Вук Вучо (Вишеград, 25. јул 1937 – Саланш, 15. фебруар 2018) био је српски редитељ и књижевник.
Биографија Вучо је рођен 25. јула 1937. у Вишеграду, у богатој и угледној породице Вучо.
Завршио је студије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Бавио се позоришном и филмском режијом и позоришном критиком.
У Београду после Другог светског рата је важио за плејбоја и имао је више веза за познатим јавним личностима. Био је четири године у вези за сценографом Дагмар Стојановић, након чега је ступио у краткотрајни брак од годину и по дана са Оливером Катарином. Након развода, и више година удварања, оженио се најуспешнијом Мис Југославије Никицом Мариновић, са којом има сина Ђорђа, архитекту, који живи у САД. Развели су се након пет година, а за време брака је био у вези са глумицом Миљом Вујановић.
Живео је и радио у Паризу, а неке од књига су му преведене на француски језик. Преминуо јe 15. фебруара 2018. године у у Француској.
Дела
Драме
Хладна гушчија џигерица (1962) Дан у коме се умире (1962) Балада о аждаји и јунаку (1964) Чај за госпођу кугу (1967) Голоруки (1969) Кула од лобања (1970)
Радио драме
Његова екселенција (1963) Дукат (1964)
Романи
Крадљивци ватре (1965) Како сам престао да сисам прст (1983) Женски Фауст или припитомљена трагедија (1984) Рај на земљи (1986)
Филмографија
Неутешни поштар (1967) Моја луда глава (1971)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Српски редитељи Категорија:Српски књижевници Категорија:Срби у Француској Категорија:Вишеграђани