Телекомуникације у Србији су важан привредни сектор, који у 2015. чини 4,7% БДП-а земље.

Телефонија

Фиксни телефони: 81% домаћинстава (2016) Телефон - фиксне линије у употреби: 2,55 милиона, стопа пенетрације 36% (2016) Телефон - мобилни мобилни: 9,09 милиона, стопа пенетрације од 128% (2016) Међународни - позивни број земље: 381 Међународна сателитска земаљска станица: 1 Интелсат (Атлантски океан)

Фиксна телефонија Србија има развијену и ефикасну инфраструктуру телефонске мреже. Систем домаћих линија је 100% дигиталан, са дигиталном кабловском магистралном линијом. Пад броја фиксних веза у последњој деценији више је него надокнађен наглим повећањем употребе мобилних мобилних телефона. Телеком Србија, бивши државни монопол, доминантан је играч у фиксној телефонији са 93,8% тржишног учешћа. Од либерализације тржишта телекомуникација 2013. године, Телеком Србија веома полако губи тржишни удео у односу на 16 других оператера, од којих су најзначајнији СББ и Орион Телеком.

Мобилна телефонија Србија тренутно има три мобилне мреже, Телеком Србија, Yettel и А1, од којих су све лиценциране за 2G GSM, 3G UMTS и 4G LTE. Највећи мобилни оператер је Телеком Србија, на тржишту као мтс, са 42,85% тржишног учешћа, а следе Yettel са 31,92% и А1 са 24,06% тржишног удела. Поред тога, на тржишту је присутан оператер виртуелне мобилне мреже Глобалтел, са 1,17% тржишног удела.

Радио (2016): 75,7% домаћинстава Радио станице : 247 (укључујући шест националних, 34 регионалне и 207 локалних) Телевизије (2016): 97,8% домаћинстава Телевизијске станице : 122 (укључујући седам националних, 26 регионалних и 89 локалних)

Претплата на телевизију Око 67% домаћинстава има услуге плаћене телевизије (тј. 38,7% кабловске телевизије, 16,9% ИПТВ и 10,4% сателитске). Постоји 90 оператера плаћене телевизије (кабловска, ИПТВ, ДТХ), од којих су највећи СББ (углавном кабловска) са 48% тржишног учешћа, Телеком Србија (мтс ТВ) са 25%, затим ПоштаНет са 5% и Иком и Коперникус са 4% и 3%.

ИТ индустрија Српска ИТ индустрија убрзано расте и мења се темпом. У 2018. извоз ИТ услуга достигао је 1,3 милијарде долара. Са 6.924 компаније у ИТ сектору, Београд је један од центара информационих технологија у овом делу Европе, са снажним растом. Мајкрософт развојни центар у Београду је у време свог оснивања био пети такав центар у свету. Многе светске ИТ компаније бирају Београд као регионални или европски центар као што су Асус, Интел, Дел, Хуавеи, НЦР, Убисофт итд. Ове компаније су искористиле велики број инжењера у Србији и релативно ниске плате.

Велике инвестиције глобалних технолошких компанија попут Мајкрософта, типичне за 2000-те, затамњују све већи број домаћих стартапа који добијају средства од домаћих и међународних инвеститора. Оно што је компаније попут Мајкрософта довело на прво место била је велика група талентованих инжењера и математичара. Само у првом кварталу 2016. године српски стартапи прикупили су више од 65 милиона долара, укључујући 45 милиона долара за Seven Bridges (фирма за биоинформатику) и 14 милиона долара за Васт (фирму за анализу података). Један од најуспешнијих стартапа је Нордеус који је основан у Београду 2010. године и једна је од најбрже растућих компанија у Европи у области компјутерских игара (програмер Top Eleven Football Manager, игре коју игра преко 20 милиона људи).

Интернет

Домени највишег нивоа: .рс и .срб (ћирилица) Корисници интернета: 5,1 милион, 72,4% становништва (2016) Фиксни приступ интернету: 1,45 милиона домаћинстава, 58% домаћинстава (2016) Фиксни приступ интернету по типу (2016): ДСЛ: 51,8% Кабл: 38,9% Бежично: 6% FTTx: 3,3% Интернет хостови: 1,1 милион (2012) Интернет провајдери (ИСП): 214 (2016) Провајдери фиксног интернета (2016): Телеком Србија (ДСЛ): 45,9% тржишног учешћа СББ (кабл): 25,7% Иком (кабл): 3,8% Орион Телеком (ДСЛ): 3,4% Коперникус (кабл): 2,7% Радијус Вектор (кабл): 2,1% Сат-Тракт (кабл): 2% ПоштаНет (ДСЛ, кабловска): 1,9% ЕУнет (ДСЛ): 1,6% БеотелНет (ДСЛ): 1,5% Остало: 9,3%

Види још

Телеком Србија Теленор А1 СББ ПоштаНет

Референце

Спољашње везе

Агенција за телекомуникације Србије (ен) Тржиште телекомуникација Србије за 2016.