мини|Заветне фигурице од алабастера из Јемена, сада у Националном музеју оријенталне уметности у Риму Религија у предисламској Арабији укључивала је домородачки арапски политеизам, древне семитске религије, хришћанство, јудаизам, мандеизам и зороастризам.

Арапски политеизам, доминантни облик религије у предисламској Арабији, био је заснован на поштовању божанстава и духова. Обожавање је било усмерено на различите богове и богиње, укључујући Хубала и богиње ал-Лат, ал-Узу и Манат, у локалним светиштима и храмовима као што је Ћаба у Меки. Божанства су поштована и призивана кроз разне ритуале, укључујући ходочашћа и прорицање, као и ритуално жртвовање. Изнете су различите теорије у вези са улогом Алаха у меканској религији. Многи физички описи предисламских богова су повезани са идолима, посебно у близини Ћабе, за коју се каже да је садржала до 360 идола.

Друге религије су биле заступљене у варирајућем, мањем степену. Утицај суседних римских и аксумских цивилизација резултирао је постојањем хришћанских заједница на северозападу, североистоку и југу Арабије. Хришћанство је имало мањи утицај на остатак полуострва, али је дошло до одређеног броја конверзија. Са изузетком несторијанства на североистоку и у Персијском заливу, доминантни облик исповеданог хришћанства био је мијафизитички. Полуострво је било одредиште за јеврејске миграције још од римских времена, што је резултирало постепеним стварањем јеврејске дијаспоре, коју су допунили локални конвертити. Поред тога, утицај Сасанидског царства је резултирао присуством иранских религија на полуострву. Зороастризам је био присутан на истоку и југу, док постоје докази о манихејству или маздакизму који су се вероватно практиковали у Меки.

Историјат и извори Отприлике до четвртог века, скоро сви становници Арабије практиковали су политеистичке религије. Иако су се формирале значајне јеврејске и хришћанске мањине, политеизам је остао доминантан облик веровања у предисламској Арабији.

Савремени извори информација о преисламској арапској религији и пантеону укључују мали број натписа и резбарија, предисламску поезију, ванарабијске изворе као што су јеврејски и грчки извештаји, као и муслиманску традицију, као што је Кур'ан и исламски списи. Ипак, доступне информације су ограничене.

Једна рана потврда арапског политеизма наведена је у Асархадоновим Аналима где се помињу Атарсамаин, Нуха, Руда и Атаркурум. Херодот је, пишући у својим Историјама, известио да су Арапи обожавали Ороталта (поистовећеног са Дионисом) и ал-Лат (поистовећену са Афродитом). Страбон је изјавио да су Арапи обожавали Диониса и Зевса. Ориген је писао да су обожавали Диониса и Уранију.

Муслимански извори који се односе на арапски политеизам укључују Књигу идола из осмог века од Хишама ибн ал-Калбија, за коју Ф. Е. Питерс тврди да представља најсадржајнији преглед верских пракси предисламске Арабије, као и дела јеменског историчара ел Хасана ел Хамданија о веровањима народа Јужне Арабије.

Према Књизи идола, потомци Аврамовог сина (Исмаила) који су се настанили у Меки су мигрирали у друге земље. Са собом су носили свето камење из Ћабе, подизали их и вршили циркумамбулацију (ритуални чин кружења око светилишта) попут Ћабе. Ово је, према ал-Калбију, довело до пораста обожавања идола. На основу наведеног, може се претпоставити да су Арапи првобитно поштовали камење, а касније су прихватили обожавање идола под страним утицајима. Однос између бога и камена као његове репрезентације може се видети из сиријског дела из трећег века под називом Хомилија Псеудо-Мелитона, где он описује паганске вере говорника сиријског у северној Месопотамији, који су углавном били Арапи.

Према Ф. Е. Питерсу, „једна од карактеристика арапског паганизма какав је дошао до нас је одсуство митологије, наратива који би могли послужити за објашњење порекла или историје богова“. Многа божанства имају епитете, али им недостају митови или наративи за декодирање епитета, што их чини генерално неинформативним.

