Сладак живот () је сатирични хумористичко-драмски филм из 1960. године, режисера Федерика Фелинија, који је и написао сценарио заједно са Ениом Флајаном, Тулиом Пинелијем и Брунелом Рондијем. Главну улогу у филму тумачи Марчело Мастројани као Марчело Рубини, новинар таблоида који током седам дана и ноћи путује кроз „сладак живот” Рима у бесплодној потрази за љубављу и срећом. Радња нема чврсту наративну структури и може се поделити на пролог, седам дугих епизода прекинутих интермецом и епилог, према најчешћем тумачењу.Cf. Bondanella 1994, p. 143 and Kezich,
Објављен у Италији 5. фебруара 1960. године, Сладак живот је остварио критички и комерцијални успех, упркос цензури у неким регионима. Освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану, као и Оскара за најбоље костиме. Био је номинован за још три Оскара, укључујући најбољу режију и најбољи оригинални сценарио. Успех филма се показао као прекретница како за италијанску, тако и за европску кинематографију у целини, и почео је да се сматра ремек делом италијанског филма и једним од најбољих филмова свих времена.
Године 2008, италијанско Министарство културе је уврстило Сладак живот међу 100 италијанских филмова које треба сачувати, списак од 100 филмова који су „променили колективно памћење земље између 1942. и 1978. године”.
Радња Пролог Хеликоптер преноси статуу Христа преко древног римског акведукта изван Рима, док га други, новинарски хеликоптер Марчела Рубинија, прати у град. Новинарски хеликоптер је на тренутак застао изнад групе жена у купаћим костимима који се сунчају на крову вишеспратнице. Лебдећи изнад, Марчело користи гестове да добије њихове бројеве телефона, али не успева у свом покушају. Затим слеже раменима и наставља да прати статуу до Трга Светог Петра.
Прва епизода Марчело случајно упознаје Мадалену у ексклузивном ноћном клубу. Лепа и богата наследница, Мадалена је уморна од Рима, док Марчело сматра да му град одговара. Њих двоје воде љубав у спаваћој соби проститутке коју су одвезли кући у Мадаленином кадилаку. Марчело се враћа у свој стан и открива да се његова вереница Ема предозирала. На путу до болнице, он јој изјављује своју вечну љубав и понавља то док она лежи у полусвесном стању у хитној помоћи. Међутим, док махнито чека њен опоравак, он покушава да позове Мадалену телефоном.
Друга епизода Тог дана, Марчело одлази на свечани дочек Силвије, познате шведско-америчке глумице, на аеродром Чампино где је чека хорда новинара. Током Силвијине конференције за штампу, Марчело зове кући како би се уверио да је Ема узела лекове, док је уверава да није сам са Силвијом. Након што филмска звезда самоуверено одговара на салву новинарских питања, њен дечко Роберт касно и пијан улази у собу. Марчело необавезно препоручује Силвијином продуценту да је одведе у обилазак Базилике Светог Петра. Унутар куполе базилике, један новинар се жали да је Силвија попут „лифта” јер ниједан од њих не може да се мери са њеним енергичним успоном уз бројне степенице. Надахнут, Марчело иде напред да остане сам са њом када коначно стигну до балкона који гледа на Трг Светог Петра.
Те вечери, заљубљени Марчело плеше са Силвијом у Каракалиним термама. Силвијина природна сензуалност изазива бурну забаву док Роберт, њен вереник који се досађује, црта карикатуре и чита новине. Његова понижавајућа примедба наводи Силвију да остави групу, а жељно је прате Марчело и његове колеге папараци. Нашавши се насамо, Марчело и Силвија проводе остатак вечери у римским уличицама, где улазе у фонтану ди Треви.
Попут магичне чаролије која је изненада прекинута, зора стиже у тренутку када Силвија заиграно „помаже” Марчелову главу водом из фонтане. Возе се назад до Силвијиног хотела и проналазе побеснелог Роберта који је чека у свом аутомобилу. Роберт ошамари Силвију, нареди јој да оде у кревет, а затим насрне на Марчела.
Трећа епизода Марчело среће Штајнера, свог истакнутог интелектуалног пријатеља, у цркви. Штајнер показује своју књигу граматике санскрита. Њих двојица одлазе на спрат да свирају на оргуљама, нудећи свештенику да одсвирају џез комад, пре него што одсвирају Баха.
