Двадесет трећа сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху, позната под заједничким именом Суђење Господару времена, емитована је кроз недељне епизоде од 6. септембра до 6. децембра 1986. године. Састојала се од четири авантуре: Тајанствена планета, Искривљени ум, Ужас Вервоида и Коначни непријатељ, а ова сезона је уједно означила и последње редовно појављивање Колина Бејкера у улози Шестог Доктора.

Идеја за ову дужу причу произашла је из неколико продукцијских измена у серији, као што су скраћено укупно време трајања сезоне и инструкција директора програма канала BBC1 Мајкла Грејда да серија мора да садржи мање насиља, а више хумора. Током продукције сезоне дошло је до бројних проблема, укључујући смрт сценаристе Роберта Холмса и оставку уредника сценарија Ерика Саварда. По завршетку сезоне, Бејкер је отпуштен из насловне улоге, према неким изворима по Грејдовом наређењу, иако је Грејд то касније демантовао. Продуцент сезоне био је Џон Нејтан Тарнер.

Синопсис У овој сезони, Високи савет Господара времена суди Шестом Доктору због кршења неколико закона Галифреја, матичне планете Господара времена, укључујући мешање у послове спољашњих светова и геноцид. Тајанствени лик по имену Валијард појављује се у улози тужиоца. У прва два поглавља (Тајанствена планета и Искривљени ум), догађаји из Докторове прошлости и садашњости изводе се као докази његове кривице. Треће поглавље (Ужас Вервоида) приказује будуће догађаје у Докторову одбрану. У завршном поглављу (Коначни непријатељ), суђење Доктору бива прекинуто, а он се суочава са Валијардом и својим старим ривалом, Господаром, како би спрао љагу са свог имена и спасао Високи савет.

Улоге

Главне Колин Бејкер као Шести Доктор Никола Брајант као Пери Браун (епизоде 1−8) Бони Ленгфорд као Мел Буш (епизоде 9−14)

Колин Бејкер је у овој сезони последњи пут тумачио улогу Доктора, након чега га је BBC отпустио. Никола Брајант је напустила улогу Пери Браун у серијалу Искривљени ум. Бони Ленгфорд се први пут појављује као Докторова будућа сапутница Мел Буш у серијалу Ужас Вервоида.

Епизодне Мајкл Џејстон као Валијард Линда Белингем као Инквизиторка Ентони Ејнли као Господар (епизоде 13−14) Тони Селби као Сабалом Глиц (епизоде 1−4, 13−14)

Мајкл Џејстон и Линда Белингем појављују се током целе сезоне. Тони Селби глуми у Тајанственој планети и Коначном непријатељу, док се Ентони Ејнли враћа у улози Господара у последњем серијалу.

Епизоде

Серија је задржала формат емитовања једном недељно, суботом. Све епизоде су трајале 25 минута, са изузетком последње, која је трајала нешто мање од 30 минута. Ово продужено трајање било је резултат молбе коју је Џон Нејтан Тарнер упутио својим претпостављенима у BBC-ју, објаснивши да су последњој епизоди ове сезоне преко потребна та додатна три минута како би се прича привела крају на прави начин. Иако је сезона сада имала четрнаест епизода, укупно време трајања је заправо смањено, будући да су епизоде биле тек нешто дуже од половине ранијег трајања у поређењу са претходном сезоном. Цела сезона носи назив Суђење Господару времена и подељена је на четири сегмента. Ови делови се обично називају према насловима њихових књижевних адаптација (наведених у наставку), иако је сезона емитована као једна прича из четрнаест делова, па се ови наслови нису појављивали на екрану.

Предпродукција Првобитни планови за сезону Промена формата коју је серија Доктор Ху претрпела у 22. сезони (епизоде од 45 минута и повратак на емитовање једне епизоде недељно, суботом увече) била је прилично успешна, са гледаношћу која се кретала између 6 и 8 милиона гледалаца. Због тога је продукцијски тим почео припреме за 23. сезону у истом формату, са укупно 13 епизода распоређених у шест прича — пет дводелних и једним троделним серијалом епизода. Предложен је већи број сценарија, од којих је шест званично наручено у периоду између септембра 1984. и фебруара 1985. године. Међутим, управо у фебруару, BBC је саопштио да се — услед мера штедње због трошкова неколико великих пројеката (међу којима је свакако најзначајнији био лансирање серије Приче из предграђа) — планирано емитовање 23. сезоне помера са јануара 1986. на наредни септембар, како би потпало под нову фискалну годину.

Планирани серијали Број приче Број епизода Наслов Писац

Ревидирана 23. сезона Иако је снимање серије Доктор Ху поново одобрено, она је још једном претрпела промену формата. Трајање епизода је враћено на 25 минута, а цела сезона је спала на само 14 епизода (што је укупно 350 минута програма) — готово упола мање у односу на 22. сезону. Због тога је продукцијски тим био приморан да дигне руке од већ одобрених прича за оригиналну 23. сезону и да изнова смисли нешто потпуно ново. Џон Нејтан Тарнер и Ерик Савард су на крају дошли на идеју да повежу неколико засебних прича заједничком, широм наративном нити. То је довело до замисли о причи са суђењем, чији је концепт „прошлости, садашњости и будућности” био инспирисан Дикенсоновом Божићном причом, чиме је уједно попуњен тражени број епизода. Планирано је да се овај серијал од четрнаест епизода подели на две четвороделне приче, након којих би уследила завршна, шестоделна прича. До јула 1985. године већ су били осмишљени ликови Валијарда, Инквизиторке и Мел.

