Кембелове конзерве за супу је серија од 32 слике које је створио амерички уметник Енди Ворхол између 1961. и 1962. године. Свака слика приказује различите врсте Кембелових супа у формату 20 x 16 инча. (51x41цм) Први пут серија слика је изложена 1962. у галерији Ферус у Лос Анђелесу, а дела су означила пробој за поп арт и разлику између ликовне уметности и комерцијалних слика. Ворхолово повезивање са овом темом довело је до тога да његово име постане синоним за Кембелове конзерве за супу. Серија је уздигла Ворхола до славе и преобликовала дебате о оригиналности, репродукцији и значењу уметности у потрошачком друштву.
Црпећи инспирацију из свог искуства илустратора Ворхол је трансформисао свакодневну амбалажу у високу уметност, што је изазвало контроверзе, али и коначно признање. Серија „Кембелове конзерве за супу“ се односи на оригиналних 32 платна, али обухвата и многе касније Ворхолове варијације: приближно 20 сличних слика насталих почетком 1960-их година, сет од 20 већих вишебојних платна из 1965. године, бројне повезане цртеже, скице и шаблоне настале током година и два одвојена издања од 250 портфолија са десет отисака издатих 1968. и 1969. године. Та оригинална платна сачувао је трговац уметнинама Ирвинг Блум, а 1996. године откупио их је Музеј модерне уметности за 15 милиона долара.
Ворхолове „Кембелове конзерве за супу“ се широко сматрају канонским симболом поп арта и једним од најутицајнијих уметничких дела 20. века.
Позадина мини|Ворхолов бивши дом на Лексингтон авенији 1342 2007. године, где је произвео оригиналну серију Кембелових конзерви за супу Ворхол се преселио у Њујорк 1949. године након студија на Карнеги институту за технологију у Питсбургу и брзо је постигао успех као илустратор. Као студент Ворхол је развио своју препознатљиву технику „упијања линије“ прецртавањем слика на папиру и упијањем влажног мастила како би се створиле неправилне, променљиве линије. Користећи ову технику, дуплирао је и мењао мотиве, често цртајући на основу слика из Јавне библиотеке Њујорка.
Године 1960. Ворхол је почео да ствара платна заснована на стриповима и слике са рекламама у новинама што што му је донело успех, користећи их као позадину за дизајн излога Бонвит Телер у априлу 1961.године. Окренуо се свакодневним комерцијалним сликама као што су Кембелове конзерве за супу, новчанице од једног долара и флаше Кока-коле.
Током овог периода, Ворхол се колебао између акционог сликарства и апстрактног експресионизма, са својим стилом сликања методом капања . Крајем 1961. године, Ворхол је почео да учи сито штампу од Флоријана Векија из издавачке куће „Тајбер Прес“, усавршавајући своју технику кроз посете и савете о пигментима и руковању гуменим шпатулом. Како је Ворхол усавршавао своје серијске методе, прешао је на сито штампу како би повећао ефикасност, што ће дефинисати његову каснију праксу.
Између новембра 1961. и јуна 1962. године, Ворхол је створио 32 ручно осликане „Кембелове конзерве супе“, у свом кућном студиу који се налазио на адреси Лексингтон авенија 1342. Супротно забуни, оригинална дела нису била ситоштампана, већ прецртана и осликана платна са утиснутим детаљима. Ово су била међу последњим делима која је Ворхол углавном насликао ручно. Сам Ворхол каже: „Ја само сликам ствари за које сам увек мислио да су лепе, ствари које користите сваки дан и о којима никада не размишљате... Радим на супи... Радим то једноставно зато што ми се свиђа.“
У мају 1962. године, трговац Ирвинг Блум посетио је Ворхолов студио, видео серију конзерви за супу у току и понудио му самосталну изложбу у галерији Ферус у Лос Анђелесу. Деби Ворхолових слика „Кембелова конзерва за супу“ сматра се кључним тренутком у успону поп арта. Међутим, у то време, то није изазвало много помпе. Није одржан ни пријем за изложбу у јулу 1962. у галерији Ферус. Блум је задржао конзерве за супу као комплетан сет, пре него што их је коначно откупио Музеј модерне уметности у Њујорку, који их је од тада изложио у различитим конфигурацијама, често као мрежу распоређену по историјским датумима увођења укуса супе.
