Јавна установа Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови у Херцег Новом је народна (јавна) и матична библиотека на подручју општине Херцег Нови. Оснивач библиотеке је Општина Херцег Нови.

Историја Јавна установа Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови је настала на темељима Српске читаонице као најстарије библиотеке у херцегновчком крају. Година 1850. се у литератури појављује као година када је основана Српска читаоница. Међутим, тај податак не постоји у архивској грађи. Српска читаоница се први пут помиње у Српско–далматинском магазину за лето 1852/53. у рубрици Пренумеранти на 138. страници. Следећи податак о постојању Српске читаонице налази се у Календару Дубровник за 1898. годину, потом у Задарском Српском гласу у 43. броју из 1894. године.

Документ Правилник српске читаонице оверен је 31. децембра 1894. године, а са радом Српска читаоница је почела 27. јануара 1895. године. Током Првог светског рата фонд и инвентар читаонице је уништен.

Током 1949. године у два наврата лист Побједа је објавио да је у Херцег-Новом основана Градска књижница и читаоница. Оснивачка скупштина је одржана 28. марта 1949. године. Библиотека се налазила на главној улици и имала две уређене просторије у којима је била смештена библиотека и читаоница.

Године 1954. у годишњем извештају Библиотеке стоји податак да је НОГО-Херцегнови претворио је дотадашњу Градску књижницу и читаоницу у Градску библиотеку и читаоницу као установу са самосталним финансирањем и одредио Управни одбор од пет чланова који ће се старати о њеном даљем раду. На тај начин је баш на петогодишњицу свога постојања (основана 1949), Библиотека као културно-просветна установа добила значајну афирмацију.

Библиотека данас Развој информационих технологија и хиперпродукција информација, условило је трансформацију Библиотеке од традиционално структурисане делатности до модераног библиотечко-информационог центра. Електронска библиографска обрада библиотечке грађе је започета 1989. године, од 2003. Библиотека је укључена у информационе и комуникационе мреже, успостављањем фикасанног вида електронске комуникације са корисницима, посредством свог интернет портала и сервиса Питајте библиотекара, формира базу дигитализоване Завичајне збирке Боке Которске. Библиотечки фонд је електронски обрађен у програму CDS/ISIS, апликација BIBLIO. Следећи корак у унапређењу своје делатности који је Библиотека направила јесте учлањење Библиотеке у библиотечко-информациони систем COBISS Црне Горе. У току је дугорочан посао преношења података из локалне електронске базе CDS/ISIS BIBLIO у COBISS, што је први корак ка увођењу електронске позајмице.

Рад са корисницима Херцегновска библиотека рад са својим корисницима реализује кроз традиционалне и модерне (електронске) начине комуницирања, за различите категорије корисника кроз десет корисничких сервиса. Међубиблиотечка позајмица Корисницима Библиотеке је путем овог сервиса који је бесплатан доступан фонд националне библиотеке са Цетиња. Претраживање електронских база података: COBISS, BIBLIO и интернет У Библиотеци се посебна пажња посвећује едукацији корисника као што су средњошколци, студенти, истраживачи, научници, за претраживање електронских база података: COBISS, BIBLIO и интернет. Чланови Библиотеке имају могућност бесплатног коришћења интернета.

Фонд Библиотека у свом фонду поседује: око 60000 јединица монографских публикација, око 70000 јединица серијских публикација, око 90000 јединица прес клипинга, око 13000 јединица ситног библиотечког материјала, три рукописне књиге и значајан број наслова старе и ријетке књиге и серијских публикација.

Библиотечкa грађа је смештена у четири депоа и организована у оквиру следећих фондова: фонд монографских публикација, фонд серијских публикација, фонд монографских и серијских публикација на страним језицима, завичајни фонд (монографске и серијске публикације, прес клипинг и ситни библиотечки материјал) и легати. Легати Библиотека посједује неколико значајних легата и збирки. Издвојени легати у Библиотеци су: Легат др Душана Петковића, Легат др Сање Суботић, Легат Вељка Радојевића, Легат Милоша Ковача, Легат Илије Зековића и Легат Мираша Мартиновића.

Програм заштите и очувања културних добара Министарства културе Црне Горе Библиотека неколико година за редом конкурише за "Програм заштите и очувања културних добара Министарства културе Црне Горе", а из тог програма су реализовани следећи пројекти: Израда елабората за утврђивање културне вриједности најазначајнијих збирки Библиотеке (Завичајна библиотечка збирка Боке Которске, Легат др Душана Петковића и Стара и ријетка књига и периодика) Библиографско истраживање за потребе Завичајне библиотечке збирке Боке Которске Набавка опреме за дигитализацију Изложба ex librisa из Фонда ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови Изложба Бока и Бокељи у Гласу Црногорца 1873-1922. Набавка опреме за дигитализацију Манифестације Од 2003. године Библиотека је укључена у реализацију одржавања Међународног сајам књига Трг од књиге који је добио и свој устаљени термин, 21-28. јул. Сајам књига Трг од књиге је осмишљен као јединствена смотра издаваштва, која има за циљ да популаризује књигу и читање, да бројним посетиоцима, различитих интересовања, понуди најбоља и најновија издања наслова домаће и стране књижевности и литературе из свих области науке и знања.

Библиотека организује многе промоције, изложбе, литерарне конкурсе/радионице, итд. Награде Библиотека је добила као потврду свог успеха престижну струковну Награду др Нико Симов Мартиновић 2010. године.

Референце

Спољашње везе Javna ustanova Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi Javna Ustanova Gradska Biblioteka I Čitaonica Herceg Novi

Категорија:Култура у Херцег Новом Категорија:Грађевине у Херцег Новом Категорија:Библиотеке у Црној Гори