Сретен Петковић (Зајечар, 4. јануар 1930 — Београд, 21. март 2015) био је српски историчар умјетности, доктор историјских наука и универзитетски професор.
Животопис Сретен Петковић је рођен 4. јануара 1930. године у Зајечару. Основну и средњу школу завршио је у Шапцу. Завршио је Филозофски факултет у Београду, на ком је студирао од 1951. до 1956. Докторску дисертацију на тему Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614. одбранио је 1963. године. У времену од 1957. до 1960. године радио је као библиотекар на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1960. до 1995. године, у улози предавача (закључно са звањем редовног професора), остварио је завидну академску каријеру на Универзитету у Београду на предметима Увод у историју умјетности, Општа историја умјетности и Наука о умјетности.
Аутор је низа научних и стручних дјела. Аутор је већег броја стручних књига и великог броја научних расправа и студија. Проучавао је српску умјетност у периоду турске власти, посебно од средине XVI до краја XVII вијека. Словио је за једног од најбољих српских познавалаца умјетности поствизантијске епохе. Такође, бавио се и историографијом историје умјетности. Био је стручни консултант, а скупа са Петром Савковићем био је и косценариста једног броја ТВ емисија из серијала Сведоци векова о српским православним манастирима у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Румунији, Мађарској. Иначе, реализовано је више од 130 епизода овог серијала.
Библиотеку од преко три хиљаде публикација професор Петковић је поклонио Одељењу за историју уметности на коме је својевремено радио као библиотекар.
Преминуо је у Београду 21. марта 2015. године.
Библиографија
Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614, Научно дело, Нови Сад, 1965. Ариље, Југославија, Београд, 1965. Arilje – Medieval art in Yugoslavia, Jugoslavija, Beograd, 1965. Зидна декорација параклиса св. Стефана у Морачи 1642. године, Матица српска, Нови Сад, 1967. Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века, Матица српска, Нови Сад, 1971. Манастир Света Тројица код Пљеваља, Институт за историју уметности Филозофског факултета, Београд, 1974. Морача, Југославија, Београд, 1979. Србљак, том I–IV, (коаутор Димитрије Богдановић), Српска књижевна задруга, Београд, 1982. О фрескама XVI века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1984. Морача, Српска књижевна задруга – Просвета, Београд, 1986. Манастир Морача, Космос, Београд, 1987. Хиландар, Нови дани, Београд, 1989. Пећка патријаршија, Српска патријаршија, Београд, 1982. Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства, 1168–1371, Вајат, Београд, 1989. Српска уметност у XVI и XVII веку, Српска књижевна задруга, Београд, 1995. Иконе манастира Хиландара, Манастир Хиландар, 1997. Icons of Monastery Chilander, Monastery Chilander, 1997. Хиландар, Друго допуњено издање, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1999. Културна баштина Србије – The Cultural Heritage of Serbia, Православна реч, Нови Сад, 2003. Културна баштина Црне Горе – The Cultural Heritage of Montenegro, Православна реч, Нови Сад, 2003. Културна баштина Србије, Црне Горе и Републике Српске, (коаутор Љиљана Шево), Православна реч, Нови Сад, 2003. Благовештење рудничко, (коаутор Горан Вељковић), Каленић, Београд, 2004. Roman and medieval necropolis in Ravna near Knjaževac, Archaeological institute Belgrade, Belgrade, 2005. Српски светитељи у сликарству православних народа, Матица српска, Нови Сад, 2007.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Професори из Зајечара Категорија:Шапчани Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски сценаристи Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду