thumb мини| Владимир Путин са Си Ђинпингом током државне посете Москви у мају 2015. Кина и Русија су обновиле дипломатске односе након распада Совјетског Савеза 1991. Амерички научник Џозеф Нај је рекао:
Две земље деле копнену границу која је демаркирана 1991. године, а потписале су Уговор о добросуседству и пријатељској сарадњи 2001. године, који је у јуну 2021. обновљен на још пет година. Уочи државне посете кинеског лидера Си Ђинпинга Москви 2013. године, руски председник Владимир Путин је приметио да две нације стварају посебан однос. Две земље су у блиским војним, економским и политичким односима, подржавајући једна другу у разним глобалним питањима. Коментатори су расправљали о томе да ли билатерално стратешко партнерство представља савез. Русија и Кина су званично прогласиле своје односе „Нису савезници, већ бољи од савезника“. Везе су наставиле да се продубљују након руске инвазије на Украјину 2022. године, при чему је Русија све више постајала зависна од Кине откако је погођена међународним санкцијама великих размера.
Поређење земаља Уобичајено име Кина Русија Службени назив Народна Република Кина Руска Федерација Застава Грб152x152п154x154п Подручје 9,596,961 km 2 (3.705.407 квадратних миља) (укључујући Хонг Конг и Макао) 17,125,191 km 2 (6.612.073 квадратних миља) (укључујући полуострво Крим) Популација 1,468,669,490 146,793,744 Густина насељености 145/км 2 8,4/км 2 Главни град Пекинг Москва Највећи град Шангај (26.317.104) Москва (~12,5 милиона) Валута ренминби руска рубља Влада Унитарна једнопартијска социјалистичка република Савезна полупредседничка република законодавна власт Национални народни конгрес Савезна скупштина (Русија) Први вођа Председник КПК Мао Цедонг председник Борис Јељцин Тренутни лидери Генерални секретар КПК и председник Си Ђинпинг Премијер Државног савета Ли Ћианг председник Владимир Путинпремијер Михаил Мишустин Успостављено 1. октобар 1949. ( проглашење Народне Републике ) 4. децембар 1982 ( садашњи устав ) 25. децембар 1991. ( формирана Руска Федерација ) 26. децембар 1991. ( распао Совјетски Савез) Званични језици Стандардни кинески Руски БДП (номинални) 19,911 билиона долара (2022) 2,133 трилиона долара (2022) Спољни дуг (номинални) 1,843 трилиона долара (4 квартал 2018.) 539,6 милијарди долара (2017) БДП (ППП) 30,177 билиона долара (2022) 4,365 трилиона долара (2022) БДП (номинални) по глави становника 12.970 долара (2022) 14.665 долара (2022) БДП (ППП) по глави становника 21,364 долара (2022) 31.967 долара (2022) Индекс људског развоја 0,768 ( високо ) 0,811 ( веома високо ) Исељеници ~75.631 Руса у Кини ~200.000–400.000 Кинеза у Русији Девизне резерве 3.088.000 (милиони УСД) 126.026 (милиони УСД) Војни расходи 228,0 милијарди долара (1,9% БДП-а) (2018) 61,0 милијарди долара (3,1% БДП-а) (2018) Војна лица (0,23% становништва) 2.000.000 (активно) 14.510.000 (резерва) 18.660.000 (паравојска) (4,09% становништва) 1,413,628 (активно) 2,572,500 (резерва) 0 (паравојска) Војска Народноослободилачке војске руске оружане снаге Лидери Кине и Русије од 1991. године генерални секретар Комунистичке партије Кине председник Руске Федерације
Историја мини|Мапа која приказује првобитну границу (ружичастом) између Манџурије и Русије према Нерчинском уговору из 1689. и накнадни губитак територије за Русију према уговорима из Ајгуна 1858. (беж) и Пекинга 1860. (црвена). Односи између Кине и Русије сежу у 17. век, када је династија Ћинг покушала да протера руске насељенике из Манџурије, окончана потписивањем Нерчинског уговора . Руско царство је консолидовало своју контролу над руским Далеким истоком у 19. веку, након анексије дела кинеске Манџурије (1858—1860).