Обожавање

Божанства мини| Набатејски бетил који приказује богињу, вероватно ел-Узу. Предисламске арапске религије биле су политеистичке, са многим познатим именима божанстава. Формални пантеони су уочљивији на нивоу краљевстава, променљивих величина, у распону од једноставних градова-држава до племенских савеза. Племена, градови, кланови, лозе и породице такође су имали своје култове. Кристијан Жилијен Робин сугерише да је таква структура божанског света одражавала друштво тог времена. Трговачки каравани су доносили и стране верске и културне утицаје.

Велики број божанстава није имао властита имена и на њих су се односиле титуле које су означавале одредницу за квалитет, породични однос или место којем претходи „онај који“ или „она која“ (dhū или dhāt).

Религиозна веровања и обичаји номадских бедуина разликовали су се од веровања насељених племена у градовима као што је Мека. Верује се да су системи и праксе номадских верских веровања укључивали фетишизам, тотемизам и поштовање мртвих, али су углавном били повезани са непосредним бригама и проблемима и нису разматрали већа филозофска питања као што је загробни живот. Са друге стране, сматра се да су стално насељени урбани Арапи веровали у сложенији пантеон божанстава. Док су Меканци и остали стално насељени становници Хиџаза обожавали своје богове у сталним светиштима у градовима и оазама, бедуини су своју религију практиковали у покрету.

Мањи духови У Јужној Арабији, mndh’t су били анонимни духови чувари заједнице и духови предака породице. Били су познати као сунце (šams) својих предака.

У Северној Арабији, су били познати из натписа у Палмири као „добри богови који награђују“ и вероватно су били повезани са џинима западне и централне Арабије. За разлику од џина, није могао да повреди нити да запоседа људе и био је много сличнији римском генију. Према уобичајеном арапском веровању, гатаре, предисламски филозофи и песници били су инспирисани џинима. Међутим, џина су се такође бојали и сматрало се да су одговорни за изазивање разних зараза и менталних болести.

Улога Алаха Неки научници постулирају да се у предисламској Арабији, укључујући и Меку, Алах сматрао божанством, вероватно божанством творцем или врховним божанством у политеистичком пантеону. Реч Алах (од арапског al-ilah што значи „бог“) је можда коришћена као титула, а не као име. Концепт Алаха је можда био нејасан у меканској религији.Böwering, Gerhard, "God and his Attributes", in Према исламским изворима, Меканци и њихови суседи веровали су да су богиње Ал-Лат, Ал-'Уза и Манат биле Алахове кћери.

Регионалне варијанте речи Алах јављају се и у паганским и у хришћанским предисламским натписима.Robin, Christian Julien, "Arabia and Ethiopia", in Помени Алаха налазе се у поезији преисламског арапског песника Зухајра бин Аби Сулме, који је живео генерацију пре Мухамеда, као и у предисламским личним именима. Име Мухамедовог оца било је Abd-Allāh, што значи Алахов слуга.

Чарлс Расел Колтер и Патриша Тарнер сматрали су да Алахово име може бити изведено од преисламског бога по имену Аилиах и слично је Елу, Илу, Илаху и Јехови. Такође су сматрали да су неке од његових карактеристика наизглед засноване на лунарним божанствима као што су Алмаках, Кахл, Шакер, Вад и Варах. Алфред Гијом наводи да веза између Илаха из којег је формиран Алаха и древног вавилонског Ила или Ел из древног Израела није јасна. Велхаузен наводи да је Алах био познат из јеврејских и хришћанских извора и да је био познат паганским Арапима као врховни бог. Винфрид Кордуан сумња у теорију да је исламски Алах повезан са богом месеца, наводећи да је назив Алах коришћен као генерички термин, попут назива ел-Елион који се користио као титула бога Суена.

