Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век је стручна монофрафија који је написала Кринка Видаковић Петров, објављена 1986. године у издању из Свјетлости из Сарајева. Године 1990. објављено је допуљено издање у истој издавачкој кући, а 2021. године у издању Народне књиге из Београда.
О аутору
Кринка Видаковић Петров (Београд, 1949) српска је научница, професор, преводилац и дипломата. Бави се изучавањем упореднае књижевности и фолклором, балканологијом и србистиком, емигрантском културом, хиспанистиком и јудаистиком, књижевним преводима и холокаустом.
О књизи Књига Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век је студија о култури шпанских Јевреја у Југославији настала и рађена у Институту за књижевност и уметност у Београду, а истовремено као докторска теза на Филозофском факултету у Загребу.
Велика јеврејска дијаспора се поделила на више јеврејских групација на тлу Европе након рушења другог храма у Јерусалиму и успостављања римске власти. Књига Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век представља обимну студију о групи која се после прогона из Шпаније населила на Балканско полуострво. На детаљан начин нуди преглед организације културног живота Јевреја, значајне писце и њихова дела, сефардску народну поезију и фолклор.
Књига је подељена у два дела. Први део разматра културни живот, а други део народну поезију Јевреја.
Садржај Садржај књиге Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век: Први део - Културни живот Организација културног живота Јевреји у Шпанији. Прогон. Насељавање Балкана и југословенских земаља Вера и писменост. Издавачка делатност и штампарије. Писмо и језик. Улога штампане књиге. Усмена традиција и секуларизација писане речи. Образовне установе, школе, јешиве и мелдари. Руждије и српске школе, женске школе. Alliance Izraelite Universelle. Друштва и установе - јеврејско женско друштво, Српскојеврејска омладинска ѕаједница. Просветни клуб Макс Нардау, Српско-јеврејско певачко друштво, Јеврејска čитаоница, La Benevolencija, La Lira, Matatja, La Glorija, Tarbut, Safa Berura, Јеврејски клуб, Esperansa. Јеврејска гласила Развој периодике: El amigo del puevlo, Pasatiempo, La Alborada, El mundo Safardi, Јеврејски живот, Јеврејски алманах, Јеврејски народни календар. Јеврејски глас: профил, став према Шпанији, културноуметничке манифестације, проза преведена с јидиша и хебрејског (Аш, Бјалик, Перец), прилози о нејеврејским писцима, прилози на јеврејско-шпанском језику, прилози на српскохрватском, прилози о народном језику и фолклору. Нова сафардска књижевност Позоришна делатност и драмски аутори: Капон, Папо, Џаен, Леви, Израел, Финци, Албала Х. Давичо: писац, критичар и преводилац. Прозаисти и песници. Домети нове сафардске књижевности. Занимање за фолклор Други део - Народна поезија Сафардски романсеро у европском контексту Песма о игри идентитета: Девојка - делија Песма о отмици девојке: Рикофранко Песма о верности и неверству: Арболеда, Ландрико, Неверна жена Песма с елементима магије: Заточени принц и Чудесна свирала Песма о прекрасној госпи: Лепотица на миси Песма о смрти: Александар хоће умрети Сафардска поезија у јеврејском контексту Лирске песме Између обредног и световног: Да је небо лист хартије Тужбалице: Килиба очајника Библијске теме и тумачења: Аврамово рођење: Маријин идолопоклоник Паралитургијске песме: Komplas de las frutas i flores Уместо закључка: Abstract Види још Јевреји у Србији Сефарди
Референце
Спољашње везе KULTURA ŠPANSKIH JEVREJA NA JUGOSLOVENSKOM TLU XVI-XX vek
Категорија:Књиге 1986. Категорија:Јевреји