„Овални портрет” () је приповетка америчког писца Едгара Алана Поа, први пут објављена у априлу 1842. године. Једна је од Поових најкраћих прича, а у оригиналном издању је испунила само две стране.

Радња Повређени приповедач тражи уточиште у напуштеној вили на Апенинима. Он проводи време дивећи се сликама које красе просторију необичног облика и прегледавајући књигу, пронађену на јастуку, која их описује.

Приближавајући свећу књизи, приповедач открива досад незапажену слику на којој су приказана глава и рамена младе девојке. Слика необјашњиво одушевљава приповедача „на можда читав сат”. Након озбиљног размишљања, он схвата да је чар слике у „потпуној животности израза”. Приповедач жељно консултује књигу да би објаснио слику. Остатак приче од сада је одломак из ове књиге – прича у причи.

Књига описује трагичну причу о младој девојци „ретке красоте”. Волела је и удала се за ексцентричног сликара који је бринуо о свом раду више него о било чему другом, укључујући и своју супругу. Сликар је на крају замолио своју жену да позира за њега, а она је послушно пристала, седећи „кротко много недеља” у његовој одаји високе куле. Сликар је тако марљиво радио на свом задатку да није препознао свенуће здравља своје жене, јер се она, као супруга пуна љубави, непрестано „смешила и настављала, без приговора”. Како се сликар ближио крају свог рада, никоме није дозволио да уђе у куполу и ретко је скидао поглед са платна, чак и да би посматрао своју жену. Након што је прошло много недеља, коначно је завршио своје дело. Међутим, док је гледао завршену слику, осећао се згрожено, па је узвикнуо: „Ово је стварно сам Живот!” Након тога се изненада окренуо да погледа своју невесту и открио да је умрла.

Анализа Централна идеја приче лежи у збуњујућем односу између уметности и живота. У „Овалном портрету” уметност и зависност од ње су на крају приказани као одговорни за смрт младе невесте. У овом контексту, уметност се може синонимно изједначити са смрћу, док се однос уметности и живота последично сматра ривалством. Поова је теорија да је поезија као уметност ритмичко стварање лепоте и да је најпоетичнија тема на свету смрт лепе жене.Hoffman, Daniel. Poe Poe Poe Poe Poe Poe Poe. Baton Rouge: Louisiana State University Press, 1972: 311.

Историја објављивања thumb|„Овални портрет” је првобитно објављен под насловом „Живот у смрти” у априлу 1842. у часопису -{Graham's Magazine}-.

„Овални портрет” је први пут објављен као дужа верзија под насловом „Живот у смрти” у часопису -{Graham's Magazine}- 1842. године. „Живот у смрти” је укључивао неколико уводних пасуса који објашњавају како је приповедач рањен и да је конзумирао опијум како би олакшао бол. По је вероватно избацио овај увод јер није био посебно релевантан, а такође је остављао утисак да прича није ништа друго до халуцинација. Краћа верзија, преименована у „Овални портрет” објављена је у издању новина -{Broadway Journal}- од 26. априла 1845. године.

Пријем и утицај Прича је инспирисала елементе романа Слика Доријана Греја Оскара Вајлда из 1891. године. Пет година пре објављивања романа, Вајлд је похвалио Поов израз за ритмичност.Sova, Dawn B. Edgar Allan Poe: A to Z. New York: Cooper Square Press, 2001: 178. У Вајлдовом роману, портрет постепено открива зло свог субјекта, а не зло свог уметника.Meyers, Jeffrey. Edgar Allan Poe: His Life and Legacy. New York: Cooper Square Press, 1992: 290.

Сличан заплет се такође користи у причи „Белег” Натанијела Хоторна из 1843. године.Quinn, Arthur Hobson. Edgar Allan Poe: A Critical Biography. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 1998: 331.

У „Паду куће Ашера” јављају се слични елементи, као што су сликар, његова љубавница/модел у удаљеном окружењу и посебно њихове опсесије о неживим објектима који живе (кућа Ашера, слика у „Портрету”). Године 1928, француски режисер Жан Епштајн снимио је филм Пад куће Ашера који је комбиновао обе приче. Уметник Ричард Корбен их је комбиновао у својој адаптацији из 2012. након што је сваку адаптирао за себе.

Представа „Овални портрет” Ленса Тејта из 2002. заснована је на овој Поовој причи. Лора Грејс Патило написала је у Рецензији Едгара Алана Поа (2006):

Референце

Спољашње везе

Full text on PoeStories.com with hyperlinked vocabulary words

"Life in Death" version from Graham's Magazine, April 1842.

Категорија:Приповетке Категорија:Едгар Алан По