Изложбе конзерви мини|Булевар Ла Сијенега 723, бивша локација галерије Ферус у Беверли Гроуву, Лос Анђелес, 2023. У јуну 1962. године, Ворхол је послао Ирвингу Блуму 32 платна од којих је свако приказивало различиту варијанту Кембелове супе. Све слике су са разлогом поређане као на рафовима у самопослугама и урађене су у техници ситоштампе. Иако се многима чинило да се ради о једној те истој слици, Ворхол је све 32 конзерве урадио у истом паковању са ознаком истог произвођача, али само су у дну конзерви били одштамапни различити називи за саставе супа, од парадајза, пилеће, говеђе или супе од поврћа. Оригинални радови су били ручно осликани, подсећајући на црвено-беле конзерве које су се тада продавале у те 32 варијанте – „обележавајући једно време“, како је Ворхол приметио.
Изложба је отворена 9. јула 1962. године у галерији Ферус, без Ворхола. Уместо похвалеа, инсталација је оставила многе посетиоце збуњеним и веома несигурним како да протумаче слику обичног производа из супермаркета, мултиплицираног и изложеног као уметност. У почетку је продато само пет или шест слика, укључујући и „Кембелову конзерву супе одпарадајза“, коју је глумац Денис Хопер резервисао пре отварања. Како сеније појавио велики број заинтересованих потенцијалних купаца, директор галерије Ирвинг Блум, предложио је да се свих 32 дела задрже као једна серија, уз Ворхолово одобрење. Изложба је затворена 4. августа 1962 године.
У августу 1962. године, Ворхолов поп арт је добио прву музејску презентацију у оквиру групне изложбе у Водсворт Атенеуму, у Хартфорду, Конектикат где је представљена „Конзерва супе Великог Кембела са отварачем за конзерве (поврће)“.
У октобру 1962. године, Ворхол је учествовао на значајној изложби Галерије Сидни Джелис под називом „Нови реалисти: Изложба чињеничног сликарства и скулптуре“, где је приказано 200 конзерви супе, „Конзерву супе Великог Кембела (говеђи резанци)“ Изложба је имала сеизмички утицај на свет уметности Њујорка и помогла је да се учврсти национални значај поп арта. За прекретничку изложбу "Амерички супермаркет" 1964. године у галерији Бјанкини на Менхетну, Ворхол је одабрао ситоштампу Кембелових конзерви за супу. Обожаваоци су често тражили његов потпис на конзервама Кембелових супа на шта је Енди Ворхол често бездушно пристајао.
Критички пријем изложби Прва реакција на Ворхолову изложбу је био скептицизам и брзо је изазвала дебату о уметности и масовној производњи. Оближња галерија Примус Стјуарт исмевала је изложбу тако што је поставила пирамиду од правих конзерви Кембелове супе у излог испод знака на којем је писало: „Немојте се заваравати. Набавите оригинал. Наша ниска цена 2 за 33 цента.“
Лос Анђелес тајмс је објавио карикатуру која исмева слике, а Ирвинг Блум, инсистирао је на супротном рекавши: „Овај младић је смртно озбиљан“, тврдећи да Ворхол уводи тему на „веома нов и свеж начин“, описујући слике као оне које поседују „неумољивост са застрашујућим, кафкијанским интензитетом“.
Хенри Т. Хопкинс, писајући рецензију за изложбу у галерији Ферус, описао је као поставку од „необичног значаја“ за оне који су одрасли усред комерцијалних слика 1930-их и 1940-их година, укључујући стрипове и „Кембелову чорбу за децу“.
Године 1965. канадски новинар Роберт Фулфорд за Торонто Стар је написао: „Пре око четири године Ворхол је почео да излаже огромне слике флаша Кока-коле и лименки Кембелове парадајз чорбе. Од тада је све јачи и јачи. Постао је најпознатији млади амерички сликар шездесетих година, врхунски поп арт уметник. Његове лименке чорбе су, заправо, главни симбол – за неке људе привлачан, за друге потпуно бизаран – онога што се догодило америчкој уметности у овим чудним годинама.“
Компанија Кембел мини|Верзија конзерве и етикете Кембелове супе из 1905. године у штампаном огласу
Историја Компанију Кембелс основали су 1869. године Џозеф Кембел, трговац воћем из Њу Џерзија, и Абрахам Андерсон, произвођач фрижидера из Јужног Џерзија.
