Љиљана Животић (удато Ребезов) (Београд, 10. март 1923 — Зрењанин 13. март 1999) била је југословенска и српска позоришна глумица.
Биографија и каријера
Потекла је из глумачке породице, њен отац Душан био је редитељ, глумац и управник позоришта, мајка Олга глумица, а брат Велимир такође глумац.
Први пут се појавила на сцени позоришта као једногодишње дете у улози Есмералде, док је њена мајка тумачила Жервезу у Звонару Богородичине цркве, 1924. године.Ј. Коњовић, М. Пуцова: „Ваттра и пепео“, НС, 1950, бр. 2-3, с. 4; У позоришту где јој је отац био управник играла је годинама. Њен отац није желео да се она бави глумом и зато ју је уписао у Трговачку академију 1941. године. Међутим, Други светски рат је прекинуо њено школовање, па је она после бомбардовања Београда са мајком и братом отишла у Панчево.
У Дунавском народном позориште у Панчеву почињу њени први професионални глумачки кораци.Mesna zajednica Veljko Vlahović Zrenjanin zrenjanin.rs 25. 10. 2023 На наговор тадашњег управника Марка Малетина децембра 1942. године је прошла аудицију и примљена за глумицу. Уз велику подршку редитеља Александра Верешчагина и Јован Путника формирала се у свестрану и комплетну глумицу.А-м, Гостовање Љиљане Ребезов у Новом Саду, НС, 1952, бр. 43-44, с. 10
У Светосавској цркви у Београду 1943. године венчала се са сценографом Владимиром Ребезовим, којег је упознала у Дунавском народном позориште у Панчеву.А-м, У Панчеву прослављена 90-годишњица Српског народног позоришта, НС, 1952, бр. 35, с. 4. Од 1945. била је члан Српског народног позоришта у Панчеву све до 1958. године, када је прешла у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину.(Л. Дотлић), Народно позориште у Панчеву, ВС, 1948, бр. 15, с. 27-29 Пензионисана је 1980. године, али је још неко време наставила да игра.
За улогу Госпође Даџон у Ђаволовом ученику награђена је на Сусретима војвођанских позоришта (1970). Интерну новчану награду је добила два пута: у ДНП за Меланију у Поп Ћири и поп Спири и у панчевачком СНП за Коштану. У зрењанинском театру остварила је своје најбоље улоге. Александар Деспенић је 1992. за ТВ Нови Сад, у циклусу „У служби Талије“, приредио телевизијски портрет „Брачни и уметнички пар Ребезов“.М. Томандл, Нешто из историје Народног позоришта у Панчеву, ВС, 1947, бр. 11, с. 3-8
Улоге
Катаринке (Зона Замфирова)Животић Љиљана Српско народно позориште 25. 10. 2023. Савета (Избирачица) Собарица (Супруга) Елена (Јунак) Нинета (Звонар Богородичине цркве) Босиљка (Дивљуша) Софка (Честитам) Маријета (Буцов) Хијацинта (Скапенове подвале) Светислав (Пут око света) Ученица (Мамзел Нитуш) Марија (Поноћна драма) Служавка (Ивањске ватре) Ђурђија (Потера) Ружица (Луда Велинка) Маријета (Вереница) Друга девојка (На бунару) Јулија (Меркаде) Анкица (Поћерка пука)
Референце
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци Српског народног позоришта