Јужноарапски натписи из четвртог века нове ере односе се на бога по имену Рахман („Милосрдни“) који је имао монотеистички култ и називан је „Господар неба и земље“. Арон В. Хјуз наводи да научници нису сигурни да ли се развио из ранијих политеистичких система или се развио због све већег значаја хришћанске и јеврејске заједнице и да је тешко утврдити да ли је Алах био повезан са Рахмананом. Максим Родинсон, међутим, сматра да је једно од Алахових имена, „Ар-Рахман“, раније коришћено у облику Рахманан.

Ал-Лат, ал-Уза и Манат Ал-Лат, Ал-'Уза и Манат су била уобичајена имена која се користе за више богиња широм Арабије. Г. Р. Хавтинг наводи да су савремени научници често повезивали имена арапских богиња Ал-лат, Ал-'Узе и Манат са култовима посвећеним небеским телима, посебно Венери, ослањајући се на доказе изван муслиманске традиције, као и у вези са Сиријом, Месопотамијом и Синајским полуострвом.

Ал-Лат (арапски: اللات) обожавана је широм древног Блиског истока са разним асоцијацијама. Херодот у 5. веку пре нове ере идентификује Alilat (грчки : Αλιλατ) као арапско име за Афродиту (и, у другом пасусу, за Уранију), што је јак доказ за обожавање богиње Ал-Лат у Арабији током тог раног периода. Ал-'Уза (арапски : العزى) је била богиња плодности или можда богиња љубави. Манат (арапски: مناة) је била богиња судбине.

Ал-Латин култ био је раширен у Сирији и северној Арабији. Из сафаитских и хисмејских натписа, вероватно је да је обожавана као Лат (lt). Ф. В. Винет је видео ал-Лат као лунарно божанство због повезаности полумесеца са њом у 'Аин еш-Шалали и лихјанитског натписа који помиње име Вадума, минејског бога месеца, путем титуле fkl lt. Рене Дисо и Гонзаге Рејкманс су је доводили у везу са Венером, док су је други сматрали соларним божанством. Џон Ф. Хили сматра да је ал-Уза заправо могао бити епитет богиње ал-Лат пре него што је постала засебно божанство у меканском пантеону. Паола Коренте, ауторка Redefining Dionysus, сматра да је Уза могла бити божанство вегетације или небеско божанство атмосферских феномена и божанство неба.Corrente, Paola, "Dushara and Allāt alias Dionysos and Aphrodite in Herodotus 3.8", in

Верске праксе

Култне слике и идоли алт=|мини|Божанства исклесана у камену у Петри, Јордан. Обожавање светог камења представљало је једну од најважнијих пракси народа који говоре семитске језике, што укључује и Арапе. Култне слике божанства најчешће су биле необрађени камени блок. Најчешћи назив за ове камене блокове потиче од семитског nsb („стајати усправно“), али су коришћени и други називи, као што су набатејски („место сеџде“ - клањања) и арапски („предмет кружног обиласка“, овај термин се често јавља у предисламској арапској поезији ). Ово камење богова је обично било самостојећа плоча, али набатејско камење богова обично је уклесано директно на стену. Црте лица су могле бити урезане на камен (посебно у Набатеји), или астрални симболи (посебно у Јужној Арабији). Под грчко-римским утицајем, уместо тога би се могла користити антропоморфна статуа.

Књига идола описује две врсте статуа: идоле (санам) и слике (ватан). Да је статуа направљена од дрвета, злата или сребра, по људском облику, то би био идол, али да је кип направљен од камена, то би била слика.

Представљање божанстава у животињском облику било је уобичајено у Јужној Арабији, као што је бог Сајин из Хадрамаута, који је био представљен или као орао који се бори са змијом или као бик.

Света места алт=|мини|Тлоцртдела храма посвећеног Аваму у Марибу. Света места су била позната као хима, харам или махрам, а унутар ових места сва жива бића су се сматрала неприкосновеним и насиље је било забрањено. У већем делу Арабије, ова места би била у облику светилишта на отвореном, са карактеристичним природним окружењем као што су извори и шуме. Градови су садржали храмове са китњастим структурама и били су опасани зидинама.

Свештенство и свештене службе