Дан после сутра () амерички је научнофантастични филм катастрофе из 2004. године који су написали Роланд Емерих и Џефри Наханоф, а режирао га је Роланд Емерих. Заснован на књизи The Coming Global Superstorm из 1999. године, чији су аутори Арт Бел и Витли Стрибер, филм приказује катастрофалне климатске последице поремећаја северноатлантске океанске циркулације, током којег низ екстремних временских појава доводи до климатских промена и наступања новог леденог доба. У филму глуме Денис Квејд, Џејк Џиленхол, Сила Ворд, Еми Росум и Ијан Холм.
Првобитно је било планирано да филм буде објављен у лето 2003. године, али је Дан после сутра премијерно приказан у Мексико Ситију 17. маја 2004. године, а у биоскопе у Сједињеним Америчким Државама дистрибуирала га је компанија 20th Century Fox, од 28. маја. Филм је добио подељене оцене критичара и остварио комерцијални успех, са зарадом од 552 милиона долара широм света на продукцијски буџет од 125 милиона долара, чиме је постао шести филм са највећом зарадом у 2004. години.
Радња
Џек Хол, палеоклиматолог у Националној управи за океане и атмосферу (NOAA), са колегама Френком и Џејсоном узима узорке леда из ледене баријере Ларсен. Велики део ледене баријере се одваја, али они успевају да побегну.
На конференцији Уједињених нација о глобалном загревању у Њу Делхију, Џек износи теорију да би климатске промене могле да доведу до новог леденог доба услед поремећаја Северноатлантске струје. потпредседник Сједињених Америчких Држава Рејмонд Бекер одбацује Џекова истраживања, али професор Тери Рапсон, шкотски океанограф, ступа с њим у контакт због њихове заједничке забринутости.
Токио погађа огромна олуја са градом, а астронаути са Међународне свемирске станице уочавају три огромне суперолује изнад Канаде, Европе и Сибира. Рапсонов тим уочава нагле падове температуре на више плутача у северном Атлантику, што пружа доказе у прилог Џековој теорији и указује да је климатски поремећај можда већ почео. Остаци урагана изазивају разорну појаву торнада над басеном Лос Анђелеса. Три хеликоптера послата да евакуишу британску краљевску породицу из дворца Балморал падају у Шкотској након што пролете кроз око европске суперолује.
Џеков и Рапсонов тим праве модел за прогнозирање који предвиђа да ће до климатског поремећаја доћи за шест до осам недеља, а та процена је касније скраћена на седам до десет дана. Рапсон саопштава Џеку да ће усисани ваздух из горње тропосфере тренутно замрзнути све што се нађе у оку циклона, при температурама нижим од , што је изазвало падове хеликоптера краљевске породице замрзавањем горива у њима.
У Њујорку, Џеков син Сем, заједно са пријатељима Брајаном и Лауром, учествује на академском такмичењу, где се упознају са Џеј-Дијем. Северноамеричка суперолуја ствара снажне ветрове и кишу који плаве Менхетн. Сав саобраћај се обуставља, а становништво града остаје заробљено. Док помаже у спасавању двојице туриста који говоре француски, Лаура повређује ногу. Огроман олујни талас потапа град, приморавајући Семову групу да потражи склониште у Њујоршкој јавној библиотеци. Сем успева да ступи у контакт са Џеком и својом мајком Луси, педијатром, преко телефона у телефонској говорници који још ради. Џек упозорава Сема на предстојећу суперолују, саветује му да остане унутра и да се утопли, обећавајући да ће доћи по њега. Рапсон и његов тим страдају у европској олуји. Луси остаје у својој болници, бринући о непокретним пацијентима, све док их власти на крају не евакуишу.
