Педагошко друштво Србије је добровољна струковна организација дипломираних педагога, односно професора педагогије и других који стручно и научно проучавају васпитање и образовање. Налази се у Београду у улици Теразије 26. Председница Педагошког друштва Србије је др Маја Врачар, а потпредседница Наташа Стојановић.
Историјат Претече Педагошког друштва Србије су били Филозофско–педагошко друштво основано 1898. и Академско педагошко друштво основано 1910. године.
Педагошко друштво 1924. „Пријатељи педагошке науке и васпитања омладине” су се окупили 16. маја 1924. године у згради Старог Универзитета на оснивачком састанку Педагошког друштва на ком је др Милан Шевић изабран за привременог председника Друштва, а за привременог пословођу др Бранислав Крстић. На Првој годишњој скупштини Друштва, 1925. године, на Рајићев предлог за почасног члана је изабран др Војислав Бакић. Године 1927. Друштво је бројало 108 чланова од којих је већина била из редова наставника Више педагошке школе у Београду. На основу Књиге записника је констатовано да је Друштво до половине 1923. године одржало седамдесет и један састанак и шест годишњих скупштина, као и да је на састанцима прочитано и дискутовано шездесет и пет реферата и предавања које је одржало више од тридесет предавача. Др Милан Шевић је преминуо 1934. године. Педагошко друштво је на ванредној скупштини 21. фебруара 1935. одржало комеморацију преминулом председнику и изабрана је нова управа и нови председник – Милорад Ванлић.
Педагошко друштво НР Србије После Другог светског рата су се педагози на научно–стручној основи удружили 31. маја 1949. када су основали Педагошко друштво Федеративне Народне Републике Југославије. Након удружења на савезном нивоу основана су и републичка друштва па је Педагошко друштво Народне Републике Србије основано крајем исте године. Педагошко друштво НР Србије било је члан Педагошког Друштва ФНРЈ. Оснивачка скупштина Педагошког друштва Народне Републике Југославије је одржана 25. децембра 1949. у сали Учитељске школе у Београду. Присуствовало је око седамдесет учесника. На Оснивачкој скупштини је дискутован и усвојен предлог Правила о организацији и раду Педагошког друштва. Према првом члану Правила Друштво је основано са циљем „да унапређује педагошку теорију и праксу и да окупља и представља педагошке раднике НР Србије”. Предвиђене активности су биле издавање публикација из области педагогије и психологије и сарадња у другим релевантним публикацијама, рад секција за поједине области педагошке и психолошке науке, стручна предавања са дискусијама, течајеви, сарадња са просветним органима и васпитним установама и са осталим педагошким и сродним друштвима, научне екскурзије и подршка члановима да учествују на скуповима на којима се расправљају за педагогију релевантне теме. Током 1950. године су основане у Београду секције Педагошког друштва за општу педагогику, историју педагогије, за планове, програме и уџбенике, за методике, за психологију, за предшколско васпитање, за ваншколски васпитни рад, за специјално школство, за стручну и дечију штампу, за стручно школство. Секције су почеле са радом наредне године када је Друштво добило просторије за рад на адреси Теразије 26. Часопис Настава и васпитање Педагошког друштва НР Србије, који и данас постоји, је покренут 1952. године са основном намером да се бави проблемима основношколске наставе. Тираж првог годишта је био 6000 примерака. На Четвртој скупштини Друштва 1955. године је изгласан и нови Статут чије су се главне измене односиле на пријем нових чланова, на обавезе чланова и на статус покрајинских пододбора.
Педагошко друштво НР/СР Србије мини|276x276пиксел|Фотографија снимљена приликом обележавања тридесет година од оснивања Педагошког друштва НР/СР Србије (Архива педагошког друштва Србије). Стоје с лева на десно: Милена Орловић Поткоњак, Никола Поткоњак, Милена Јеремић и Ксенија Вуксановић. Седе с лева на десно: Владета Тешић, Магдалена Илић Јовановић, Душан Недељковић, Драгојла Јапунџић и Јован Ђорђевић. Нови статут Педагошког друштва НР Србије је усвојен на скупштини која је одржана 27. априла 1962. Циљеви и задаци Друштва су преформулисани и конкретизовани, измењена је и организација Друштва, позиције подружница су јасније прецизиране и модификовани су критеријуми за пријем чланова. У статуту је Педагошко друштво НР Србије дефинисано као „стручнонаучно Друштво педагога које има за циљ да ради на унапређивању и популарисању педагошке теорије и праксе засноване на учењу марксизма–лењинизма”. Библиотека Педагошког друштва је отворена 1. јануара 1962. и током године ју је посетило 220 читалаца, углавном ученика учитељских школа и студената Више педагошке школе и Филозофског факултета. Следеће године је књижевни фонд увећан за неколико стотина књига поклона који су добијени од Јавног тужилаштва СРС и СФРЈ и од Института за Педагошка истраживања, па је библиотека располагала са 8051 књигом и примала је педесет и један часопис, од тога тридесет и три домаћа. Број корисника је био 649 лица, од тога 157 професора, педесет и пет наставника, шездесет и четири учитеља, 183 студената и 170 ученика. Библиотека је у том моменту представљала значајну институцију за стручно–научно усавршавање педагошких и просветних радника СР Србије због вредности њеног фонда књига и часописа. Секретаријат за просвету и културу Скупштине града Београда је донирао 400.000 динара за ангажовање хонорарног библиотекара и отварање библиотеке за стручну јавност на четири сата дневно. Упоредо са услуживањем читалаца извршено је сређивање несређеног књижевног фонда, израђен Правилник о раду и набављен је неопходни инвентар. Друштво је 1965. године увело додељивање диплома и признања заслужним појединцима и институцијама. Ова пракса је регулисана Правилником који је донет на Скупштини Друштва 1968. године, а до 1977. је додељено више од 150 диплома и признања. Октобра 1966. је потписан уговор са Педагошким друштвом Црне Горе којим је Настава и васпитање постала орган и Педагошког друштва СР Црне Горе. Уговор је важио до краја 1976. године када је покренут часопис Образовање и васпитање, који је постао и гласило Педагошког друштва СР Црне Горе.
