У политици (а посебно у међународној политици), мека моћ је способност кооптирања, а не принуде (за разлику од тврде моћи). Другим речима, мека моћ укључује обликовање преференција друге стране кроз привлачност, допадљивост. Дефинишућа карактеристика меке моћи јесте да није принудна; средство меке моћи укључује културу, политичке вредности и спољну политику. Године 2012, Џозеф Нај са Универзитета Харвард објаснио је да са меком моћи „најбоља пропаганда није пропаганда“, даље објашњавајући да је током информатичког доба „кредибилитет најслабији ресурс“.
Нај је популаризовао овај термин у својој књизи из 1990. године Bound to Lead: The Changing Nature of American Power.
У овој књизи је написао: „Када једна земља натера друге земље да желе оно што она жели, може се назвати кооптивном или меком моћи у супротности са чврстом или командном моћи наређивања другима да раде оно што она желе“. Даље је развио концепт у књизи из 2004. Soft Power: The Means to Success in World Politics.
Опис појма Оксфордски речник енглеског језика бележи фразу „мека моћ“ (што значи „моћ (нације, државе, савеза, итд.) која произилази из економског и културног утицаја, а не из принуде или војне снаге“) из 1985. - "S. Boonyapratuang Mil. Control in S.E. Asia iii. 72 Musjawarah (decision by discussion) and 'soft power' became the stances of his control." Џозеф Нај је популаризовао концепт „меке моћи“ касних 1980-их. За Наја, моћ је способност да утичете на понашање других да бисте постигли жељене резултате. Постоји неколико начина на које се то може постићи: може се принудити друге претњама; може их се подстаћи плаћањем; или их неко може привући и кооптирати да желе оно што жели. Ова мека моћ – навести друге да желе резултате које неко жели – кооптира људе, а не приморава их.
Мека моћ је у супротности са тврдом моћи - употребом принуде и плаћања. Меку моћ могу имати не само државе, већ и сви актери у међународној политици, као што су невладине организације или међународне институције. Неки га такође сматрају примером „другог лица моћи“ које индиректно омогућава некоме да постигне жељене резултате. Мека моћ једне земље, према Нају, почива на три ресурса: „њеној култури (на местима где је привлачна другима), њеним политичким вредностима (када им одговара у земљи и иностранству) и њеној спољној политици (када други их виде као легитимне и имају морални ауторитет).“
Ресурси меке моћи су средства која стварају привлачност, што често доводи до пристанка. Нај тврди да је „Завођење увек ефикасније од принуде, а многе вредности попут демократије, људских права и индивидуалних могућности су дубоко заводљиве“. Ангело Кодевила је приметио да је суштински аспект меке моћи који се често занемарује то што различите делове популације привлаче или одбијају различите ствари, идеје, слике или изгледи.Angelo M. Codevilla, . Мека моћ је отежана када политике, култура или вредности одбијају друге уместо да их привлаче.
У својој књизи, Нај тврди да је мека моћ тежи инструмент за владање него чврста моћ из два разлога: многи њени критични ресурси су ван контроле влада, а мека моћ тежи да „ради индиректно обликујући окружење за политике, а понекад су потребне године да се произведу жељени резултати“.. (IWP Press, 2008.) Књига идентификује три широке категорије меке моћи: „култура“, „политичке вредности“ и „политике“.
У The Future of Power (2011), Нај понавља да је мека моћ дескриптиван, а не нормативни концепт. Због тога се мека моћ може користити у зле сврхе. „Хитлер, Стаљин и Мао су сви поседовали велику меку моћ у очима својих помоћника, али то их није учинило добрим. Није нужно боље извртати умове него извртати руке.“ Нај такође тврди да мека моћ није у супротности са теоријом међународних односа реализма. „Мека моћ није облик идеализма или либерализма. То је једноставно облик моћи, један од начина за постизање жељених резултата.“
Ограничења концепта
Меку моћ су критиковали као неефикасну аутори као што је Ниал Фергусон у предговору за Колос. Неореалистички и други рационалистички и неорационалистички аутори (са изузетком Стивена Волта) одбацују концепт меке моћи јер тврде да актери у међународним односима одговарају само на две врсте подстицаја: економске подстицаје и силу.
