Бивша жупанија Пешт-Пилиш-Шолт-Кишкун (, , ) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада у централној Мађарској, обухватајући отприлике територију данашње мађарске жупаније Пешта и северни део данашње Бачко-кишкунске жупаније. Главни град жупаније била је Будимпешта.
Географија Жупанија Пешт-Пилис-Шолт-Кишкун делила је границе са жупанијама Комаром, Естергом, Хонт, Ноград, Хевеш, Јас-Нађкун-Солнок, Чонград, Бач−Бодрог, Толна и Фејер. Њена територија обухватала је источну обалу реке Дунава од Вишеграда на северу до (искључујући) Баје на југу, протежући се до реке Тисе на истоку. Део среза (Пилиш) налазио се на западној обали Дунава, у близини Будимпеште. Његова површина је 1910. године износила 12.228 km². Била је највећа и далеко најнасељенија жупанија у Мађарској.
Историја Жупаније Пешта и Пилиш настале су у 11. веку. Пешта је била област на левој (источној) обали Дунава око данашње Будимпеште, Пилиш на супротној обали. Они су се ујединили и постали политички, културни и привредни центар Мађарске. Жупанија града Шолт (лева обала Дунава јужно од Рацкеве), који је раније припадао жупанији Фејер, укључена је у жупанију Пешт-Пилиш-Шолт у 17. веку. Кишкуншаг је жупанији додат 1876. године, стварајући округ Пешт-Пилиш-Шолт-Кишкун.
После Другог светског рата жупанија је подељена на два приближно једнака дела. Северни део је постао Пештанска жупанија, јужни део се спојио са Бачко-бодрошком жупанијом и формирао жупанију Бачко-Кишкун.
Демографија
1900. Године 1900. округ је имао 1.615.729 становника и састојао се од следећих језичких заједница:
Укупно:
Мађарски: 1.317.237 (81,5%) Немачки: 201.285 (12,4%) Словачки: 58.533 (3,6%) Српски: 6.199 (0,4%) Хрватски: 2.372 (0,2%) Румунски: 1.664 (0,1%) Русински: 234 (0,0%) Остало или непознато: 28.205 (1,8%)
Према попису становништва из 1900. године, округ су чиниле следеће верске заједнице:
Укупно:
римокатолици: 1.046.868 (64,8%) Калвинисти: 252.188 (15,6%) Јевреји: 201.117 (12,5%) Лутерани: 96.863 (6,0%) Грчко православни: 8,563 (0,5%) гркокатолици: 6.949 (0,4%) Унитаријани: 1.219 (0,0%) Остало или непознато: 1,962(0,1%)
1910. thumb|right|200 px|Етнографска карта округа са подацима пописа из 1910. године (види кључ у опису). Године 1910. жупанија је имала 1.978.041 становника и састојало се од следећих језичких заједница:
Мађарски: 1.728.473 (87,4%) Немачки: 162.824 (8,2%) Словачки: 47.149 (2,4%) Српски: 7.934 (0,4%) Хрватски: 3.419 (0,2%) Румунски: 3,357 (0,2%) Русински: 306 (0,0%) Остало или непознато: 24.579 (1,2%)
Према попису становништва из 1910. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:
Укупно:
римокатолици: 1.293.265 (65,4%) Калвинисти: 296.223 (15,0%) Јевреји: 245.157 (12,4%) Лутерани: 113.094 (5,7%) Гркоктолици: 12.169 (0,6%) Грко−православни: 12.001 (0,6%) Унитаријанци: 2,526 (0,1%) Остало или непознато: 3.606 (0,2%)
Подела Пре 1897. године, жупаније Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун је била подељена на три дела: горњи − felső, средњи − közép и доњи − alsó:
Округ (járás) Округ Гл. градДоњи КечкеметТапиоселеСредњи КечкеметНађкатаДоњи Кишкун КишкунфелеђхазаГорњи Кишкун КунсентмиклошДоња ПештаРацкевеГорња ПештаИрсаСредња ПештаАлшодабасДоњи ПилишТинњеГорњи ПилишПомазДоњи ШолтКишкерешГорњи ШолтДемшедСредњи ШолтКалочаДоњи ВацПецелГорњи ВацВацГрад са законским овлашћењима (törvényhatósági jogú város)Будимпешта ( гл. град)КечкеметГрад са организованим већем (rendezett tanácsú város)ЦегледКишкунфелеђхазаКишкунхалашНађкерешСентендреВац
Након 1897. године, управне јединице Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун биле су: Округ (járás) Округ Гл. градАбоњАбоњАлшодабашАлшодабашАсодАсод БијаБијаДунавечеДунавечеГеделеГеделеКалочаКалочаКишкерешКишкерешКишкунфелеђхаза КишкунфелеђхазаКишпештКишпештКунсентмиклош КунсентмиклошМонорМонорНађкатаНађката РацкевеРацкевеПомазПомазВац ВацГрад са законским овлашћењима (törvényhatósági jogú város)Будимпешта ( гл. град)КечкеметГрад са организованим већем (rendezett tanácsú város)ЦегледКишкунфелеђхазаКишкунхалашНађкерешСентендреУјпешт (од 1907.)Вац
Референце
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Жупаније Краљевине Мађарске