На Џеков предлог, председник Блејк наређује становништву јужних савезних држава да се евакуише у Мексико, док становницима северних области наређује да остану у затвореном. Џек, Џејсон и Френк крећу се према Њујорку на снегоходкама. Док пролазе кроз Пенсилванију, Френк пропада кроз стаклени кров тржног центра прекривен снегом, али га зауставља уже којим је повезан са Џеком и Џејсоном. Када стаклени кров почиње још више да пуца, он се жртвује тако што пресеца уже. У библиотеци већина преживелих одлучује да крене на југ преко залеђене поплавне воде, упркос Семовим упозорењима. У Мексику Бекер сазнаје да је Блејкова колона страдала у суперолуји и да је он сада председник.
Лаура добија сепсу због повреде, па Сем, Брајан и Џеј-Ди претражују напуштени руски теретни брод који је допловио у град пре него што се вода заледила, тражећи медицинске залихе. Након што пронађу пеницилин, сусрећу чопор вукова који су побегли из Зоолошког врта Централног парка. Младићи се боре са вуковима и враћају се у библиотеку пре него што око северноамеричке суперолује пређе преко града и заледи Менхетн. Џек и Џејсон једва успевају да побегну из ока олује тако што се скривају у напуштеном ресторану.
Неколико дана касније суперолује се распршују. Џек и Џејсон стижу до библиотеке и затичу Семову групу живу. Џек путем радија шаље поруку америчким снагама, које стижу хеликоптером. Током евакуације појављују се и друге групе преживелих. У свом првом обраћању као председник, Бекер се извињава због свог незнања и саопштава вести о преживелима у Њујорку и о даљим спасилачким операцијама. Са Међународне свемирске станице астронаути задивљено посматрају ледене покриваче који прекривају велики део северне хемисфере и примећују да ваздух никада није изгледао тако чисто.
Улоге
Продукција
Развој
Дан после сутра инспирисан је књигом The Coming Global Superstorm, чији су аутори водитељ радио-емисије Coast to Coast AM Арт Бел и Витли Стрибер, а Стрибер је написао и новелизацију филма. Емерих је написао прву верзију сценарија и показао је продуценту Марку Гордону, који је претходно продуцирао Емерихов филм Патриот. Наханоф се потом придружио раду на прерадама сценарија. Дана 1. маја 2002. године, Creative Artists Agency организовала је аукцију, при чему је примерак сценарија послат свим великим филмским студијима, заједно са условима понуде који су предвиђали буџет од 125 милиона долара, укључујући 10 милиона долара за Емериха и 10% од укупне зараде. Дана 3. маја 2002. године, 20th Century Fox склопио је уговор о дистрибуцији и одмах увео филм у претпродукцију, при чему је почетак продукције био планиран за јесен 2002. године, иако се веровало да би буџет могао да буде ограничен на 100 милиона долара.
Снимање
Дан после сутра је углавном сниман у Монтреалу и Торонту, док је део материјала снимљен и у Њујорку и у Чијоди, у Токиоу. Снимање је трајало од 7. новембра 2002. до 18. октобра 2003. године.
Визуелни ефекти
Дан после сутра садржи 416 кадрова са визуелним ефектима, на којима је радило девет компанија за визуелне ефекте, међу којима су се посебно истицале Industrial Light & Magic (ILM) и Digital Domain, као и више од 1.000 уметника који су на филму радили дуже од годину дана.
Иако је, према документарном филму о снимању, у почетку разматрана израда макете, за приказ уништења Њујорка аутори визуелних ефеката су уместо тога користили тродимензионални модел Менхетна који је обухватао површину од 13 градских блокова и био скениран помоћу лидара, док је за текстуре зграда коришћено више од 50.000 скенираних фотографија. Због укупне сложености сцене и кратког рока за њену израду, на сцени олујног таласа на појединим кадровима радиле су чак три компаније за специјалне ефекте, док је дигиталну воду, у зависности од кадра, израдила компанија Digital Domain као и мања компанија за специјалне ефекте Tweak Films. Макете су коришћене и у каснијој подводној сцени, у којој градски аутобус бива смрвљен испод испупченог прамца напуштеног руског танкера који је нанет далеко у унутрашњост копна.