Продукција Роберт Холмс је добио задатак да напише прво и последње поглавље овог серијала. Његов први нацрт под насловом Тајанствена планета наишао је на оштре критике Џонатана Пауела, тадашњег шефа редакције за серијски програм BBC-ја, због превише комичног тона. Ово је било у директној супротности са захтевом директора BBC-ја који је тражио управо хумористичнију серију, што је Холмсу потпуно пољуљало самопоуздање.

Друго поглавље, Искривљени ум, написао је Филип Мартин. Главни негативац у овом делу био је Сил, лик претходно представљен у серијалу Освета Варосу (1985). Сил је изабран због своје изузетне популарности међу члановима продукцијског тима, који су претходно тражили од Мартина да га уврсти у на крају отказану причу Мисија на Магнус. Нејтан Тарнер је затражио од Мартина да убаци Сила у своје поглавље, а такође му је у тајности наложио да у сценарију убије Пери, што је било у складу са жељом глумице Николе Брајант да напусти серију „уз велики прасак”.

Треће поглавље је првобитно требало да буде тесно повезано са четвртим. Писање сценарија је најпре понуђено Холмсу, али је он то одбио, наводећи да не подноси шестоделне серијале. Након што је одбацио предлоге Кристофера Х. Бидмида и П. Џ. Хамонда, Нејтан Тарнер се обратио брачном и списатељском пару, Пипу и Џејн Бејкер, са захтевом да напишу серијал прилагођен за снимање у студију — Ужас Вервоида.

Холмс није успео да доврши писање четвртог поглавља, које је првобитно носило назив Време д.о.о. (), будући да је преминуо 24. маја 1986. године у 59. годину од последица болести јетре и хепатитиса Б. Нејтан Тарнер је по кратком поступку ангажовао брачни пар Бејкер да напишу потпуно нову верзију ове епизоде. То се догодило након што је уредник сценарија Ерик Савард повукао дозволу за коришћење своје оригиналне верзије 14. епизоде. Наиме, првобитни крај предвиђао је борбу на живот и смрт у временском вртлогу између Доктора и Валијарда, што би послужило као узбудљива неразјашњена завршница сезоне. Овакав исход је ужаснуо Нејтан Тарнера, који се прибојавао да би тако мрачан и безнадежан крај дао управи BBC-ја савршен изговор да потпуно угаси серију. Наслов овог поглавља касније је промењен у Коначни непријатељ.

Снимање ове сезоне почело је 7. априла 1986, а завршило се 14. августа исте године. За уводну секвенцу, Нејтан Тарнер је наручио кадар са макетом у трајању од 45 секунди који је коштао преко 8.000 фунти, што је у то време била највећа сума новца потрошена на један кадар са специјалним ефектима у историји серије. Сцене на отвореном за Тајанствену планету снимљене су средином априла у Државном парку Краљица Елизабета, након чега је уследио рад у студију 24. априла и 10. маја. Снимање у студију за серијал Искривљени ум одвијало се од 27. до 29. маја и од 11. до 13. јуна, док су кадрови на локацији снимљени у Брајтону од 15. до 16. јуна. Серијали Ужас Вервоида и Коначни непријатељ продуцирани су истовремено; рад на овим епизодама започео је снимањем екстеријера за потоњу причу крајем јуна, након чега се екипа вратила у студио како би снимила сцене за оба поглавља 16. и 17. јула. Ужас Вервоида је био последње поглавље које је довршено, а рад у студију одвијао се од 30. јула до 1. августа и од 12. до 14. августа.

Пријем и анализа Реакција јавности на серијал Суђење Господару времена била је подељена. Иако су оцене задовољства публике биле боље у односу на претходну сезону — при чему је најнижа оцена била 66% за седму и девету епизоду, а највиша 72% за прву, четврту и осму епизоду — гледаност је ипак била слабија.

Рецензије Сезона је наишла на помешане критике стручњака за серију Доктор Ху. Пол Корнел, Мартин Деј и Кит Топинг, коаутори књиге The Discontinuity Guide, написали су да се, као целина, заплет сезоне „невероватно добро држи”. Дејвид Џ. Хау и Стивен Џејмс Вокер, аутори књиге Doctor Who: The Television Companion, нису се сложили са тим, тврдећи да је овај серијал био „колосално пропуштена прилика”. Они су замерили концепту суђења, сматрајући неуверљивим то што би тужиоцу „у било ком разумном правном систему” било дозвољено да мења оптужбе и судски поступак усред самог суђења. Ипак, метахумор у којем „Доктор практично седи и гледа Доктора Хуа четрнаест недеља” сматрали су забавним, иако репетитивним, а похвалили су и глуму Колина Бејкера. У обе рецензије је истакнуто да су сцене суђења умањиле значај и ток појединачних прича у поглављима.

Рецензије појединачних поглавља такође су биле мешовите. Иако су похвалили глуму Брајана Блеседа у серијалу Искривљени ум, Корнел, Деј и Топинг су сматрали да сценарију недостаје фокус, јер „покушава да буде комичан, гротескан, озбиљан и фарсичан у исто време”. Хау и Вокер су били наклоњенији овом сценарију, наводећи поновно појављивање Сила као позитивну ствар, и хвалећи Перину погибију ван кадра као „један од најдраматичнијих и најупечатљивијих тренутака у целој сезони” и најбољу сцену Николе Брајант још од епизоде Пећине Андрозанија (1984). У обе рецензије је оцењено да је Ужас Вервоида добро написана прича, мада су Корнел, Деј и Топинг критиковали дијалоге, док Хау и Вокер нису били импресионирани глумом Бони Ленгфорд у улози Мел Буш.

Референце

Литература

Категорија:Доктор Ху