мини| Корпус Херметикум : прво латинско издање, од Марсилија Фичина, 1471, у Библиотхеца Пхилосопхица Херметица, Амстердам . је збирка од 17 старогрчких списа чије се ауторство традиционално приписује легендарној хеленистичкој личности Хермесу Трисмегисту, синкретичкој комбинацији грчког бога Хермеса и египатског бога Теута.A survey of the literary and archaeological evidence for the background of Hermes Trismegistus in the Greek Hermes and the Egyptian Thoth is found in . Трактати у корпусу су првобитно написани у периоду године,; . Earlier dates have been suggested, most notably by the modern historians Flinders Petrie (500–200 BCE) and Bruno H. Stricker (c. 300 BCE), but these suggestions have been rejected by most other scholars (see ) али збирку каква је данас позната први су саставили средњовековни византијски уредници. На латински су га у 15. веку превели италијански хуманисти Марсилио Фићино (1433–1499) и Лодовико Лазарели (1447–1500)..
Иако латинска, реч је обично резервисан за читав корпус постојећих списа који се односе на неког аутора или тему, садржи само мали избор постојећих херметичких текстова (текстови који се приписују Хермесу Трисмегисту, познатијем као ). Њене појединачне расправе цитирали су многи аутори почев од другог и трећег века па надаље, али је збирка ових текстова као таква први пут посведочена тек у делима византијског филозофа Михаила Псела (око 1017–1078)..
Након што су их Фићино и Лазарели превели на латински, је у великој мери утицао на западну езотеричну традицију. Посебно се сматрало важним током ренесансе и реформације, у којима је херметизам често функционисао као врста средњег положаја између хришћанства и паганизма.. Хермесова перципирана антика осигурала је да ће свако писање које му се приписује заузети важно место у Фићиновој доктрини („античка теологија“), која потврђује да постоји јединствена, истинска теологија која је присутна у свим религијама и коју је Бог дао човечанству у далекој, исконској прошлости..
Позадина Већина текстова је представљена у облику дијалога, омиљеног облика дидактичког материјала у антици . Најпознатија расправа у је његова уводна расправа, која се зове Поимандр. Међутим, барем до 19. века, ово име (под разним облицима, као што су Пимандер или Пимандр) се такође уобичајено користило за означавање збирке као целине.See, e.g., the English translation by Everard, John 1650. The Divine Pymander of Hermes Mercurius Trismegistus. London.
Превод из 15. века на латински је дао основни подстрек у развоју ренесансне мисли и културе, имајући дубок утицај на филозофе као што су Пико дела Мирандола (1463–1494), Ђордано Бруно (1548–1600), Франческо Патрићи (1529–1597), Роберт Флуд (1574–1637), и многих других..
Латински превод Године 1462, Марсилио Фићино (1433–1499) је радио на латинском преводу Платонових сабраних дела за свог покровитеља Козима де Медичија (првог члана чувене породице Медичи која је владала Фиренцом током италијанске ренесансе). Међутим, када је рукопис постао доступан, одмах је прекинуо рад на Платону како би почео да преводи Хермесова дела, за која се у то време сматрало да су много старија, па самим тим и ауторитативнија, од Платонових..
Док је Фићино превео првих четрнаест расправа (I–XIV), Лодовико Лазарели (1447–1500) je превео преостала три (XVI–XVIII).. Поглавље XV издања раног модерног доба је некада била испуњена записом из Суда (византијске енциклопедије из десетог века) и три одломка из херметичких дела које је сачувао Јоанес Стобаеус (ф. пети век), али је ово поглавље изостављено у каснијим издањима, која стога не садрже поглавље XV..
Називи расправа Трактати садржани у су:..
I. Поимандрова беседа Хермесу Трисмегисту II. Хермес Асклепију III. Света беседа Хермесова IV. Беседа Хермеса Тату: Посуда за мешање илити монада V. Хермесова беседа Тату, његовом сину: Тај бог је невидљив и потпуно видљив VI. Хермес Асклепију: Да је добро само у Богу и нигде другде VII. Да је највеће зло у човечанству незнање о Богу VIII. Хермес Тату: Да ништа од ствари које постоје није уништено, и греше они који кажу да су промене смрти и уништења IX. Хермес Асклепију: О разумевању и осећајности: [Да су лепо и добро само у Богу и нигде другде] X. Хермес Тату: Кључ XI. Ум (Ноза) Хермесу XII. Хермес Тату: О заједничком уму XIII. Хермес Тату, тајни дијалог на планини: О поновном рођењу и о завету ћутања XIV. Хермес Асклепију: Здравље духа XVI. Асклепије краљу Амону: Дефиниције о богу, материји, пороку, судбини, сунцу, интелектуалној суштини, божанској суштини, човечанству, распореду обиља, седам звезда и човечанству према слици XVII. Асклепије цару Амону XVIII. Тат краљу: О души ометеној осећањима тела
Види још
Хермес Трисмегист Херметика, списи који се приписују Хермесу Трисмегисту Дефиниције Хермеса Трисмегиста до Асклепија, Херметичка расправа која припада истом поџанру 'религио-филозофске' Херметике Расправа о осмој и деветој, херметички трактат који припада истом поџанру 'религио-филозофске' Херметике Херметизам, филозофски системи засновани на списима који се приписују Хермесу Трисмегисту
Напомене
Референце
Радови навео
Спољашње везе
Категорија:Херметизам Категорија:Окултне књиге