Током Хладног рата, Кина и СССР су били ривали након кинеско-совјетског раскола 1961. године, такмичећи се за контролу над светским комунистичким покретом. Постојала је озбиљна могућност великог рата између две нације почетком 1960-их; дошло је до кратког граничног рата 1969 . Ово непријатељство је почело да се смањује након смрти председника Комунистичке партије Кине Мао Цедунга 1976. године, али су односи били лоши све до пада Совјетског Савеза 1991. године.
Руски председник Борис Јељцин је 23. децембра 1992. године био у својој првој званичној посети Кини, где се састао са генералним секретаром КПК Ђиангом Земином и кинеским председником Јангом Шангкуном.Chronology of principal defence and security-related agreements and initiatives involving the Russian Federation and Asian countries, 1992–99 У децембру 1996. године, на крају посете кинеског премијера Ли Пенга Москви, Русија и Кина су објавиле заједничко саопштење обећавајући да ће изградити „равноправно и поуздано партнерство“. Ово је учврстило кинеско-руско гледиште да су Сједињене Државе њихов главни конкурент на глобалној политичкој сцени. мини| Кинески лидер Парамоунт Си Ђинпинг поклонио је две панде Московском зоолошком врту на церемонији са Владимиром Путином 5. јуна 2019. Године 2001. блиски односи између две земље су формализовани Уговором о добросуседству и пријатељској сарадњи, двадесетогодишњим стратешким, економским и – контроверзно и аргументовано – имплицитним војним уговором. Месец дана пре потписивања споразума, две земље су се придружиле са млађим партнерима Казахстану, Киргистану, Таџикистану и Узбекистану у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС). И даље активна од 2022. године, очекује се да ће се организација супротставити растућем утицају војног програма Сједињених Држава у средњој Азији . НРК је тренутно кључни купац и носилац дозволе за руску војну опрему, од којих је нека била кључна у модернизацији Народноослободилачке армије . НРК је такође главни корисник руског нафтовода Источни Сибир – Тихи океан.
Када је Кина покушала да изгради ближе односе са Русијом 2013. године, руска влада је у почетку имала резерве. Међутим, санкције Сједињених Држава против Русије због њене анексије Крима 2014. помогле су да се Русија погура на топлије односе са Кином. Иако су неке кинеске банке и компаније одбиле да у потпуности сарађују са Русијом због забринутости да би на њих могле бити примењене секундарне санкције, руско-кинеске економске везе су порасле када се и сама Кина суочила са забринутошћу због санкција.
Лиам Карсон, нови европски економиста у Capital Economics-y, рекао је 2019.:
До 2019. обе нације су имале озбиљне притужбе према Сједињеним Државама. За Кину, питања су била контрола Јужног кинеског мора, трговинска политика и технолошка политика. За Русију, главно питање су биле оштре економске казне које су наметнуле САД и Европа да би казниле њено отимање Крима од Украјине. Кина и Русија се, међутим, разликују по неким политикама. Кина не признаје руску анексију Крима, : 4 а Русија не подржава претензије Кине у Јужном кинеском мору. Ипак, Кина и Русија тренутно уживају најбоље односе које су имале од краја 1950-их. Иако немају формални савез, две земље имају неформални споразум о координацији дипломатских и економских потеза и изградњи савеза против Сједињених Држава.Yaroslav Trofimov, "The New Beijing-Moscow Axis," Wall Street Journal February 2, 2019. Јарослав Трофимов, главни спољнополитички дописник The Wall Street Journal-а, тврдио је 2019. године:
десно|мини| Си је наставио да се састаје са Путином путем видео конференције током кризе Kовид-19 Током пандемије ЦОВИД-19 појавиле су се неке тензије у кинеско-руским односима. На пример, у октобру 2020, ослањајући се на изговор да се коронавирус наводно налази на спољашњој амбалажи рибе, Кина је у великој мери смањила увоз руских морских плодова, што је изазвало значајно смањење цена руске морске хране. Кинеска ограничења руског теретног саобраћаја на граничним прелазима такође су довела до тензија, укључујући и штрајк возача.