Као концепт, може бити тешко разликовати меку моћ од тврде моћи. На пример, Џенис Бијали Метерн тврди да је употреба фразе од стране Џорџа В. Буша „или сте са нама или са терористима“ у ствари била примена тешке моћи. Иако војна и економска сила није коришћена за притисак на друге државе да се придруже њеној коалицији, коришћена је нека врста силе – репрезентативна сила. Ова врста силе угрожава идентитет својих партнера, присиљавајући их да се повинују или ризикују да буду етикетирани као зли. Будући да је то случај, мека моћ стога није тако мека. .
Неки истраживачи су тврдили да силе у успону, попут Кине, стварају нове приступе мекој моћи, користећи је одбрамбено.
Поред тога, други су тврдили да је потребно посветити више пажње лоцирању и разумевању како покушаји актера да користе меку моћ могу да се обрубе, доводећи до оштећења или губитка репутације, или онога што се назива „меко обесправљење“.
Мерење Први покушај мерења меке моћи путем композитног индекса направили су и објавили Институт за владу и медијска компанија Monocle 2010. ИфГ-Моноцле Софт Повер Индек комбинује низ статистичких метрика и субјективних резултата панела за мерење ресурса меке моћи у 26 земаља. Показатељи су организовани према оквиру од пет подиндекса укључујући културу, дипломатију, образовање, бизнис/иновације и владу. За индекс се каже да мери ресурсе меке моћи земаља и не преводи директно у утицај на способност. Monocle је од тада објавио годишњу анкету о мекој моћи. Од 2016/17. године, листа се израчунава коришћењем око 50 фактора који указују на употребу меке моћи, укључујући број културних мисија (првенствено школа језика), олимпијске медаље, квалитет архитектуре земље и пословне брендове.
The Soft Power 30 који укључује предговор Џозефа Наја, је ранг листа меке моћи земаља коју је направила и објавила медијска компанија Портланд 2015. Рангирање се заснива на „квалитету политичких институција једне земље, степену њихове културне привлачности, снази њихове дипломатске мреже, глобалној репутацији њиховог система високог образовања, атрактивности њиховог економског модела и дигиталном ангажману земље у свет."
Успех меке моћи у великој мери зависи од репутације актера у међународној заједници, као и од протока информација између актера. Стога се мека моћ често повезује са успоном глобализације и неолибералном теоријом међународних односа. Популарна култура и масовни медији се редовно идентификују као извор меке моћи, као и ширење националног језика или одређеног скупа нормативних структура. Тачније, међународне вести су биле кључне за обликовање имиџа и угледа страних земаља. Велика истакнутост САД у међународним вестима, на пример, повезана је са њиховом меком моћи. Brand Finance'sGlobal Soft Power 2022ISSF'sWorld Soft Power Index 2022Monocle'sSoft Power Survey 2022Portland'sThe Soft Power 30 Report 2019РанкДржава12345678910РанкДржава12345678910РанкДржава12345678910РанкДржава12345678910
Истраживања Академици су се укључили у неколико дебата око меке моћи. Ово укључује:
Корисност меке моћи Како мека и тврда моћ међусобно делују Да ли мека моћ може бити принудна или манипулативна Како функционише однос између структуре и агенције Да ли се јавља меко балансирање Мека моћ и нормативна моћ у Европи Како грађански отпор (односно ненасилни облици отпора) често може укључивати одређене употребе меке моћи, али остаје посебан концепт
Примери
Широм света Совјетски Савез се такмичио са САД за глобални утицај током Хладног рата. Совјети су били ангажовани у широкој кампањи да убеде свет у привлачност свог комунистичког система. Године 1945. Совјетски Савез је био веома ефикасан у привлачењу многих у Европи од отпора Хитлеру, као иу колонизованим областима широм света због свог противљења европском империјализму. Совјети су такође користили значајно велики програм јавне дипломатије који је укључивао: промовисање њихове високе културе, емитовање, ширење информација о Западу и спонзорисање нуклеарних протеста, мировних покрета и омладинских организација. Упркос свему овоме, затворени систем Совјета и недостатак популарне културе ометали су способност Совјетског Савеза да се такмичи са САД у смислу меке моћи.
