Друга сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху премијерно је емитована на каналу BBC1 између 1964. и 1965. Сезона је почела 31. октобра 1964. серијалом Планета дивова, а завршила се са серијалом Мешач у време 24. јула 1965. године. Као и у првој сезони, продукцију је надгледала прва продуценткиња BBC-ја, Верити Ламберт. Уредник сценарија Дејвид Витакер наставио је да се бави сценаријима и причама у раној фази продукције, а потом је ту улогу, с почетком емитовања сезоне, преузео Денис Спунер; он је напустио своју функцију до краја сезоне, а заменио га је Доналд Тош у последњем серијалу. До краја сезоне, Ламбертова је остала једини преостали члан оригиналне продукцијске екипе која је учествовала у стварању серије.

Насловну улогу је и даље тумачио Вилијам Хартнел као прва инкарнација Доктора, ванземаљца који путује кроз време и простор у свом ТАРДИС-у, који споља изгледа као британска полицијска телефонска говорница. Керол Ен Форд је наставила да тумачи улогу Докторове унуке Сузан Форман, која му је сапутница, заједно са њеним наставницима Ијаном Честертоном и Барбаром Рајт, које су играли Вилијам Расел и Џеклин Хил. Фордова је напустила серију након серијала Инвазија Далека на Земљу, а заменила ју је Морин О’Брајен као Вики у епизоди „Моћни непријатељ”. Пред крај сезоне, и Расел и Хилова су напустили серију у последњој епизоди серијала Потера, а њих је заменио Питер Первис као Стивен Тејлор. Хартнел је остао једини члан оригиналне глумачке поставе.

Девет серијала је написало шест сценариста: Витакер, Спунер, Луис Маркс, Тери Нејшн, Бил Стратон и Глин Џоунс. Ламбертова је сарађивала са уредницима прича како би серија задржала свежину, испитујући нове правце, попут хумористичног и псеудоисторијског садржаја. Већину серијала режирали су редитељи који су се вратили из претходне сезоне: Мервин Пинфилд, Ричард Мартин и Кристофер Бери; изузетак је Даглас Камфилд, који је претходно био асистент режије Варису Хусеину током прве сезоне. Прва два серијала су снимана од августа до октобра 1964. у истом продукционом блоку као и прва сезона; остатак сезоне почео је да се снима у децембру 1964. и трајао је приближно седам месеци, са недељним снимањима углавном у студију Riverside или у Телевизијском центру BBC-ја.

Прву епизоду је погледало 8,4 милиона гледалаца, што се сматрало снажним дебијем сезоне. Серијал Инвазија Далека на Земљу је пратило додатних четири милиона гледалаца, а серија је достигла рекорд од 13,5 милиона гледалаца за епизоду Планета мрежа. Сезона је добила углавном позитивне критике, са похвалама упућеним сценаријима и глуми, посебно Хартнелу и Хиловој, иако су неке приче и специјални ефекти били критиковани; последње сцене Фордове, Расела и Хилове добиле су посебне похвале због свог емоционалног утицаја. BBC је избрисао неколико епизода између 1967. и 1969. године, иако је већина на крају откривена и обновљена. Од укупно 39 епизода, недостају само две епизоде ​​серијала Крсташки рат. Серијали су добили више VHS и DVD издања, као и пратеће романе, а Blu-ray издање сезоне објављено је 2022. године.

Улоге

Вилијам Хартнел као Први Доктор Керол Ен Форд као Сузан Форман (епизоде 1−9) Вилијам Расел као Ијан Честертон (епизоде 1−35) Џеклин Хил као Барбара Рајт (епизоде 1−35) Морин О’Брајен као Вики (епизоде 10−39) Питер Первис као Стивен Тејлор (епизоде 35−39)

Епизоде

Изгубљена епизода.

