Покладни уторак (), познат и као Дан палачинки, хришћански је празник који се празнује дан прије Чисте сриједе, првог дана Великог поста, који се у многим хришћанским земљама обиљежава учешћем у исповијести и опросту, обредним спаљивањем прошлогодишњих цвијетних гранчица Страсне седмице, завршавањем своје великопосне жртве, као и једењем палачинки и других слаткиша.

Покладни уторак обиљежавају многи хришћани, укључујући англиканце, лутеране, методисте и римокатолике, који се током тог дана самоиспитују, разматрајући које гријехе треба да покају и за које промјене у животу или областима духовног раста посебно треба да траже помоћ Божију да би успјели. Покладни уторак је покретни празник и одређен је датумом Ускрса, односно празнује се 47 дана прије Ускрса. Израз „покладни“ потиче од ријечи -{shrive}-, што значи „опростити“.

Последњи је дан хришћанске литургијске сезоне, историјски познате као Масленица или покладе, прије почетка покајничке сезоне Великог поста и за њега су повезане популарне праксе, као што је уживање у храни које би неко могао да се одрекне на 40 дана као дио своје великопосне жртве. Израз Марди Гра је француски за „дебели уторак“, који се односи на праксу последње ноћи обилног једења масније хране прије ритуалног поста у вријеме Великог поста, који почиње на Чисту сриједу. Многе хришћанске групе прослављају дан једући палачинке, односно правећи и организујући доручак са палачинкама, као и звоњавом црквених звона како би подсјетили људе да се покају за своје гријехе прије почетка поста. На покладни уторак, цркве такође спаљују гранчице које су се дијелиле током литургија на Цвијети, да би се пепео користио током богослужења следећег дана, на Чисту сриједу.

У неким хришћанским земљама, посебно у онима гдје се дан назива Марди Гра, то је карневалски дан, последњи дан за масноћу и обилно јело прије периода поста.

Историја

Традиција обиљежавања почетка поста забиљежена је најраније у 10. или 11. вијеку. Елфрик из Ејншамских „Црквених института“ из око 1000. године нове ере написао је: „У недељи непосредно пред Велики пост, свако ће отићи свом исповједнику и исповиједати своја дјела, а исповједник ће га тако уздрмати како би тада из његових дјела могао чути шта треба да уради [као начин покајања]". У вријеме позног средњег вијека, прослављање Масленице трајало је до почетка Великог поста. У многим друштвима је било традиционално да се једу палачинке или друга храна направљена од путера, јаја и масти или свињске масти коју је требало потрошити прије почетка поста. Слична храна су њемачке и пољске крофне, познате као фаснахт и пончки. Специфичан обичај британских хришћана да једу палачинке на покладни уторак датира из 16. вијека. Заједно са гозбама, други обичај на покладни уторк је покајање хришћана за своје гријехе у припреми за почетак сезоне Великог поста у хришћанском литургијском календару. У многим хришћанским парохијским црквама, и протестантским и римокатоличким, популарна традиција покладног уторка је звоњење црквених звона (која су на тај дан позната као покладна звона) како би се вјерници позвали на исповијест прије свечане сезоне Великог поста, као и да људи почну да прже палачинке.

Терминологија

Ријеч -{shrove}- је облик енглеске ријечи -{shrive}-, што значи дати опрост за нечије гријехе путем исповијести и покајања и покладни уторак је добио име по обичају хришћана да се покају прије почетка поста.

мини|десно|upright=1.4|Слика масленице руског умјетника Бориса Кустодијева (1916).

У Уједињеном Краљевству, Ирској и дјеловима Комонвелта, дан је познат и као Дан палачинки, јер је постао традиционални обичај да се једу палачинке као оброк. На ирском језику је дан познат као -{Máirt Inide}-, од латинског -{initium}- (-{Jejūniī}-), што значи „почетак поста“. На другим мјестима, дан се назива и „Марди Гра“, што значи „дебели уторак“, према врсти славске трпезе тога дана.

