Небојша Вујовић (Призрен, 1957) бивши је српски и југословенски дипломата.
Биографија Рођен је 1957. године у Призрену. Његов отац Андрија био је службеник СУП-а, мајка Илинка учитељица, касније професор књижевности. Породица се селила из места у место (Призрен, Ђаковица, Приштина), па је Небојша мењао школе. Студирао је и завршио права на Правном факултету у Приштини. Одмах после факултета ушао у дипломатију. Године 1993. био је секретар у југословенској амбасади у Вашингтону.
Био је вицеконзул СРЈ у Сиднеју, у Аустралији, а након тога као политички дипломата и шеф Мисије СРЈ у Сједињеним Америчким Државама.
Био је амбасадор у МИП-у, помоћник министра спољних послова и председник Комитета за сарадњу с КФОР-ом и УНМИК-ом. Био је изасланик председника Владе Србије у периоду од 2004.-2009.
Учествовао је на мировној конференцији у Дејтону, као и на војно-техничким преговорима у Куманову, који су резултирали споразумом о прекиду НАТО бомбардовања СРЈ. Кумановски споразум је преточен у резолуцију Савета безбедности УН 1244.
На преговорима у Дејтону имао је значајну улогу. По његовом сведочењу „сви папири у Дејтону ишли преко њега“. У јавности је познат по сцени у којој га је тадашњи предеседник СРЈ Слободан Милошевић гађао папирима које му је донео као предлог САД о решавању питања мира на простору Косова и Метохије. Догађаје везане за преговоре детаљно је описао у својој књизи Последњи лет из Дејтона. Преговори иза затворених врата.
По завршетку дипломатске каријере, до 2011. био је генерални директор „Hemofarm USA“ корпорације са седиштем у Вашингтону, тада највећим српским извозником у Америци. Након тога саветник председника немачке компаније „Stada“ из Франкфурта и партнер у њујоршкој адвокатској фирми „Lanza, Reich & Daniel”.
Референце
Категорија:Дипломате Србије Категорија:Рођени 1957. Категорија:Призренци Категорија:Дипломате Југославије