Андерсон је напустио компанију 1876. године, а његов син Кембел Спилман, остао је у компанији као креативни директор и дизајнирао је оригиналне Кембелсове конзерве за супу. Касније,1897. године хемичар Доранс је развио комерцијално исплативу методу за кондензацију супе, што је довело до настанка чувене етикете 1898. године. У 21. веку, ова етикета је наставила да задржава елементе дизајна из 1898. године, као што су нагнуто слово „О“ у речи Soup (супа) и златна медаља која је додата 1900. године. Оригинална етикета је инспирисана униформама фудбалског тима Корнел.
Реакције на уметност Ворхола мини|Кембелова штампана реклама за парадајз чорбу у часопису People's Home Journal, 1927. Иако су Ворхолове „ Конзерве Кембелове супе“ расправљане до маја 1962. године, у почетку се надао да ће компанија бити уверена да би свака комерцијална веза поткопала значење сваког дела. Током изложбе у галерији Ферус, извршни директор Кембела, Вилијам Марфи послао је правне представнике да процене „употребу и кршење заштитних знакова “. На крају је одлучила да посматра реакцију јавности. Директор галерије Ирвинг Блум, писао је Кембеловима предлажући да компанија купи 32 слике и донира по једну сваком од 32 различита музеја као промотивни гест, али никада није добио одговор. У року од неколико месеци, мода инспирисана конзервама супе појавила се у друштву Менхетна, а до краја 1962. године Кембелс је променио свој став, ангажујући Ворхола да наслика конзерву Кембелсове парадајз супе као поклон за пензионисаног председника одбора Оливера Г. Вилитса. Тензије су избиле поново 1967. године када је компанија Кембел приговорила неовлашћеној употреби своје етикете на најави изложбе за Инстутут савремене уметности у Бостону. Иако Кембел никада није тужио Ворхола због његових слика, неколико судија Врховног суда САД је навело да би он вероватно победио у случају поштене употребе. У већинском мишљењу у случају Google LLC против Oracle America, Inc., судија Стивен Брајер је приметио да се „уметничка слика“ може квалификовати као поштена употреба чак и ако прецизно реплицира ауторски заштићени „рекламни лого како би се коментарисао конзумеризам“.
Инспирација Кембелове „Конзерве за супу“ се широко сматрају Ворхоловим препознатљивим делом. Према каталогу Ендија Ворхола „Raisonné“, пројекат је укључивао три велике мрежесте слике (једна приказује 200 а две 100 конзерви) и бројне сродне мртве природе. Оригиналних тридесет две биле су засноване на фотографијама које је снимио његов бивши дечко Едврд Валович, а које је Ворхол прецртао и преточио у пажљиво изведене слике користећи шаблоне, печате и комерцијалне акрилне боје како би појачао реализам. мини|Кондензоване конзерве Кембелове супе, 2005. Иако је Ворхол у уметничкој школи био обучен да слика мртву природу у чинијама са воћем на столу, жудео је да наслика своју омиљену сорту Кембелове парадајз супе. Касније се присетио личне везе са Кембеловом парадајз супом, главном храном његових ручкова из детињства у Питсбургу: „Много поподнева за време ручка мама би ми отворила конзерву Кембелсове супе, јер је то све што смо могли да приуштимо, волим је и данас.“ У интервјуу из 1963. године, истакао је: „Пио сам је, јео сам исти ручак сваки дан, двадесет година.“ Harrison and Wood, p. 372, Republished from Swenson, G. R., "What is Pop Art? Interviews with Eight Painters (Part I)," ARTnews, New York, November 7, 1963, reprinted in John Russell and Suzi Gabik (eds.), Pop Art Redefined, London, 1969, Слика је евоцирала сећање, спајајући аутобиографију са масовном производњом.