Милош Милорад Велимировић (Београд, 10. децембар 1922 — 18. април 2008) био је амерички музиколог. Двапут је био добитник Фулбрајтове стипендије, сматран је међународним стручњаком у областима византијске музике, историје словенске музике и историје италијанске опере у 18. веку.

Младост Велимировић је рођен у Београду, Србија, Југославија, од породице Милорада и Десанке (Јовановић) Велимировић, лекара и професора клавира. У детињству у Србији научио је да свира виолину и клавир. Научио је неколико језика и имао је доживотну страст за музиком. Током својих адолесцентских година студирао је историју музике и теорију музике . Велимировић је започео студиј историје музике на Универзитету у Београду, а студирао је и виолину и клавир на конзерваторијуму. 1941. године, инвазијом сила Осовине, универзитет је затворен, а Велимировићеве студије су обустављене до после рата.

Од 1950. до 1951. Велимировић је радио са професором Универзитета Харвард Албертом Лордом на прикупљању усмених епских песама од певача у Југославији. Овај теренски рад био је наставак рада на другом професору класике са Харварда, Милману Парију, од 1933. до 1935. године. Сам Лорд је помогао Парију у последњим фазама тог путовања. Материјал прикупљен на овом путовању најистакнутије је разматран у Лордовој књизи из 1960. године, Певач прича . Алберт и Мери Лу Лорд су спонзорисали Велимировићеву имиграцију у Сједињене Америчке Државе 1952. године, да би уписао постдипломске студије на Харварду. Велимировић је магистрирао (1953) и докторирао (1957) на Харварду.

Велимировић је био млађи сарадник византологије на Дамбартон Оуксу школске 1955/56 и 1956/57. Од 1957. до 1969. предавао је на Универзитету Јејл. За то време добио је Фулбрајтову стипендију за истраживање у Грчкој школске 1963/64. Од 1969. до 1973. Велимировић је био на факултету Универзитета Висконсин–Медисон. Предавао је на Универзитету Вирџиније од 1973. до 1993. године, док је био председавајући Мекинтајровог одсека за музику од 1974. до 1978. године. Године 1985. добио је другу Фулбрајтову стипендију за предавање у иностранству у Југославији. Велимировић је пензионисан као професор емеритус 1993. године. Након пензионисања, наставио је да живи у Вирџинији, све до своје смрти 2008. године, у 85. години, у Бриџвотеру.

Велимировић је 2003. године позван на симпозијум у Бољшој театар у Москви. Као наставак овог догађаја, његове руске колеге су му поклониле књигу Византия и Восточная Европа : литургические и музыкальные связи : к 80-летию доктора Милоша Велимировича (Byzantium and Eastern Europe: Liturgical and Musical Links – In Honor of the 80th Birthday of Dr. Miloš Velimirović). Том је првобитно написан на руском језику и укључивао је прилоге аутора из девет земаља. Велимировићу је 18. октобра 2004. Универзитет у Атини доделио почасни докторат.

Одабрана дела Детаљнију библиографију Велимировићевог дела до око 1993. године можете наћи у историји породице Велимировићи Гојка Антића. У библиографију су укључени записи који документују преводе Велимировићевих списа, првенствено на грчки, српско-хрватски и бугарски језик.

Књиге

Радови

Референце

Литература

Александар Васић (Aleksandar Vasic). "Преминуо Милош Велимировић". Политика (Policy), 20. V 2008, Year CV, No. 33954, p. 16. Same in: Ton, Belgrade, July 2008, Year XII, No. 41, p. 2. Весна Пено (Vesna Peno). "Милош Велимировић (1922–2008)" (Miloš Velimirović). Музикологија (Musicologia), Belgrade 2008, No. 8, pp. 329–334.

Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Музичари из Београда Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Студенти Универзитета у Београду Категорија:Слависти