев је 23. маја објавио да је поднео оставку на своју функцију у знак протеста због руске инвазије на Украјину, називајући инвазију „агресивним ратом“, рекавши да то није само злочин против украјинског народа, али и „најтежи злочин против народа Русије, са подебљаним словом З који прецртава све наде и изгледе за просперитетно слободно друштво у нашој земљи”.