Инвазија Русије на Украјину десно|мини| Путин је посетио Кину и састао се са Си Ђинпингом 4. фебруара 2022 Си и Путин су се састали 4. фебруара 2022, током припреме за Олимпијске игре у Пекингу 2022. током масовног гомилања руских снага на украјинској граници, при чему су њих двојица изразили да су две земље скоро уједињене у свом антиамеричком опредељењу. и да обе нације нису делиле „без ограничења” у својим обавезама. Извештаји западних обавештајних служби наводе да је Кина затражила од Русије да сачека инвазију на Украјину до завршетка Олимпијских игара у Пекингу 20. фебруара Непосредно пре инвазије, кинески медији би поновили руске изјаве да се руске трупе повлаче са границе са Украјином.
Дана 22. фебруара, два дана пре инвазије на Украјину, процурела објава The Беијинг Невс ' Хоризон Невс на Веибо- у са детаљним упутствима о томе како извести кризу у Украјини; У посту се од уредника тражи да прате неповољне коментаре, да користе само ознаке које деле кинески државни медији и наводи „Не објављујте ништа неповољно за Русију или прозападно. Дозволите ми да прегледам ваше речи пре објављивања." Дана 25. фебруара 2022. године, дан након руске инвазије на Украјину, Путин је током телефонског позива рекао Сију да Русија жели да се укључи у преговоре на високом нивоу са Украјином, саопштило је кинеско министарство спољних послова.
Кина је одбила да осуди руску инвазију на Украјину, понављала је руску пропаганду о рату, противила се економским санкцијама против Русије и била је уздржана или стала на страну Русије у гласању УН о рату у Украјини.
Русија је 2022. додала Тајван на листу страних држава и територија које врше „непријатељске акције“ против њене војне инвазије на Украјину . Кинески лидер Си Ђинпинг уверио је Владимира Путина у подршку Кине руском „суверенитету и безбедности“ у мају.
У априлу 2022. године, у интервјуу италијанском листу Коријере дела сера, руски политиколог Сергеј Караганов, који се сматра блиским Владимиру Путину, рекао је да ће Русија „бити интегрисанија и више зависити од Кине“, даље наводећи да су „Кинези наши блиски савезници и пријатељи и највећи извор руске снаге после самог руског народа“.
У јуну 2022, лидер Комунистичке партије Кине Си Ђинпинг имао је разговор са Путином где је поново потврдио подршку Русији по питањима безбедности, рекавши да „све стране треба одговорно да се залажу за правилно решење украјинске кризе“.
Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да Кина има економску полугу да изврши притисак на Путина да прекине рат, додајући „Сигуран сам да би без кинеског тржишта за Руску Федерацију Русија осећала потпуну економску изолацију. То је нешто што Кина може да уради – да ограничи трговину [са Русијом] док се рат не заврши“. У августу 2022, Зеленски је рекао да је од почетка рата у Украјини, генерални секретар КПК Си Ђинпинг одбио све његове захтеве за директне разговоре са њим. мини|Путин дочекује Сија у Москви током посете Сија Русији у марту 2023 У фебруару 2023. Путинов портпарол Дмитриј Песков одбацио је кинески мировни предлог, рекавши да „за сада не видимо ниједан од услова који су потребни да се цела ова прича доведе до мира“.
У марту 2023, Политико је известио да је кинески државни произвођач оружја Норинцо испоручио јуришне пушке, делове за беспилотне летелице и панцире у Русију између јуна и децембра 2022, при чему су неке од пошиљки ишле преко трећих земаља, укључујући Турску и Уједињене Арапске Емирате.
Од 20. до 22. марта 2023. године, Си Ђинпинг је посетио Русију и састао се са Владимиром Путином у званичном и незваничном својству. Био је то први међународни сусрет Владимира Путина откако је Међународни кривични суд издао налог за његово хапшење.
Граница Дана 29. маја 1994. године, током посете руског премијера Виктора Черномирдина Пекингу, руски и кинески званичници потписали су споразум о кинеско-руском систему управљања границом са циљем да се олакша погранична трговина и спречи криминална активност. Трећег септембра те године потписан је споразум о демаркацији, којим је утврђена граница дуж раније – спорног дела западне кинеско-руске границе од 55 км. Након коначног разграничења спроведеног почетком 2000-их, има и шеста је најдужа међународна граница на свету.