Германска митологија се састоји од скупа митова који потичу из традиције германских народа, укључујући нордијску митологију, англосаксонску митологију и континенталну германску митологију. Митологија је била кључни елемент германског паганизма.

Порекло Како су се германски језици развили из протоиндоевропског језика, германска митологија је на крају развој протоиндоевропске митологије. Археолошки остаци, као што су петроглифи у Скандинавији, сугеришу континуитет у германској митологији барем од нордијског бронзаног доба. Џејкоб Грим у својим записима наводи да је митологија уско повезана са религијом, али нзбог недостатка записа не постоје конкретнији докази за те тврдње.

На основу неких реконструкција и налаза у гробницама и да су приносили жртве, веровали у загробни живот и да су обожавали силе природе. Неки наводи представљају њиховог бога, наоружаног секиром, који је био сличан са грчким богом Зевсом и римским Јупитером. Цезар у својим списима наводи да су обожавали Сунце, Месец и ватру и да су имали светилишта, обреде, светковине, празнике и пророчишта. Митолошке приче се не везују за религиозне обреде и обичаје као у источњачким предањима.

Референце Најранији писани извори о германској митологији укључују литературу римских писаца, конкретно Цезара и Тацита. Ово укључује De bello Gallico Јулија Цезара, Geographica од Страбона и Germania од Тацита. Каснији извори на латинском језику о германској митологији укључују Гетицу од Јорданеса, Историју Лангобарда Павла Ђакона, Црквену историју енглеског народа Бедеа, Vita Ansgari од Римберта, Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum Адама од Бремена и Gesta Danorum Сакса Граматикуса.

Народни извори о германској митологији укључују Мерзебуршке чари, песме о Нибелунзима и разна дела староенглеске књижевности, посебно Беовулф. Најважнији извори о германској митологији су, међутим, дела старонордијске књижевности, од којих је већина записана у Исландском комонвелту током средњег века. Од посебног значаја је Поетска Еда.

Археолошки докази, рунски натписи и имена места су такође корисни извори о германској митологији.

Митологија Митови германских народа садрже приче фокусиране на германска божанства и низ других ентитета.

Космологија О почетку и крају света говори Волуспа, прва и најпознатија песма у Поетској Едди. Видовњакиња из Волуспа говори о томе како је свет почео са великим магичним ништавилом званим Гинунгагап, све док Один и његова два брата нису подигли Земљу из мора. Наишли су на стабла Аска и Ембла, које су створили у први људски пар.

Извештаји о Волуспау су у супротности са онима у Вафтруднисмалу и Гримнисмалу. Они кажу да је Один створио свет од тела дива Имира. Один и његова браћа су пак водили порекло од Бурија, којег је створила првобитна крава Ауðумбла. Паралеле са Ауðумблом налазе се у индоиранској религији, што сведочи о древном индоевропском пореклу германске митологије.

Централна тачка у германском космосу је дрво Игдрасил. Германска митологија прориче крај света у надолазећем Рагнароку.

Божанства Одређени број германских богова се помиње у старонордијској књижевности и деле се на Асире и Ванире. Аси су првенствено богови рата и доминирају потоњима, који су богови плодности и богатства.

Главни бог је Один, он се повезује са ратом, сеидром (вештичарством) и мудрошћу. Вероватно су га обожавали пре свега краљеви и племићи, а не обични људи. Тацит у својој Германији повезује Одина са Меркуром јер су и један и други били путници и водичи мртвих. Один је господар Асгарда, пребивалишта богова, које укључује величанствену дворану Валхалу, где су примљени ратници који су погинули херојском смрћу у борби (Еинхерјар) како би их припремили да помогну Одину у надолазећем Рагнароку. Такође, Тацит наводи да Один није свуда врховни бог. Првенствено је био обожаван у области око доње Рајне, док се у Данској највише обожавао Тир.

Одинова жена била је Фригг . Његов популарни син, од јотунн Јорðа, био је Тор, бог чији се атриобути повезују са грмљавином. Он носи појас снаге који га чини дупло јачим и барата чекићем Мјолниром и има кочију коју вуку два јарца и у њој иде у рат против дивова. Тор је ступио у сукоб са јотнар (дивовима) и змијом Јормунгандом. Тор има много паралела у индоевропској митологији. Чини се да су га германски народи много обожавали, посебно ратници и обични људи. Значајан Торов брат је Балдер, бог светлости, сунца и пролећа. Сматра се најречитијим и најмилосрднијим од свих богова. Друге значајне личности у германској митологији су бог преварант Локи; Хејдмал, за кога се у Ригсþули наводи да је био отац три класе мушкараца; и Тир, бог који је повезан са ратом и који је изгубио руку од вука Фенрира, за кога су неки научници на основу лингвистичких доказа предложили да је можда био централно божанство у германском пантеону у ранијим временима.

У староскандинавској литератури, Асир и Ванир су описани као сукобљени. Кроз овај сукоб, одређени богови Ванир, као што су Њор, Фреја и Фрејр, придружују се Асима. Наглашене су сличности између Њорда и Нертуса, германског бога плодности којег Тацит помиње у Германији у 1. веку нове ере. Извори такође помињу бројне друге ентитете, као што је Хел, који надгледа локацију подземља са истим именом.

Легендарна створења Бројна легендарна створења се појављују у германској митологији, као што су дис, филгја, драугр, патуљци, вилењаци, као и јотнар, тролови и змајеви.

Наслеђе Током средњег века, тачније крајем 10. века, германски народи су преобраћени у хришћанство. И након преласка у хришћанство приче о боговима су и даље живеле, док су неке прерађиване од стране хришћана. Проучавање германске митологије остало је важан елемент германске филологије од развоја ове области и тема је саставна компонента паганства, савременог оживљавања германског паганизма. Елементи германске митологије су преживели у модерном германском фолклору.

Види још

Германски паганизам Келтска митологија словенска митологија Нордијска митологија Англосаксонска митологија

Референце

Литература

Додатна литература

Категорија:Немачка култура Категорија:Енглеска култура Категорија:Аустријска култура Категорија:Митологија