Египатски хијероглифи били су званично писмо коришћено у Старом Египту. Састојало се од мешавине логограмских и алфабетских елемената, са око 1.000 различитих знакова.There were about 1,000 graphemes in the Old Kingdom period, reduced to around 750 to 850 in the classical language of the Middle Kingdom, but inflated to the order of some 5,000 signs in the Ptolemaic period. The standard inventory of characters used in Egyptology is Gardiner's sign list (1928–1953). A.H. Gardiner (1928), Catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, from matrices owned and controlled by Dr. Alan Gardiner, A.H. Gardiner, "Supplement to the catalogue of the Egyptian hieroglyphic printing type, showing acquisitions to December 1953" (1953). Unicode Egyptian Hieroglyphs as of version 5.2 (2009) assigned 1,070 Unicode characters. Египћани су линијске хироглифе користили у религијској литератури, пишући по папирусу, дрвету или уклесавајући у стену. Мање формалне варијанте биле су хијератско и демотско писмо чије технике нису хијероглифске. Од више стотина хијероглифа који су се користили, 24 имају вредности које одговарају по једном слову данашњих алфабета. Египћани нису писали алфабетски, слово по слово, већ су имали знатно компликованији систем писања.
Употреба хијероглифског писања настала је из протописмених система симбола у раном бронзаном добу, око 32. века пре нове ере (Накада III), са првом дешифрованом реченицом написаном на египатском језику која датира из Друге династије (28. век пре нове ере). Египатски хијероглифи су се развили у зрели систем писања који се користио за монументалне натписе на класичном језику периода Средњег краљевства; током овог периода систем је користио око 900 различитих знакова. Употреба овог система писања настављена је током Новог краљевства и касног периода, те до персијског и птолемејског периода. Касни остаци хијероглифске употребе налазе се и у римском периоду, протежући се до 4. века.
Коначним затварањем паганских храмова у 5. веку изгубљено је знање о хијероглифском писању. Иако је било покушаја, писмо је остало недешифровано током средњег века и раног модерног периода. Дешифровање хијероглифског писања коначно је 1820-их извршио Жан Франсоа Шамполион, уз помоћ камена из Розете.
Број речи садржаних у свим древним египатским (тј. хијероглифским и хијератским) текстовима који су данас познати је приближно 5 милиона, и тежи ка 10 милиона ако се рачунају дупликати (као што су Књига мртвих и текстови ковчега) одвојено. Најпотпунији компендијум старог Египта, Речник египатског језика, садржи 1,5–1,7 милиона речи.: "Nach einer von W. F. Reineke in S. Grunert & L Hafemann (Hrsgg.), Textcorpus und Wörterbuch (Problemeder Ägyptologie 14), Leiden 1999, S.xiii veröffentlichten Schätzung W. Schenkels beträgt die Zahl der in allen heute bekannten ägyptischen (d.h. hieroglyphischen und hieratischen) Texten enthaltenen Wortformen annähernd 5 Millio nen und tendiert, wenn man die Fälle von Mehrfachüberlieferung u.a. des Toten buchs und der Sargtexte separat zählt, gegen 10 Millionen; das Berliner Zettelarchiv des Wörterbuchs der ägyptischen Sprache von A. Erman & H. Grapow (Wb), das sei nerzeit Vollständigkeit anstrebte, umfasst "nur" 1,7 Millionen (nach anderen Angaben: 1,5 Millionen) Zettel." (p.246)
Преводи хијероглифа За превод хијероглифа су се покушавали вековима много научника такође Јоханес Гропиус Беканус у 16. веку као и језуита Атанасиус Кирхер (1601-1680) који је решио и један хијероглиф. Ови покушаји су били ипак без већег успеха јер су се њихови радови ослањали на имагинативне асоцијације. Дуго је владало уверења да се ради о идиоматичком писму и научници су се усредсређивали на то шта ти симболи представљају, што ни из далека није одговарало истини.
Најзначајнији удео на преводу хијероглифа имају Томас Јанг и Жан Франсоа Шамполион. 1799. године приликом Наполеоновог похода на Египат откривена је Росетска плоча са натписима на три писма (на хијероглифима, демотском писму и грчком писму). Ова плоча је била довољан критички материјал да би омогућима Шамполиону да у 20-им годинама 19. века проникне у речи хијероглифа. Решење хијероглифа је једном за свагда оповргло представе да се ради о идиоматском, значи о писму, засновано на сликама. Неки од Шамполионових открића су временом били надокнађивани новијим открићима о овом писму и језику но тиме се нису умањили значај његових заслуга за разумевање овог писма.
