Побуна на броду Баунти () је амерички епски историјски драмски филм из 1962. године, режисера Луиса Мајлстоуна, у коме главне улоге тумаче Марлон Брандо, Тревор Хауард и Ричард Харис. Сценарио је написао Чарлс Ледерер (сценарију су допринели Ерик Амблер, Вилијам Л. Дрискол, Борден Чејс, Џон Геј и Бен Хехт, који нису потписани), на основу романа Побуна на броду Баунти Чарлса Нордхофа и Џејмса Нормана Хола. Броњислав Капер је компоновао партитуру.

Филм прати у великој мери фикционализовану причу о стварној побуни коју је повео Флечер Кристијан против Вилијама Блаја, капетана Баунтија, 1789. године. Ово је други амерички филм у продукцији MGM-а који је заснован на поменутом роману, а први је био истоимени филм из 1935. године.

Ово је био први филм снимљен у -{Ultra Panavision 70}- широком формату. Делимично је снимљен на локацији у јужном Пацифику. Добивши негативне критике, филм није остварио успех на биоскопским благајнама, изгубивши студију више од 6 милиона долара.

Радња Године 1787, Баунти испловљава из Британије за Тахити под командом капетана Вилијама Блаја. Његова мисија је да покупи саднице хлебног дрвета и превезе их на Јамајку. Британска влада се нада да ће саднице прилагодити новом земљишту и тиме обезбедити јефтин извор хране за робове.

Путовање почиње тешко са открићем да недостаје сира. Морнар Џон Милс исправно оптужује Блаја за крађу, али капетан наређује да се Милс брутално избичује јер је показао презир према свом надређеном официру, на гађење његовог аристократског заменика, првог поручника Флечера Кристијана. Тон у наредним месецима даје Благова злослутна изјава: „Окрутност са сврхом није окрутност, већ ефикасност”. Кристијан почиње да гаји презир према свом амбициозном капетану.

Блај покушава да стигне до Тахитија раније идући краћим путем у правцу запада око рта Хорн, веома проблематичног за навигацију. Стратегија не успева и Баунти се враћа на исток; све ово кошта мисију много драгоценог времена. Једнодушно, Блај надокнађује изгубљено још више форсирајући посаду и смањујући њихове оброке.

Када Баунти стигне на своје одредиште, посада ужива у мирном животу тропског раја и у филозофији слободне љубави Тахићанки. Сам Кристијан улази у везу са Маимити, ћерком тахићанског краља. Блајову узнемиреност додатно подстиче чињеница да период мировања хлебног дрвета значи више месеци одлагања док биљке не буду у могућности да се посаде у саксији. Како се ближи дан поласка, тројица морнара, укључујући Милса, покушавају да дезертирају, али их Кристијан ухвати и Блај их затвара у потпалубље.

На путу за Јамајку, Блај покушава да донесе дупло већи број садница хлебног дрвета да би надокнадио за своје кашњење, те је принуђен да смањи следовања воде посади да би залио додатне биљке. Један члан посаде пада са јарбола у своју смрт док је покушавао да узме кутлачу за пиће. Други морнар напада Блаја због стања на броду и осуђен је на провлачење испод кобилице, током чега умире. Милс се изругује Кристијану после сваке смрти, покушавајући да га натера да изазове Блаја. Када се један члан посаде тешко разболи од пијења морске воде, Кристијан покушава да му да свежу воду, кршећи капетанова наређења. Блај избија кутлачу Кристијану када овај игнорише његово друго наређење да престане. Као одговор, Кристијан удара Блаја. Блај обавештава Кристијана да ће бити обешен због својих поступака када стигну у луку. Пошто више нема шта да изгуби, Кристијан преузима команду над бродом и пушта Блаја и њему лојалне чланове посаде да плутају у дугом чамцу са навигационом опремом, говорећи им да крену ка оближњем острву. Блај уместо тога одлучује да пређе већи део Пацифика како би што пре стигао до британских власти. Враћа се у Британију невероватном брзином.

Војни суд ослобађа Блаја за било каква злодела и препоручује експедицију да се ухапсе побуњеници и да им се суди, али такође долази до закључка да је именовање Блаја за капетана Баунтија била грешка. У међувремену, Кристијан се враћа на Тахити да покупи залихе и девојке морнара. Затим одлазе на удаљено острво Питкерн — које је погрешно означено на картама — да се сакрију од гнева Краљевске морнарице. Међутим, када се сместе на Питкерну, Кристијан одлучује да је њихова дужност да се врате у Британију и сведоче о Блајовим грешкама, и позива своје људе да отплове са њим. Да би спречили ово, морнари подмећу пожар на Баунтију, а Кристијан умире од опекотина које је задобио док је покушавао да спасе брод.