Слично томе, уводни прелет изнад Антарктика такође је израђен помоћу компјутерски генерисаних слика (CGI), тако што су дигитално скенирани модели санти леда направљени од обликованог стиропора; комади леда који отпадају приликом пуцања ледене баријере у потпуности су ручно анимирани. Сцена траје приближно два и по минута и у време настанка филма била је најдужи непрекинути кадар у историји филма у потпуности израђен помоћу CGI-ја, чиме је надмашила сцену удаљавања камере из свемира са почетка филма Контакт (1997). Пријем
Биоскопска зарада
Филм је током четвородневног викенда поводом Дана сећања заузео друго место на америчким благајнама, иза филма Шрек 2, са зарадом од 85.807.341 долара. Имао је највећу просечну зараду по биоскопу, која је током четири дана износила 25.053 долара, у поређењу са 22.633 долара за Шрек 2. До завршетка биоскопске дистрибуције филм је у Сједињеним Америчким Државама зарадио 186.740.799 долара, а широм света 552.639.571 долар.
Током двадесет година држао је рекорд највеће зараде током првог викенда за филм о природној катастрофи, све док га 2024. године није надмашио Торнадо. Такође је 22 године био филм са највећом домаћом зарадом међу филмовима који нису дебитовали на првом месту током првог викенда, све док га није надмашио филм Опсесија. Уопштено гледано, био је и филм са највећом зарадом током првог викенда који није заузео прво место на благајнама, све док тај рекорд 2015. године није оборио филм У мојој глави.
Реакције критичара
На Rotten Tomatoes, 46% од 219 критичара дало је филму позитивну оцену, уз просечну оцену 5,5/10. Консензус критичара на овом сајту гласи: Филм Дан после сутра је бесмислени попкорн-трилер испуњен неспретним дијалозима, али га спектакуларни визуелни ефекти спасавају да не буде потпуна катастрофа. На Metacritic-у филм има пондерисану просечну оцену 47 од 100 на основу 38 критичара, што указује на мешовите или просечне оцене. Публика анкетирана за CinemaScore доделила је филму просечну оцену B на скали од A+ до F.
Роџер Иберт из Chicago Sun-Times описао је филм као изразито бесмислен, али је ипак оценио да је делотворан и похвалио специјалне ефекте. Доделио му је три од четири звездице. Марк Каро из Chicago Tribune написао је изразито негативну рецензију, оценивши да филм није заслужио публицитет који је добио у расправи о климатским променама коју је подстакао.https://www.newspapers.com/image/235822086/?terms=The%20Day%20After%20Tomorrow&match=1 Chicago Tribune, 30 May 2004, Section 7, Page 3 Политичке и научне критике
Емерих није порицао да су избор слабог председника и сличност Кенета Велша са потпредседником Диком Чејнијем били намењени критици климатске политике администрације Џорџа В. Буша. Одговарајући на критике да је неосетљиво што је у филм уврстио сцене разореног Њујорка мање од три године после напада 11. септембра, Емерих је рекао да је због тих напада било неопходно приказати већу солидарност људи суочених са катастрофом.
Неки научници критиковали су научне аспекте филма. Палеоклиматолог и професор наука о Земљи и планетама на Универзитету Харвард Данијел П. Шраг изјавио је: Са једне стране, драго ми је што постоји филм са великим буџетом о нечему тако важном као што су климатске промене. Са друге стране, брине ме да ће људи видети ове претеране ефекте и помислити да је све то шала. Ми заиста утичемо на Земљу на начин на који то није чињено милионима година. Али нећете видети ново ледено доба — бар не на такав начин. Џ. Маршал Шепард, истраживачки метеоролог у НАСА-ином Годардовом центру за свемирске летове, изразио је сличан став: Охрабрује ме што постоји филм који се бави стварним климатским питањима. Али када је реч о научној заснованости филма, дао бих му оцену D минус или F. Бринуо бих ако је филм направљен са намером да промовише политичку агенду. Према речима климатолога Ендру Вивера са Универзитета Викторија, то је Паклени торањ међу филмовима о климатским наукама, али он не губи сан због новог леденог доба, јер је оно немогуће.