ЗнакТрадиционална транслитерација (у енглеској литератури)Фонетске вредности према Ален (2000) Приближни изговор БелешкеСтароегипатскиСредњи египатскиAегипатски лешинар3а зван алеф или немо, , и iтрскаи/а почетни или крајњи самогласник; понекад i-iпар трски y и није забележено yпар повлакаили река (?)aрукаʾа могуће ; могуће очувано у неким речима и дијалектимаw или Wпиле препелице илињегов хијератски знакwу ~ bпотколеницаbб ~ pтршчана простирка или столицаpп fрогата змијаfф mсоваmм nталасићиnн , понекад rустаrр , понекад (увек у неким дијалектима)hсклониште од трскеhх Hувијени фитиљх xпостељицах хXживотињски стомак и репкх s превијено платно s с zклин за вратаS илиN38 илиN39баштенски базенш qпадина брда или qк kкорпа са дршкомkк у неким речима, палатализовано gпостоље за теглуgг tвекнаtт Tуже или tjчпалатализовано или dшакаdд Dкобра или djџ или
Гардинер наводи још неколико варијанти:
Знак Традиционална транслитерација (у енглеској литератури) БелешкеV33врећа платнаg Појављује се у пар старијих речиAa15непознат (Могуће: прст)m Изворно imS3круна Доњег Египтаn Изворно идеограм nt за 'круна Доњег Египта'U33тучакt Изворно ti
Референце
Литература
(paperback, ).
Budge, Sir E.A.Wallis, Sir E.A.Wallis Budge, (Dover Publications, Inc. New York), c 1920, Dover Edition, c 1978. (Large categorized listings of Hieroglyphs, Vol 1, pp. xcvii–cxlvii (97–147) (25 categories, 1000+ hieroglyphs), 50 pgs.) Faulkner, William (1991). Middle Egyptian. Griffith. .:
. , p. 95. . , pp. 245–247.
. 3rd Ed., pub. Griffith Institute, Oxford, 1957 (1st edition 1927), pp. 438–548 (pdf). Möller, Georg. 1909. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Erster Band: Bis zum Beginn der achtzehnten Dynastie Möller, Georg. 1927. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Zweiter Band: Von der Zeit Thutmosis' III bis zum Ende der einundzwanzigsten Dynastie, Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Dritter Band: Von der zweiundzwanzigsten Dynastie bis zum dritten Jahrhundert nach Chr. Möller, Georg. 1936. Hieratische Paläographie: die aegyptische Buchschrift in ihrer Entwicklung von der Fünften Dynastie bis zur römischen Kaiserzeit. Vierter *Band: Ergänzungsheft zu Band I und II Richard H. Wilkinson, with 450 Illustrations, (Thames & Hudson Ltd, London), c 1992. Marburger Edition. 4th rev. ed. von Zabern, Mainz 2006, , (= Hannig-Lexica. vol. 1); (= Kulturgeschichte der Antiken Welt. vol. 64, ),contains the Gardiner list plus an extended sign list. . Hannig Lexica vol. 2, 2nd ed, von Zabern, Mainz 2012, . 3rd rev. ed. Harrassowitz, Wiesbaden 2008, , information on transcription and transliteration and peculiarities of New Kingdom orthographies. 3rd rev ed. Münster 2009, , (= Quellentexte zur ägyptischen Religion 1), (= Einführungen und Quellentexte zur Ägyptologie 2), references older inventories of Ptolemaic era hieroglyphics.
Спољашње везе
Ancient Egyptian Hieroglyphics – Aldokkan Glyphs and Grammars – Resources for those interested in learning hieroglyphs, compiled by Aayko Eyma Hieroglyphics! – Annotated directory of popular and scholarly resources Egyptian Language and Writing Full-text of The stela of Menthu-weser Wikimedia's hieroglyph writing codes Unicode Fonts for Ancient Scripts – Ancient scripts free software fonts
Категорија:Стари Египат Категорија:Писма