Улоге

| Марлон Брандо || Флечер Кристијан |- | Тревор Хауард || капетан Вилијам Блај |- | Ричард Харис || Џон Милс |- | Хју Грифит || Александар Смит |- | Ричард Хајдн || Вилијам Браун |- | Тарита Терипија || принцеза Маимити |- | Матахиари Тама || Хитихити |- | Перси Херберт || Метју Квинтал |- | Данкан Ламонт || Џон Вилијамс |- | Гордон Џексон || Едвард Беркет |- | Чипс Раферти || Мајкл Берн |- | Ноел Персел || Вилијам Макој |- | Ешли Кауан || Самјуел Мак |- | Еди Берн || Џон Фрајер |- | Тим Сили || Едвард „Нед” Јанг |- | Френк Силвера || Минари

Развој Након успеха филма Побуна на броду Баунти из 1935. године, редитељ Френк Лојд је 1940. најавио планове да направи наставак који би се фокусирао на капетана Блаја у његовом каснијем животу, са Спенсером Трејсијем или Чарлсом Лотоном у главној улози. Овај филм никада није снимљен. Године 1945, Кејси Вилсон је написао сценарио за Кристијана са Баунтија, у коме би Кларк Гејбл глумио Флечера Кристијана, и који би се фокусирао на Кристијанов живот на острву Питкерн. Ни овај филм никада није снимљен. Током 1950-их, -{MGM}- је снимио римејкове бројних својих ранијих филмова у форматима у боји и широком екрану, укључујући Скарамучеа и Затвореника дворца Зенда. Одлучили су да направе римејк Побуне на броду Баунти, а 1958. студио је објавио даће филм продуцирати Арон Розенберг. Као могућа звезда помињао се Марлон Брандо.

Ерик Амблер је потписао уговор за писање сценарија за 5.000 долара недељно. Требало је да комбинује материјал из романа Побуна на броду Баунти и Острво Питкерн које су написали Чарлс Нордхоф и Џејмс Норман Хол. Студио је такође поседовао права на трећу књигу, Човек против мора, која се бавила Блајовим путовањем бродом након побуне. Године 1959, Paramount Pictures је најавио да ће снимити ривалски филм са Баунтијем, који ће написати и режирати Џејмс Клавел и који ће се звати Побуњеници. Фокусирао би се на судбину побуњеника са Баунтија на острву Питкерн. Међутим, овај пројекат није настављен.

Марлон Брандо је на крају потписао уговор са студијом -{MGM}-, уз накнаду од 500.000 долара плус 10% филмскох профита. Керол Рид је ангажован да режира. Да би се у потпуности искористиле предности технологије Техниколор и формата широког екрана (сниманог -{MGM}- камером 65), филм је требало да се снима на локацији на Тахитију, са сниматељем Робертом Сертизом. Снимање филма требало је да почне 15. октобра 1960. године. Добио је надимак „-{MGM}--ов Бен Хур из 1961. године”. Брандо је написао у својим мемоарима да му је понуђена главна улога у Лоренсу од Арабије отприлике у исто време, али је изабрао Баунти јер је више хтео да оде на Тахити, место које га је дуго фасцинирало, него да снима шест месеци у пустињи. „Дејвид Лин је био веома добар режисер, али му је требало толико времена да сними филм да бих се осушио у пустињи као локва воде”, написао је Брандо.; hereinafter cited Brando.

Сценарио Розенберг је рекао да ће се филм највише фокусирати на судбину посаде након побуне, при чему ће капетан Блај имати мању улогу, а побуна ће бити приказана у флешбеку. „То је била Брандова идеја”, изјавио је Розенберг, наставивши: „И био је у праву. Увек је било фасцинантно питати се шта се после догодило с побуњеницима.” „Расположење после побуне мора да буди наду”, рекао је Рид. Додао је: „Људи се надају да ће живети другачијим животом, животом без патње, без бруталности. Надају се животу без болесних амбиција, без ситничавости личног успеха. Сањају о новом животу у коме нико не покушава да надмаши следећу особу”.

