Спољашњи анални сфинктер (лат. sphincter ani externus) јесте анатомска овална цевна структура грађена од скелетних мишићних влакна. Дистално, пријања уз кожу која окружује ивицу ануса. У стању мировања сфинктер је у стању тоничке контракције.
Анатомија Спољашњи анални сфинктер има дужину од 8 до 10 сантиметара, а у његовом најширем делу, наспрам ануса, дебљине је око 2,5 сантиметра.
Попречнопругасти мишић сфинктера је наставак пуборекталног мишића . Мишићни комплекс спољашњег аналног сфинктера подељен је на три слоја:
поткожни део, који је прстенасти мишић; површински део, који је елиптични мишић причвршћен за кокцикс; дубоки део, блиско повезан са пуборекталним мишићем.
Мишићна влакна спољашњег аналног сфинктера обавијају доњи део унутрашњег аналног сфинктера. Иако су сфинктери у контакту једни са другима, постоји јасно дефинисана граница између њих.
Хистологија Сфинктер се састоји углавном од споро трзајућих влакана која омогућавају продужену континуирану контракцију.
Инервација Главни извор инервације спољашњег аналног сфинктера је пудендални нерв, влакна десног и левог пудендалног плексуса.
Функција Мишићи спољашњег аналног сфинктера, као и дно карлице, имају рецепторе за истезање. Здрав одрасли сфинктер је у стању да контролише пролаз столице кроз сфинктер, њену конзистенцију и присуство гасова.
Ректоанални рефлекс доводи до контракције мишића спољашњег аналног сфинктера.
Појаву реакције дефекације олакшава нагло повећање интраабдоминалног притиска, као резултат, пораста интраректалног притиска, опуштање унутрашњег сфинктера ануса и вољног опуштања мишића спољашњег сфинктера.Колесников Л. Л. Сфинктерный аппарат человека. — СПб.: СпецЛит, 2000. — 183 с. — 1000 экз. — .
Види још
Унутрашњи анални сфинктер Анални канал Анална манометрија
Галерија
Референце
Категорија:Анус Категорија:Перинеум