Патријарх Константин II (Πατριαρχης Κωνσταντινος Β´) је био архиепископ Цариграда - Новог Рима и Васељенски Патријарх у периоду од 754. до 766. године.
Биографија Био је епископ Силе (као део митрополије Перге). Изабран је за патријарха, након смрти патријарха Анастасија на иконоборачком сабору 754. године вољом цара Константина Копронима: „узевши за руку монаха Константина, затим епископа силејског и, помоливши се, гласно рече: Много година Константину, Васељенском Патријарху.“ Имао је иконоборачке ставове. Вољом цара Константина јавно је положио заклетву да се неће придржавати иконопоштовања и тада је цар, према летописцу, „подстицао патријарха од монаха да се претвори у гозбеника, окићеног венцем, једите месо и слушајте цитарде на царској вечери“.
Жестока иконоборачка политика Константина Копронима, ругање монасима на хиподрому и погубљења изазвали су гунђање патријарха и он је почео да саосећа са поштоваоцима икона. Због тога га је, према оптужници, јуна 766. године свргнуо и прогнао цар на Принчевска острва. Касније је бивши патријарх враћен у Цариград, анатемисан од иконобораца, мучен и пројахан кроз град на магарцу. Патријарх Константин је 7. октобра 768. године посечен на уобичајеном месту погубљења, а тело му је бачено у јаму.
Упркос томе, патријарх Константин je на Седмом васељенском сабору 787. године био анатемисан јер је подржао иконоборство.
Референце
Категорија:Васељенски патријарси