Продукција Развој Шеф драмског одељења BBC-ја и један од твораца серије, Сидни Њуман, послао је 20. маја 1964. допис шефу програма Доналду Бејверстоку, у којем је предложио шестонедељну паузу у емитовању након завршетка седмог серијала, Сензорити, у августу 1964. године. Бејверсток је накнадно одобрио четворонедељну паузу после осмог серијала, Владавина терора, у септембру исте године. Ова пауза је значила да су последња два серијала првог 52-недељног продукционог блока серије — Планета дивова и Инвазија Далека на Земљу — била одложена до почетка друге сезоне. Четворонедељна пауза је касније постала шестонедељна, а премијера друге сезоне је заказана за 31. октобар 1964. године. У августу те године, продуценткиња Верити Ламберт је покушала да добије коначан одговор о томе да ли ће серија бити обновљена за други блок продукције. Дана 14. августа, Бејверсток је одобрио додатних 13 недеља, са могућношћу продужења на још 13. Дана 21. августа, пристао је на пуних 26 недеља, а у јануару 1965. продужио их је на 35, са још четири епизоде ​​које су додате другој сезони, док је пет последњих задржао за наредну сезону. Током продукције серијала Инвазија Далека на земљу — који је означавао крај првог блока продукције — асистент продуцента Мервин Пинфилд је напустио серију; он је наставио да буде потписан као асистент до краја четвртог серијала сезоне. Његова улога није замењена, пошто се Ламбертова усталила на свом месту и више јој није био потребан асистент. До краја сезоне, Ламбертова је остала једина преостала чланица оригиналне екипе која је учествовала у стварању серије.

Кастинг и ликови Дана 12. марта 1964, трговински лист Television Today објавио је да ће Керол Ен Форд напустити улогу Сузан Форман по истеку свог уговора — на крају првог продукцијског блока, на крају серијала Инвазија Далека на Земљу — због незадовољства развојем њеног лика. Уредник сценарија Дејвид Витакер желео је јак разлог за Сузанин одлазак. У јуну 1964, шеф серијала Доналд Вилсон је разматрао наставак серије без лика Барбаре Рајт и са млађом глумицом за Сузан. У августу 1964, Ламбертова је Памели Френклин доделила улогу Џени (првобитно познату као Саида) у серијалу Инвазија Далека на Земљу, са намером да замени Фордову као Сузан. Неколико дана касније, лик је преправљен у спореднији, а нова сапутница требало је да буде представљена у наредном серијалу. Френклинова је потом избачена из разматрања за улогу. Редитељ Ричард Мартин питао је Ен Дејвис, која је на крају и добила улогу Џени, да ли би била расположена за сталну улогу, али није могао да јој понуди ангажман.  Ламбертова је затражила пробна снимања за Морин О’Брајен и Дениз Апсон у улози нове сапутнице Вики. Њих две су 14. септембра 1964. биле на аудицији у Телевизијском центру BBC-ја, а О’Брајенова је на крају добила улогу. Она је управо била завршила драмску школу и ово јој је била прва телевизијска улога.

Дана 14. августа 1964, Бејверсток је затражио од Ламбертове да обнови уговоре Вилијама Хартнела, Вилијама Расела и Џеклин Хил — за њихове улоге Доктора, Ијана Честертона и Барбаре Рајт — на додатних 13 недеља. До 19. августа, Ламбертова је навела њихове одговоре: Хартнел је одбио понуду, желећи 26 недеља и 250 гвинеја по епизоди (повећање од 25), Расел је пристао под условом да му хонорар буде изједначен са Хартнеловим (повишица од приближно 75 гвинеја), а Хилова је прихватила под условом да добије хонорар од 200 гвинеја (повећање од 95). Бејверсток је препоручио да Ламбертова упозори троје глумаца у вези са њиховим захтевима, али се убрзо повукао из преговора, тражећи од Ламбертове да се уместо тога посаветује са шефом серије Елвином Џоунсом. Ламбертова је рекла да би била вољна да прихвати Хартнелов захтев ако се серија обнови на 26 недеља уместо на 13, али је напоменула да Раселу и Хиловој може бити понуђена повишица између 10 и 25 фунти по епизоди.

