Јуриј Фјодорович Самарин (; Санкт Петербург, 3. мај 1819 — Берлин, 31. март 1876) био је водећи руски словенофилски мислилац и један од архитеката реформе о еманципацији 1861. године.
Биографија Потицао је из племићке породице и од малих ногу се дружио са Константином Аксаковом. Био је ватрени обожавалац Хегела и Хомјакова,
Самарин је похађао Московски универзитет, где је међу његовим наставницима био и Михаил Погодин. Дошао је до уверења да је „Православље, и само православље, религија коју филозофија може да препозна” и да „православна црква не може постојати одвојено од Хегелове филозофије”.Samarin's words quoted from: V. V. Zenkovsky. . Taylor & Francis, Самаринова дисертација је била студија о утицају Феофана Прокоповича на Руску православну цркву.
Касније се придружио владиној служби и настанио се у Риги, где га је добро укорењени утицај балтичког немачког племства изнервирао до те мере да је позвао владу да појача активности русификације у региону. Овај излив шовинизма довео је до његовог кратког затварања у Петропавловску тврђаву. (Самариново словенофилство је означено за панславизам, који је Николај I посматрао као „бунтовничку доктрину“).
У својим последњим годинама, Самарин је наставио да обилно пише о националним и „сељачким“ питањима, залажући се за постепено укидање кметства.. После Јануарског устанка саветовао је Николаја Миљутина да подржи пољско сељаштво као оличење „словенске душе“ Пољске на рачун „снага латинизма“,David L. Ransel, Bożena Shallcross. . тј. побуњеног племства и католичког свештенства. Умро је у Берлину од сепсе и саһрањен је поред Һомјакова у Данилову манастиру.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1819. Категорија:Умрли 1876. Категорија:Руски филозофи Категорија:Руско племство