мини|десно|180п|Наушница мини|л|Минђуше из Народног музеја у Крушевцу мини|Минђуше из 14. века, Народни музеј у Београду. мини|л|Минђуше из Народног музеја у Крушевцу мини|десно|300п|Минђуше из Костарике

Наушница, минђуша (од ) или ободац је украсни предмет (врста накита) који се веша о ухо. Реч минђуша потиче од турске речи -{mengus}- односно персијске речи -{mengus}-.

Наушнице могу бити као прстен или са украсним додацима - привесцима. Могу се причврстити на ухо помоћу штипаљке или се могу протнути кроз рупу на уху.

Најчешће се израђују од племенитих метала: злата, платине, сребра, од неке легуре племенитих метала или са додацима од бисера и драгог камења. Поред наведеног наушнице се могу израђивати од: шкољки, украсних комада резбареног дрвета, разнобојне пластике и других материјала (бижутерија ).

Вредност наушнице може бити велика уколико је скуп материјал од кога је израђена или ако је израђена као уметничко дело (у зависности од уметничке вредности рада уметника који је направио наушницу). Наушнице израђују и продају кујунџије или златари, а у новије време се производе индустријски или у модним студијима (по нацртима модних креатора).

Традиција наушница у Србији

У Србији су већина жена носиле наушнице. При томе се бушио доњи, меки део уха. Са доње стране уха би се ставио, на пример, затварач од плуте а са горње стране би се стерилном иглом пробушило ухо. У пробушено ухо би се ставила наушница од сребра или злата (не од метала који кородирају) и рана обично релативно брзо зараста. Уха су бушиле бабе, мајке, стрине па и златари.

Напомена Бушење уха је осетљив захват и треба да је раде обучене особе (најпожељније да то буде медицинско особље) са стерилним иглама како не би дошло до инфекције. У новије време за бушење уха постоје специјална стерилна „клешта“ тако да ову интервенцију раде и златари у својим радионицама.

Види још Накит Огрлица Наруквица Пирсинг

Литература

Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година

Категорија:Накит