Бројне недемократске владе покушале су да искористе миграцију као инструмент меке моћи: Египат је под владавином Гамала Абдела Насера обучио и послао хиљаде наставника широм арапског света у настојању да шири идеје антиколонијализма и анти-ционизма. На Куби, програм медицинског интернационализма режима Фидела Кастра послао је хиљаде медицинских професионалаца у иностранство у сврхе културне дипломатије. Конфучијеви институти широм света које спонзоришу Кинези ослањају се на кинеске наставнике како би ојачали меку моћ земље у иностранству. У скорије време, турска миграциона дипломатија укључује спонзорисање краткорочне емиграције имама широм Европе и Северне Америке.
Након што је папа Јован Павле II посетио Пољску 1979. године, неки политички коментатори су рекли да је његова посета утицала на догађаје против пољске комунистичке владе, Совјетског Савеза и коначно комунизма, који је промовисао атеизам.
Поред папине посете, емитовање и пропаганда америчке владе у совјетској окупираној Европи, посебно у Пољској, допринели су успону покрета солидарности и колапсу влада које је подржавао Совјетски Савез тамо и у остатку савеза Варшавског пакта.
Сједињене Државе и Европа су стално биле извори утицаја и меке моћи. Уметност, књижевност, музика, дизајн, мода, па чак и храна европске културе већ неко време су глобални магнети. Европа и САД често су тврдиле да подржавају људска права и међународно право широм света. Европска унија је 2012. године добила Нобелову награду за мир „више од шест деценија [она је] доприносила унапређењу мира и помирења, демократије и људских права у Европи“. У 2019, САД имају другу највећу дипломатску мрежу на свету, највећи број страних новинара са седиштем у земљи, и најпопуларнија је дестинација за међународне студенте. Амерички филмови, телевизија, музика, реклама, мода, храна, економски модели, политичка култура и књижевност допринели су американизацији других култура.
Азија и однедавно Кина раде на томе да искористе потенцијална средства меке моћи која су присутна у дивљењу њиховим древним културама, уметностима, моди и кухињи. Кина се представља као бранилац националног суверенитета,. што је постало проблем након ваздушне кампање НАТО -а за свргавање пуковника Моамера Гадафија и подршке НАТО-а побуњеницима у Либији. Кинези се такође такмиче са Сједињеним Државама како би стекли утицај широм јужног Пацифика, међутим неки коментатори кажу да је њихова недавна асертивност у овом региону створила апел за нације у овом региону да се ускладе са САД и тако повећају меку моћ САД у овом региону. области.
Мека моћ се протеже изван рада влада држава и обхвата активности приватног сектора и на друштво и културу у целини. Мека моћ је стекла већи утицај јер се бави основним расположењима људи који су све активнији у својим владама. Ово важи чак иу ауторитарним земљама у којима људи и институције све више могу да обликују дебату.
Информационо доба је такође довело до пораста ресурса меке моћи за недржавне актере, првенствено кроз коришћење глобалних медија, а у већој мери и интернета користећи алате као што је Веб, недржавни актери су способни да повећају своју меку моћ и изврше притисак на владе који на крају могу утицати на резултате политике. Уместо посредних организација, недржавни актери могу да створе организације за сајбер заступање. да регрутују чланове и пројектују њихов глас на глобалној сцени.
Грчка Грчка је имала дугу историју културних баријера широм Азије, Европе и Африке. Ширење хеленске културе широм Азије, Европе и Африке показује колики је утицај античке Грчке био на интерконтиненталном нивоу.