Четврта епизода Касно поподне, Марчело, његов пријатељ фотограф, Папарацо, и Ема возе се до предграђа Рима да покрију причу о наводном виђењу Богородице од стране двоје деце. Иако је Католичка црква званично скептична, огромна гомила поклоника и новинара окупља се на том месту.
Те ноћи догађај се емитује преко италијанског радија и телевизије. Ема се моли Девици Марији да јој се преда Марчелово срце. Слепо пратећи двоје деце од места до места по пљуску, гомила цепа мало дрво због грана и лишћа за које се каже да су заклонили Богородицу.
Окупљање се завршава у зору тако што гомила оплакује болесно дете, ходочасника којег је мајка довела да га излечи, али је у метежу изгажен на смрт.
Епизода 3б Једне вечери, Марчело и Ема присуствују окупљању у Штајнеровом луксузном дому, где се упознају са групом интелектуалаца који рецитују поезију, свирају на гитари, нуде филозофске идеје и слушају звуке природе снимљене на касети. Британска песникиња Ајрис Три, чију је поезију Марчело читао и дивио јој се, препоручује Марчелу да избегава „окове” посвећености: „Остани слободан, доступан, као ја. Никада се не жени. Никада не бирај. Чак и у љубави, боље је бити изабран.” Ема је опчињена Штајнеровим домом и децом, говорећи Марчелу да ће једног дана имати дом попут Штајнеровог, али он се нерасположено окреће.
Напољу на тераси, Марчело признаје Штајнеру да се диви свему за шта се залаже, али Штајнер признаје да је растрган између сигурности коју пружа материјалистички живот и његове чежње за духовнијим, премда несигурнијим начином живота. Штајнер филозофира о потреби за љубављу у свету и плаши се онога са чим ће се његова деца једног дана суочити.
Интермецо Марчело проводи поподне радећи на свом роману у ресторану крај мора, где упознаје Паолу, младу конобарицу из Перуђе која пушта ча-ча „Патриша” Переза Прада на џубоксу, а затим певуши њену мелодију. Марчело је пита да ли има дечка, а затим је описује као анђела на умбријским сликама.
Пета епизода Марчело се налази са својим оцем који је у посети Риму. Са Папарацом одлазе у клуб „Ча-Ча”, где Марчело упознаје свог оца са Фани, прелепом плесачицом и једном од својих бивших девојака (обећао је да ће њену слику објавити у новинама, али није успео). Фани почиње да се свиђа његов отац. Марчело каже Папарацу да као дете никада није много виђао свог оца, који би недељама био далеко од куће. Фани позива Марчеловог оца назад у свој стан, а две друге плесачице позивају осталу двојицу да пођу са њима. Марчело оставља остале када стигну у комшилук плесачица. Фани излази из свог стана, узнемирена што је Марчеловом оцу позлило.
Марчелов отац је претрпео нешто што делује као благи срчани удар. Марчело жели да остане с њим у Риму како би се боље упознали, али његов отац, ослабљен, жели да се врати кући и улази у такси да ухвати први воз за Чезену. Оставља Марчела очајног, на улици, који гледа како такси одлази.
Шеста епизода Марчело, Нико и други пријатељи се састају у улици Виа Венето и одлазе у замак у власништву аристократа у Басано ди Сутри изван Рима. Журка је већ дуго у току, а присутни су мутних очију и пијани. Игром случаја, Марчело поново среће Мадалену. Њих двоје истражују читав низ рушевина око замка. Мадалена каже Марчелу да остане да седи у огромној просторији, а затим се затвара у другу собу повезану ехо комором. Као бестелесни глас, Мадалена тражи од Марчела да се ожени њоме; Марчело јој признаје љубав, избегавајући да одговори на њену понуду. Други мушкарац љуби и грли Мадалену, која губи интересовање за Марчела. Он се поново придружује групи и на крају проводи ноћ са Џејн, британском уметницом и наследницом.
Уморна и замагљених очију, група се враћа у зору у главни део замка, да би је дочекала матријарха замка, која је на путу на мису, у пратњи свештеника у процесији.
