Дијецеза Тракија (, ) била је управна област, односно дијецеза () у позном Римском царству и раној Византији. Основана је крајем 3. века, за време владавине цара Диоклецијана (284-305). Обухватала је шест провинција (Тракија, Хемимонт, Европа, Родопа, Мезија Друга и Скитија). На челу управе налазио се царски намесник са титулом викар (), односно егзарх (), а главни град дијецезе био је Филипољ (данашњи Пловдив). Налазила се у саставу Префектуре Оријента. Приликом поделе Римског царства (395) припала је источном делу (потоње Византијско царство).
мини|250п|Дијецеза Тракија и суседне области током 6. века
Током 4. и 5. века ову дијецезу су у неколико наврата опустошили Готи, а током 6. века на то подручје почињу да продиру Словени и Авари. Царска власт је на већем делу тог простора сломљена почетком 7. века, а на преосталим византијским поседима уведено је ново тематско уређење.
У погледу црквеног уређења, све митрополије на подручју дијецезе Тракије потпале су 451. године под јурисдикцију Цариградске патријаршије.
Види још
Римске дијецезе Префектура Оријент
Референце
Литература
Спољашње везе Notitia Dignitatum
Категорија:Цивилне дијацезе Римског царства Категорија:Историја Црне Горе у старом вијеку Категорија:Антика на тлу данашње Бугарске Категорија:Историја Грчке у старом веку Категорија:Историја Турске у старом веку Категорија:Историја Румуније у старом веку