Добро је највећа етичка вредност и један од средишњих филозофских појмова. С њим у вези је и добро делање које човека приближава врхунском добру. Добро је супротност зла.
У филозофији се разликује добро по себи и корисно добро. Добро по себи (или чисто добро) не зависи од другог бића, нема сврху изван себе, нити за циљ има неку корист или интерес. Корисно добро има за сврху неку корист, неки интерес. У етици је познато и хедонистичко и утилитаристичко схватање добра. Хедонизам истиче угођај, осећај задовољства, као највеће добро, док утилитаризам истиче корист.
Етимологија
У санскриту корен речи добар је дхаб, тј. оно што пристаје и што нечему припада (односно одговара својој сврси), што је у старословенском “доба”. Из тога су настале речи српског језика: добар, добро, доброта, удобан, подобан и (супротност) грдобан. Реч добро као основ гради многе сложенице попут: добро-ћудност, -душност, -хотност, - чинство, -намерност, -стивост, -вољност...
Добро у религији мини|У многим религијама, анђели се сматрају бићима добра. У хришћанској, јеврејској и исламској религији највише добро је Бог. Сва појединачна добра теже да се приближе врховном добру (лат. summum bonum), и због тога је могуће ступњевито мерење добра (добар-бољи-најбољи). Све религије препоручују добра дела као пут до врхунског добра.
Добро у филозофији
Многи филозофи су се бавили питањем врлине и добра. Сократ је сматрао да се врлина може научити, односно да је она знање. Тврдио је да човек мора знати шта је добро, да би то чинио. Аристотел види добро као сврху и циљ којем теже све појединачне делатности.
За хришћанске мислиоце, највеће добро је када човек постигне коначну сврху свога живота. Боетије (око 480 - 524), римски хришћански филозоф, у свом делу „Утеха филозофије“, тврди да је највеће добро оно што се човеку не може одузети:
Томас Хобс своди идеју добра на пуки објект наших жеља и циљева. Жан Жак Русо (1712-1778) сматра да је природа човека и света дубоко неискварена и добра. Природа је најбољи учитељ добра а усклађеност са природом је правило живота и врлине. Џон Стјуарт Мил, представник утилитаристичког схватања добра, сматра да свако дело треба процењивати према последицама, односно штетности и корисности по појединца и заједницу. Савремени етичари уместо термина добро преферирају реч вредност за добро које је корисно човеку, истичући субјективну страну добра.
У области биологије
Неки биолози (посебно Едвард О. Вилсон, Џереми Грифит, Дејвид Слоун Вилсон и Франс де Вал) сматрају моралност важним питањем којим се бави област биологије.
Види још
Срећа Врлина Блаженство Зло
Референце
Литература
Aristotle. "Nicomachean Ethics". 1998. USA: Oxford University Press. (1177a15) . Boyce, Mary. Zoroastrians: Their Religious Beliefs and Practices, London: Routledge/Kegan Paul 1979; Corrected repr. 1984; repr. with new foreword 2001. . Griffin, James. Well-Being: Its Meaning, Measurement and Moral Importance. 1986. Oxford: Oxford University Press.
. Third section, -. Kierkegaard, Søren. Either/Or. 1992. Penguin Classics. . Ross, W. D. The Right and the Good. 1930. Oxford University Press. (Reviewed in The Montreal Review)
. .
containing articles by Paterson Brown: "Religious Morality", (from Mind, 1963). "Religious Morality: a Reply to Flew and Campbell", (from Mind, 1964). "God and the Good", (from Religious Studies, 1967). Ashley Welch, "Virtuous behaviors sanction later sins: people are quick to treat themselves after a good deed or healthy act" March 4, 2012. Roberto Andorno, "Do our moral judgements need to be guided by principles?" Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics, 2012, 21(4), 457–65.
Rodriguez, Tommy (2011). Diaries of Dissension: A Case Against the Irrational and Absurd. iUniverse Publishing.
King, Barbara (2007). Evolving God: A Provocative View on the Origins of Religion. Doubleday Publishing." .
Спољашње везе
Evolution of Morality on PhilPapers Richard Dawkins video clip on morality Marc Hauser, Evolution of a Universal Moral Grammar, Part 1, Part 2, Part 3 Is morality innate? Brief video clip that examines whether infants have a sense or morality. Sam Harris: Can Science Help Determine what is Moral? Part 1, Part 2 Jonathan Haidt on the Five foundations of morality
Категорија:Филозофска терминологија Категорија:Основне теме у етици Категорија:Стереотипи Категорија:Врлине