Качаник () је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 8.276 становника. Налази се на ушћу Неродимке у Лепенац, на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.
У Качанику се налази црква Светог Илије из 1929. године.
Историја мини|лево|200п|Качаник 1920. године
Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са Качаничком клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”."Политика", 3. мај 1937
Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.
Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.
Током Другог светског рата српску цркву у селу су опљачкали и демолирали Албанци.
Становништво Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године сви Срби су напустили Качаник.
Број становника на пописима:
Види још Општина Качаник Качанички Град Качаничка клисура Црква Светог пророка Илије у Качанику Синан-пашина џамија у Качанику Битка за Качаник (1999)
Напомене
Референце
Спољашње везе
РСЕ: Качаник – џихадистичка престоница Европе (РТС, 19. јун 2017)
Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији