Плес срећних сенки и друге приче () је прва књига канадске књижевнице Алис Манро () која је добила Нобелову награду за књижевност 2013. године. Петнаест прича чини садржај ове публикације објављене 1968. године.
О делу Прва књига прича је настала 1968. године, а у Србији је преведена тек 2015. године. Алис Манро прича о обичним животима њених јунака који су смештени на фармама или у руралним деловима Онтарија. Писац од обичних свакодневних ствари плете приче и интересантне моменте у животу јунака прича. Књига садржи 15 прича Централна је прича по којој је збирка и добила назив Плес срећних сенки. Стил писања Алис Манро пише кратку прозу и тај жанр ју је и прославио. Она из свакодневице успева да спаја обичне животе са необичним визијама. Данас је препознатљива и светски позната по том таленту. Суштинска напетост између два скупа вредности, два начина гледања, два света, увек је очигледна, централна у њеној последњој књизи као и њеној првој. Посебна Манроова визија је упадљиво присутна и даје најбољу терминологију којом може да разговара о својој уметности.Macdonald, Rae McCarthy. “A MADMAN LOOSE IN THE WORLD: THE VISION OF ALICE MUNRO.” Modern Fiction Studies 22, no. 3 (1976): 365–74. Награде Добитник је Гувернерове награде () 1968. године за причу Плес срећних сенки.
Референце
Категорија:Канадска књижевност Категорија:Књиге 1968.