Мацу () је кинеска богиња мора позната и по неколико других имена и титула. Заснива се на Лин Моњанг (), шаманки из Фуђена за коју се наводи да је живела у касном 10. веку. Након своје смрти, постала је поштована као божанство заштитник кинеских морепловаца, укључујући рибаре и морнаре. Њено обожавање се проширило по обалним регионима Кине и прекоморским кинеским заједницама широм југоисточне Азије. Традиционално се сматрало да Мацу лута морима, штитећи своје вернике чудесним делима. Њени верници је сада генерално сматрају моћном и доброћудном Краљицом неба, односно Тјенхоу ().
Обожавање Мацу је популарно на Тајвану јер су многи рани кинески досељеници на Тајвану били Хокло људи из Фуђена. Њен фестивал је велики догађај на Тајвану. Под Си Ђинпингом, ходочашћа везана за Мацу постала су начин за ширења утицаја Комунистичке партије Кине ради промовисања кинеског уједињења.
Имена и титуле Поред Мацу.., што у преводу значи „мајка предак”. „мајка”. или „бака”, Лин Моњанг се обожава и по другим именима и звањима:
Мацупо () или Ма Чо По на хокјену, популарно у Фуђену. А-ма (), популарно у Макау. Лингхуеј Фужен (), званична титула додељена 1156.. Лингхуеј Феј (), званична титула додељена 1192. Тјенфеј (; на ву кинеском: -{Thi-fi}-),. пуно име Хугуо Мингџу Тјенфеј („Просветљујућа принцеза неба, заштитница Нације”), званична титула додељена 1281. Хугуо Бимин Мјаолинг Џаојинг Хунгжен Пуђи Тјенфеј („Принцеза неба, заштитница Нације и људи, задивљујуће нуминозности, брилијантне резонанције, великодушне доброте и свеопштег спасења”), званична титула додељена 1409. Тјенхоу () или Тјенхоу Шенгму, такође Тин Хау на кантонском, Thean Hou на мин кинеском и Thiên Hậu на вијетнамском, званична титула додељена 1683. Углавном се користи у континенталној Кини, Хонгконгу и Вијетнаму. Тјеншанг Шенгму („света небеска мајка”), углавном се користи на Тајвану. . Тунгсјен Лингњу (). Шенњу ().. Џаосјао Чунџенг Фуђи Ганјинг Шенгфеј („света принцеза чисте побожности и вере, увек од помоћи”), званична титула додељене за време цара Хунгвуа из династије Минг. Гупоцу , незванична титула коју користе потомци са презименом Лин () због заједничког презимена.
Иако многи храмови Мацу поштују и њене титуле Тјенхоу и Тјенфеј, постало је уобичајено да јој се никада не моле под тим именима у хитним случајевима јер се веровало да би се Мацу, чувши једну од њених формалних титула, могла осећати обавезном да се дотерује и обуче како приличи њеном положају пре него што прими молбу. Сматрало се да су молитве које су је призивале као Мацу брже услишене..
Историја мини|Наводна гробница Лин Моњанг у Нангану на острвима Мацу. Веома мало се зна о историјској Лин Моњанг.. Она је наводно била шаманка из малог рибарског села на острву Мејџоу, део округа Путјен. у Фуђену, крајем 10. века. Међутим, вероватно није живела на острву, већ на оближњем копну.. Током ове ере, Фуђен је био центар прилива избеглица које су бежале од инвазија северне Кине и претпоставља се да је култ Мацу представљао хибридизацију кинеске и домородачке културе.. Најранији запис о њеном култу бележи се два века касније. То је натпис из 1150. године на ком пише „могла је да прориче људску срећу и несрећу” и „после њене смрти, људи су јој подигли храм на њеном родном острву”.
Легенда Легенде о животу Лин Моњанг су се већински усталиле до 12. века..
За њу се говорило да је рођена у Краљевству Мин. 960. године, прве године владавине династије Сунг. Међутим, извор „Велика збирка о пореклу и развоју три учења и истраживању божанског” одређује њено рођење много раније, у 742..
Рани извори говоре о њој као о „госпођици Лин”; њено име Мо () или Моњанг () појавило се касније. По предању, била је изабрана када није плакала након рођења. или током следећих пар месеци; остала је тихо и замишљено дете још четири године.. За њу се говорило да је била шеста или седма ћерка Лин Јуена. За Мацу је речено да је била опчињена статуом Гуанјин у храму који је посетила као дете, након чега је постала ватрени будиста.
Често се говори да је проучавала верску литературу,. да је савладала Конфучија и главне будистичке сутре. Умела је да се манифестује и на даљину и користила је ову моћ да обиђе баште у околном селу, иако је тражила дозволу власника пре него што би сакупљала цвеће да понесе кући.. Иако је почела да плива тек са релативно касних 15 година, убрзо је у томе бриљирала. Речено је да је стајала на обали у црвеној одећи да води рибарске чамце кући, без обзира на сурово или опасно време. Упознала је таоистичког бесмртника на фонтани у шеснаестој години и добила амајлију или две бронзане плоче које је превела или користила за истеривање демона, за исцељење болесника и за спречавање катастрофа. За њу се такође говорило да ствара кишу током суше.