Претпоследњи серијал сезоне, Потера, означио је последње редовно појављивање Расела и Хилове. Њихов одлазак је најављен 1. априла 1965. године. Расел је објаснио да је креативност нестала и да је желео да се врати комедијама и позоришту, док је Хилова рекла: „Било веома забавно, али не можете то радити заувек”. Своје одлуке су донели независно једно од другог и о њима унапред обавестили Ламбертову. Хартнел је био веома погођен тиме што би остао једини преостао члан оригиналне главне глумачке поставе, па су и он и Ламбертова покушали да их убеде да остану. Ламбертова је на крају одлучила да Ијан и Барбара оду истовремено, на благо романтичан начин. Питер Первис је добио улогу новог сапутника, Стивена Тејлора, пошто је на Хартнела и О’Брајенову оставио снажан утисак у другој улози раније у серијалу; Мартин је оклевао да га ангажује у две улоге у истом серијалу, али је Ламбертова одобрила. Первис је прихватио улогу у року од неколико дана. Иако уопште није био упознат са научном фантастиком, био је импресиониран првим серијалом серије, Ванземљаско дете (1963), и уживао је у раду са Хартнелом и О’Брајеновом; неколико недеља раније упознао је Хартнела док је снимао серију Вустеров свет (1965–1967) у студију Ealing. Дана 21. маја 1965, Первис је добио уговор за три приче (13 епизода), са могућношћу за додатних 20 епизода до 10. септембра и још 26 до 4. фебруара 1966. године. Његова улога сапутника у серији званично је објављена 18. јуна 1965. године.

Писање У априлу 1964, Витакер је предложио Ламбертовој да би друга сезона серије требало да има мање сценариста ради бољег развоја ликова. Изложио је план од десет серијала, сваки од четири до шест епизода (укупно 52), који би се смењивали између три врсте прича првобитно замишљене за серију: историјске приче из прошлости, технолошке приче из будућности и алтернативе садашњости. Он је предложио да се четири историјске приче усредсреде на Шпанску армаду, древне Египћане, Амерички грађански рат и старе Римљане, док би два од пет футуристичких серијала могла да укључују сценарије које су већ написали Малколм Халк и Ентони Коберн. Такође је препоручио да Тери Нејшн буде главни сценариста, барем за футуристичке серијале, уз главног сценаристу за историјске приче. До краја октобра 1964, неки од сценариста који су били у разматрању за другу сезону били су Кит Дјухерст, Вилијам Емс, Брајан Хејлс, Џон Лукароти, Алекс Милер и Хју Вајтмор; Витакер је контактирао и Џона Виндама да пише за серију, али је он одбио због рада на књизи. До јануара 1965. редослед прича и сценаристи су углавном били финализовани, а само је последњи серијал изостављен. Ламбертова је сарађивала са уредницима прича како би серија остала свежа, испробавајући нове приступе као што су отворени хумор серијала Римљани и Потера, „потпуну чудноватост” Планете мрежа, као и псеудоисторијски садржај серијала Мешач у време.

Концепт за први серијал друге сезоне, Планета дивова, првобитно је предложен као прва прича прве сезоне серије, коју је написао С. Е. Вебер под насловом Дивови. Након неколико прерада, серијал је одбио творац серије Сидни Њуман у јуну 1963. због техничке сложености и недостатка развоја ликова. Концепт Дивова је дат сценаристи Роберту Гулду средином 1963. године да га развије као четвороделни четврти серијал прве сезоне, али је одбачен до јануара 1964. због тешкоћа у изради сценарија. До фебруара 1964, серијал је додељен сценаристи Луису Марксу. Главни наратив инспирисан је књигом Рејчел Карсон, Тихо пролеће, из 1962. године, првом значајним делом о људском утицају на животну средину. У марту 1964, Витакер је званично наручио од Терија Нејшна да напише други серијал, након успеха Далека из истоименог серијала прве сезоне, као и због његовог брзог рада на серијалу Кључеви Маринуса. Нејшн је средином априла 1964. испоручио синопсис за серијал под називом Повратак Далека; овај серијал је до септембра добио нови наслов Инвазија Далека на Земљу.