Амблер је изјавио да је његов задатак био да улогу Флечера Кристијана учини подједнако занимљивом као и Блаја. Руководиоци -{MGM}--а нису били задовољни Амблеровим сценаријем, иако је писац проценио да је урадио 14 нацрта. Џон Геј је потписао уговор да напише нову верзију сценарија у јулу 1960. године. На крају су Вилијам Дрискол, Борден Чејс (писао у августу 1960), Хауард Клуз и Чарлс Ледерер написали све сценарије. Према једном извештају, Амблер је урадио прву трећину филма, о путовању, Дрискол другу, о животу на Тахитију, а Чејс трећу, о побуни и после. Геј је написао нарацију. Ледерер је био укључен пре него што је снимање требало да почне.

Кастинг У јулу 1960, Питер Финч је потписао уговор да игра Блаја. Међутим, до августа улога је припала Тревору Хауарду. Брандо је лично одабрао локалну Тахићанину, Тариту, да глуми његову девојку. Они су се венчали 1962. и развели 1972. године.

Снимање Радна реплика Баунтија направљена је у Новој Шкотској по цени од 750.000 долара и отпловљена је до Тахитија. Било је потребно девет месеци да се направи, а не предвиђених шест и стигла је након што је снимање почело. Снимање је требало да почне у октобру 1960. године, међутим кашњења у писању сценарија и конструкцији брода значила су да је почело тек у новембру. Више од 150 глумаца и екипе стигло је на Тахити, а студио је заузео преко 200 хотелских соба.

Снимање је почело 28. новембра. Било је проблематично, делом због тога што се сценарио преправљао, а Брандо је наводно импровизовао већи део својих дијалога. Трошкови су такође били високи због удаљене локације. Упркос текућим променама у сценарију и финансијским и логистичким проблемима продукције, Брандо је касније писао о томе колико је уживао на острву и у његовој интеракцији са домороцима:

У јануару 1961, након три месеца снимања, Рид се вратио са локације са „неоткривеном болешћу”. Наводно, његов одлазак је био последица напада камена у жучи и топлотног удара, иако се у другим извештајима наводи да је Рид био незадовољан због разлика у правцу приче. У то време је почела кишна сезона, па је снимање прекинуто и филмска екипа се вратила у Холивуд. -{MGM}- је тада захтевао да Рид заврши филм у року од 100 дана, али је редитељ рекао да му је потребно 139, након чега га је студио отпустио. Брандо у својим мемоарима тврди да је стдуио отпустио Рида јер је желео да Блај буде херој приче.

Промена редитеља Рида је заменио Луис Мајлстоун, у свом последњем ангажману у режији биоскопском филма. Мајлстоун је касније изјавио: „Рид је навикао да прави своје филмове. Није навикао на мешање продуцента, студија и звезда. Али ми који смо били по Холивуду смо као уличне мачке. Знамо овај стил. Знамо како да преживимо.”

Мајлстоун је касније рекао: „Осећао сам да ће то бити лак задатак јер су радили на њему месецима и сигурно није морало много да се уради.”Higham, Charles; Greenberg, Joel (1971). The celluloid muse; Hollywood directors speak. Regnery, p. 193; hereinafter cited "Higham". Међутим, он је тврдио да је открио да су снимили само једну седмоминутну сцену, у којој Тревор Хауард даје упутства о набавци хлебног дрвета.

Снимање је настављено у марту 1961. у студију -{MGM}-. Мајлстоун је открио да се за своје прве две недеље на филму: „Брандо се понашао добро и урадио сам много ствари”, као што је долазак Баунтија на Тахити. Режисер се присетио да се „лепо слагао” са британским глумцима: „Били су права људска бића и ја сам се јако забавио.”

Мајлстоун је изјавио да су „проблеми почели” након прве две недеље. Он је резимирао узрок: „Продуцент је дао многа обећања Марлону Бранду која није могао да испуни. Била је то немогућа ситуација јер је човек једноставно преузео одговорност за све. Имали сте опцију да седите и гледате или да му окренете леђа. Ни продуценти ни ја нисмо могли ништа да урадимо поводом тога.”

Филмска екипа се вратила на Тахити у априлу 1961. године. Снимање је било праћено лошим временом и проблемима са сценаријем. Ричард Харис се сукобио са Брандом, а Брандо је често каснио на сет и био је тежак током снимања.