Главна легенда се тиче њеног спасавања једног или неких чланова своје породице када су били ухваћени на мору током тајфуна, када је имала 16 година..
У ранијим записима, Мацу је умрла неудата са 27 или 28 година.. (Њен целибат се понекад приписивао завету који је дала након што је изгубила брата на мору.) Датум њене смрти је на крају постао конкретан датум фестивала Чангјанг 987.. чиме је по западном рачунању имала 27 година и 28 традиционалним кинеским датирањем. Прича се да је умрла у медитацији, иако по неким извештајима није умрла већ се сама попела на планину и узнела на небо као богиња. у снопу јарке светлости. По другима је умрла протестујући због нежељене веридбе. Друга легенда наводи њену смрт у 16. години, говорећи да се удавила након што се исцрпила у неуспелом покушају да пронађе свог изгубљеног оца, наглашавајући њену синовљу побожност. Њен леш је потом избачен на обалу острва Нанган, где је очувана гробница за коју се говори да је њена.
Митови мини|Статуа Мацу (у средини), са фењером у Вејхају. Поред легенди о њеном земаљском животу, Мацу се појављује у бројним кинеским митовима.
Наслеђе мини| Храм Тјенхоу у Куала Лумпуру, Малезија. Данас се мацуизам практикује у око 1500 храмова у 26 земаља широм света, углавном у источно-азијској културној сфери и у прекоморским кинеским заједницама. Од ових храмова, скоро 1000 се налази на Тајвану,. што представља удвостручење од 509 храмова забележених 1980. године и више десетина пута више од броја забележеног пре 1911. године.. Ови храмови су генерално регистровани као таоистички, иако се неки сматрају будистичким.
У Хонг Конгу постоји више од 90 Мацу храмова. У континенталној Кини, мацуизам је формално класификован као култ изван будизма и таоизма, иако бројни будистички и таоистички храмови укључују њена светилишта. Њено обожавање је углавном дозвољено, али се не подстиче, са већином преживелих храмова концентрисаних око Путјена у Фуђену. Постоји више од 40 храмова у Гуангдунгу и на Хајнану и више од 30 у Џеђангу и Ђангсуу, али многи историјски храмови се сада третирају као музеји и њима управљају локални паркови или културне агенције.
Од раних 2000-их, дозвољена су ходочашћа са Тајвана у храмове у Фуђену.Hsun Chang, "Multiple Religious and National Identities: Mazu Pilgrimages across the Taiwan Strait after 1987," in Cheng-tian Kuo (Ed.), ,
Храм А-Ма у Макау је вероватан извор његовог имена на португалском и енглеском; историјски и заштићени храм Тин Хау у Козвеј Беју у Хонг Конгу је извор имена области Тин Хау из кантонског изговора једне од Мацуиних титула, „Царица неба”. Храм Мацу у Мелбурну је највећи кинески храм у Аустралији.
Највиша статуа богиње на свету је висине 42,3 м - Мацу из Тјенђина која је подигнута 2012.
Ходочашћа Примарни храмски фестивал у мацуизму је традиционални рођендан Лин Моњанг 23. дана 3. месеца кинеског лунарног календара. На Тајвану се одржавају два велика ходочашћа у њену част. На оба фестивала, ходочасници ходају више од 300 километара да би између два храма понели носиљку са статуама богиње. Још један велики фестивал је онај око храма Тјенхоу у Лукангу.. У зависности од године, дан фестивала Мацу може пасти између средине априла и средине маја..
Годишњица њене смрти или наводног вазнесења на небо такође се слави, обично на Чангјанг фестивал (деветог дана деветог месеца по лунарном календару).
Активности владе Одељење за рад Уједињеног фронта Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК) све више користи Мацу као оруђе за залагање за кинеско уједињење. Године 2011, генерални секретар КПК Си Ђинпинг дао је инструкције кадровима да „у потпуности искористе” Мацу за напоре кинеског уједињења.
У уметности
Након смрти, Мацу је остала упамћена као млада дама која је носила црвену хаљину док је лутала морима. На статуама је обично одевена у царску одећу и украшена додацима. Њене храмове обично штите богови врата који се разликују по изгледу, али су често демони.
„Лин Моњанг” (2000), мања фуђенска ТВ серија, била је драматизација Мацуиног живота као смртника. „Мацу” 2007) је био тајвански анимирани играни филм кинеске компаније за производњу карикатура, који приказује њен живот шаманке и богиње.
Види још
List of Mazu temples around the world Dragon King Ngaleima Tin Hau temples in Hong Kong Hung Shing Ye (洪聖爺) Qianliyan & Shunfeng'er Queen Mother of the West
Напомене
Референце
Литература
.
. . . . . . . . . . . . . .
Спољашње везе
Practices related to Mazu - INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE De wonderen van Mazu [The miracles of Mazu]. Rijksmuseum, The Netherlands.
Категорија:Нематеријално културно наслеђе света Категорија:Нематеријално културно наслеђе Кине