Стеван Милосављевић (Опово, 1. октобар 1881 — Дубровник, 9. мај 1926) је био српски сликар.

Биографија мини|289x289п|Врата смрти, 1915. године. Рођен је 1. октобра 1881. у Опову. После завршених четири разреда Гимназије у Панчеву, отишао је у Арад где је завршио Учитељску школу. По завршетку школовања радио је као учитељ 1900—1904. у Омољици. Следеће године је завршио Школу за наставнике цртања у Будимпешти. Тамо је срео Пају Јовановића и по његовом наговору отишао је да учи сликарску академију у Минхену, убрзо добија и стипендију из Сремских Карловца. Студирао је код професора Хабермана 1905—1908. По завршетку академије постављен је за професора цртања на Гимназији у Пироту, али напушта посао и враћа се у Панчево. У то време спремао је велику изложбу за Русију. У то време добио је велику наруџбину, иконостас за новосаграђену српску цркву у Старчеву. Изложбу није стигао да реализује јер је отишао као добровољац у Први светски рат. Учествовао је у српској војсци, а након преласка Албаније је био ратни сликар. По завршетку рата живео је стално у Панчеву, радивши као слободан уметник. мини|285x285п|Четири вола краља Петра. Први пут је излагао на Четвртој југословенској изложби 1912. године. Сарађивао је са листом Врач погађач 1913—1914. На великој изложби ратних сликара у Београду 1919. добио је одликовање Светог Саве петог степена. Исте године, био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије. Учествовао је на групној изложби ратних сликара 1919, Шестој, Седмој и Осмој изложби Ладе, изложби ликовних уметника из Београда у Сомбору 1921, Петој југословенској изложби и изложби карикатура 1924. Од 1921. године је био члан Ладе. Изложбу карикатура „Изложба слика – карикатура Геџа на Митингу” отворио је у Београду, а потом у Панчеву 1924.

Сликао је пределе, портрете, композицију, ратни живот у техници уља и пастела и карикатуре. За време рата је израдио велики број војничких карикатура, а после је радио политичку карикатуру. Бавио се иконографијом, позоришном декорацијом и новинарством. Израдио је иконостас цркве у Старчеву и декор за Краљеву јесен за Српско народно позориште 1922. Био је уредник листа Банатски радикал.

Преминуо је 9. маја 1926. у Дубровнику. У француском клубу у Панчеву одржана је његова прва комеморативна изложба. Његова дела су, затим, постхумно излагана у културно–уметничким изложбама у Панчеву 1918—1928, изложби „Сликарство у Панчеву” 1953, изложби Јована Поповића и Стевана Милосављевића у Опову 1957. и изложби „Ратни сликари 1912—1918” 1964. године. Његове карикатуре су постхумно објављене у албуму Стеве Милосављевића и Милоша Вушковића „Никола Пашић у карикатурама”.

Његова дела се чувају у Народном музеју у Београду, Галерији Матице српске и Народном музеју у Панчеву, као и у приватним збиркама.

Референце

Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1926. Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Уметници из Опова