Епизода 3в Марчело и Ема су сами у његовом спортском аутомобилу на изолованом путу. Ема почиње свађу изјављујући своју љубав и покушава да изађе из аута; Марчело је моли да не излази. Ема каже Марчелу да никада неће наћи другу жену која ће га волети онако како га она воли. Марчело постаје бесан, говорећи јој да не може да живи са њеном гушећом, мајчинском љубављу. Он сада жели да она изађе из аута, али она одбија. Он је избацује из аута и одлази, остављајући је ноћу саму на пустом путу. Неколико сати касније, Ема чује како се његов ауто враћа док бере цвеће поред пута. Она улази у ауто, а нико од њих не проговара ни реч.
Марчело и Ема спавају у кревету, нежно испреплетени; Марчело прима телефонски позив. Жури у стан Штајнерових и сазнаје да је Штајнер убио своје двоје деце и себе. Након што је са полицијом чекао да се Штајнерова жена врати кући, он је сусреће напољу да би јој саопштио ужасне вести док се папараци роје около да би је сликали.
Седма епизода Неодређено време касније, старији Марчело — сада са седим власима у коси — и група људи упадају у кућу на плажи у Фређенеу у власништву Рикарда, Марчеловог пријатеља. Многи од мушкараца су хомосексуалци. Марчело је исмеван јер је напустио новинарство да би постао агент за публицитет. Како би прославила свој недавни развод од Рикарда, Нађа изводи стриптиз уз ча-ча „Патриша” Переза Прада. Рикардо се појављује у кући и каже присутнима да оду. Пијани Марчело покушава да испровоцира остале на оргију. Међутим, њихова опијеност доводи до тога да забава пређе у хаос, при чему Марчело јаше младу жену која пузи на рукама и коленима и баца перје из јастука по соби.
Епилог Група наставља до плаже у зору где проналази модерног левијатана, надуто створење налик морској ражи, ухваћено у рибарске мреже. У својој омамљености, Марчело коментарише како његове очи буље чак и у смрт.
Паола, млада конобарица из приморског ресторана у Фређенеу, зове Марчела са друге стране ушћа, али речи које размењују се губе у ветру, заглушене таласима који ударају. Он сигнализира своју неспособност да разуме шта она говори или протумачи њене гестове. Слеже раменима и враћа се пријатељима; једна од жена му се придружује и држе се за руке док се удаљавају од плаже. У дугом последњем крупном плану, Паола маше Марчелу, а затим стоји и посматра га са загонетним осмехом.
Улоге
| Марчело Мастројани || Марчело Рубини |- | Анита Екберг || Силвија Ренк |- | Анук Еме || Мадалена |- | Ивон Фирно || Ема |- | Лекс Баркер || Роберт |- | Магали Ноел || Фани |- | Ален Кини || Штајнер |- | Нађа Греј || Нађа |- | Жак Серна || Диво |- | Лаура Бети || Лаура |- | Валтер Сантесо || Папарацо |- | Валерија Чанготини || Паола |- | Рикардо Гароне || Рикардо |- | Анибале Нинки || Марчелов отац
Продукција Костими У разним интервјуима, Фелини је изјавио да је почетна инспирација филма била модерна женска врећаста хаљина због онога што је могла да сакрије испод. Брунело Ронди, Фелинијев косценариста и дугогодишњи сарадник, потврдио је ово објашњавајући да је „мода женских врећастих хаљина које су поседовале осећај луксузног лептира око тела које су могле бити физички лепе, али не и морално; врећасте хаљине су погодиле Фелинија јер су чиниле жену веома лепом која би, уместо тога, могла да буде костур јадноће и самоће испод свега тога.”Bondanella, Peter, The Cinema of Federico Fellini, 134
Сценарио Заслуге за стварање Штајнера, интелектуалца који је извршио самоубиство након што је убио своје двоје деце, припада косценаристи Тулију Пинелију. Пошто је ишао у школу са италијанским романописцем Чезареом Павезеом, Пинели је помно пратио његову каријеру и осећао је да је његов претерани интелектуализам постао емоционално стерилан, што је довело до његовог самоубиства у хотелу у Торину 1950. године. Ова идеја о „умору од егзистенције” преноси се на Штајнера у епизоди забаве у којој звукове природе он и његови гости не доживљавају из прве руке, већ путем снимака на касети.