Педагошко друштво СР Србије Током 1972. године је Извршни одбор приступио формирању три секције према радним местима педагога: Секција школских педагога, Секција педагога предшколских установа и Секција педагога у центрима за социјални рад. У периоду од 1972. до 1974. су биле активне следеће подружнице: Алексинац са двадесет чланова, Ваљево са тридесет, Врање са тридесет и четири, Пожаревац са осам, Шабац са шест и Београд са 160 чланова. Само у Београду се рад одвијао у оквиру више секција: Секција школских педагога је бројала тридесет и четири члана, Секција за социјалне установе је формирана на републичком нивоу и имала је двадесет и два члана, Секција предшколских установа није доставила податке али је била активна. Као нарочито активне подружнице се истичу оне у Алексинцу, Ваљеву и Крагујевцу. Нови Статут Друштва је донет 1974. године, а један од разлога је био проблем рада Друштва на локалном нивоу. У одељку о општим одредбама Статута Друштва се наводи да је Педагошко друштво организација педагога СР Србије. Наведено је да је циљ Друштва да доприноси унапређењу и популарисању педагошке теорије и праксе, заснованим на учењу марксизма–лењинизма, тековинама социјалистичке револуције народа Југославије и принципима самоуправног социјалистичког друштва Југославије. Радикална реорганизација Друштва у Савез Друштва је предузета 1977. године.
Савез педагошких друштава СР Србије мини|276x276пиксел|Отварање Првог конгреса педагога СР Србије (Архива Педагошког друштва Србије). Оснивачка скупштина Савеза педагошких друштава Социјалистичке Републике Србије је одржана у Београду 8. априла 1977. у згради Филозофског факултета. Тада је усвојен предлог Статута Савеза педагошких друштава СР Србије, изабрани су органи Савеза и утврђен је Општи програм рада Савеза. Истог дана је одржана и Свечана седница поводом јубилеја двадесет и пет година објављивања часописа Настава и васпитање. Савез педагошких друштава Социјалистичке Републике Србије је дефинисан Статутом као „самоуправна научно–стручна организација педагога СРС” коју чине педагошка друштва Социјалистичке Републике Србије и покрајинска друштва. Делатност Савеза је обухватала подручје Србије, а седиште Савеза је било у Београду. Органи Савеза су били Скупштина, Председништво, Секретаријат, Одбор самоуправне контроле и Одбор општенародне одбране и друштвене самозаштите. Прва скупштина Савеза је одржана 16. новембра 1979. на Тари када је поред осталих донета и Одлука о оснивању Фонда Милице и Милоша Б. Јанковић. Почетна новчана средства у износу од 100.000 динара у фонд је приложио Милош Б. Јанковић. Фонд је основан са циљем проучавања и публиковања радова о напредном учитељском покрету. Број чланова Савеза 1979. године је био укупно 663, а распоред по регионалним друштвима је био следећи: Београд 185, Јужноморавски регион седамдесет и четири, Краљевачко–чачански осамдесет и девет, Нишки деведесет и пет, Подрињско–колубарски 104, Подунавски двадесет и шест, Тимочко–борски четрдесет и пет, Титовоужички десет и Шумадијско–поморски тридесет и пет чланова. Чланови Савеза су учествовали на Четвртом конгресу педагога Југославије који је одржан у Будви октобра 1977. године. У сарадњи са Институтом за педагошка истраживања и са Одељењем за педагогију Савез је организовао Симпозијум Настава и учење у нашој самоуправној школи у Београду. Први конгрес педагога СР Србије је одржан у Чачку 28—30. октобра 1981. са темом Педагози у самоуправном социјалистичком преображају васпитања и образовања. Организовали су Летњи педагошки семинар у Аранђеловцу 1982. и Педагошки семинар у Светозареву 1983, Јануарске сусрете педагога Србије 1983. са две истраживачке теме: Истраживање и унапређивање самоуправног социјалистичког васпитно–образовног рада и Улога педагога у унапређивању васпитно–образовног рада и Јануарске сусрете педагога Србије 1984. са две теме: Радно васпитање и друштвено–корисни рад ученика основне школе и Актуелни проблеми у раду школског педагога. Организовано је и Педагошко вече поводом 100-годишњице обавезног основног образовања у СР Србији.
Педагошко друштво Србије мини|260x260пиксел|Актив стручних сарадника педагога средњих школа Србије. С лева на десно: Соња Жарковић, Снежана Вуковић и Александра Бер Божић (Архива Педагошког друштва Србије).