У Њемачкој, дан је познат као -{Fastnachtsdienstag, Faschingsdienstag, Karnevalsdienstag}- или -{Veilchendienstag}- (од којих последњи у преводу значи уторак љубичица). Прославља се отмено и са дјелимичним школском распустом. Слично, у њемачко-америчким областима, као што је Њемачка држава Пенсилваније, познат је као Фаснахт дан или Ноћ поста.

У Холандији је познат као -{vastenavond}-, или на лимбуршком дијалекту -{vastelaovend}-, иако се ријеч -{vastelaovend}- обично односи на цио период карневала у Холандији. У неким дјеловима Швајцарске (као што је Луцерн), дан се зове -{Güdeldienstag}- или -{Güdisdienstag}- (претходи му -{Güdismontag}-). Према Дуденовом рјечнику, термин потиче од „-{Güdel}-“, што значи дебео стомак пуњен храном.

У земљама португалског, шпанског и италијанског говорног подручја, познат је као карневал, што потиче од средњовјековног латинског -{carnelevamen}- („одбацивање меса“), а тиме и до другог аспекта Великог поста, уздржавања од једења меса. Често се слави уличним поворкама или ношењем раскошних хаљина.

Најпознатији је постао бразилски карневал у Рио де Жанеиру, а познат је и Венецијански карневал, који се обично слави маскенбалом. Употреба термина „карневал“ у другим контекстима произилази из те прославе. У Шпанији се карневалски уторак зове „дан омлета“ или „дан тортиље“, током којег се једе омлет направљен од кобасице или свињске масти. На португалском острву Мадеира, дан се назива дебели уторак, на који се једе маласада, португалска врста крофне, а то је такође и последњи дан карневала на Мадеири. Маласаде се кувају да би се потрошила сва маст и шећер у кући, припремајући се за великопосно уздржавање. Та традиција је пренесена на Хаваје, гдје је покладни уторак познат као Дан Маласада, који датира још из периода плантажа шећера из 1800-их. Португалски католички радници (који су углавном долазили са Мадеире и са Азорских острва) трошили су сав путер и шећер прије поста правећи велике количине маласада.

мини|лево|Покладни уторак, Водење медвједа у Пољској (1950).

У Данској и Норвешкој, уторак прије Чисте сриједе назива се -{Fetetirsdag}- („Дебели уторак“), док је претходни викенд познат као -{Fastelavn}- и обиљежава се са јелом које се назива -{fastelavnsboller}-. -{Fastelavn}- је такође назив за карневал у Данској, који се одржава у недељу или понедељак прије Чисте сриједе. Развио се из римокатоличке традиције славља у данима прије поста, али, након што је Данска постала доминантно протестантска држава, празник је постао мање специфично религиозан. Тај празник се слави седам недеља прије Ускрса, а дјеца се облаче у костиме и скупљају посластице за гозбу. Сматра се да је празник вријеме за дјечју забаву и породичне игре. У Естонији се тај дан назива -{Vastlapäev}- и обично се слави једењем чорбе од грашка и шлага или шлага и слатке лепиње пуњене џемом, која се назива -{vastlakukkel}-, слично шведском -{fastlagsbulle}- или семли. Дјеца се такође обично санкају на тај дан.

На Исланду је тај дан познат као -{Sprengidagur}- (Дан распрскавања) и обиљежава се једењем сланог меса и грашка. У Литванији се тај дан зове -{Užgavėnės}-, током којег се једу литванске врсте палачинки — -{blynai}- и крофне. У Шведској се тај дан зове -{Fettisdagen}- („дебели уторак“), и обично се слави једењем врсте слатке ролнице која се зове -{fastlagsbulle}- или семла. У Финској се тај дан назива -{Laskiainen}- и обично се слави једењем чорбе од зеленог грашка и пецива званог -{laskiaispulla}- (слатки хлеб пуњен шлагом и џемом или пастом од бадема, исто као и шведска семла). Прослава често укључује и сањкање.

У Пољској, сродна прослава пада у четвртак прије Чисте сриједе и зове се -{tłusty czwartek}- („Дебели четвртак“). У неким областима Сједињених Држава, са великим пољским заједницама, као што су Чикаго, Буфало и Мичиген, празник се слави такмичењима у једењу крофни које се зову пончки или кроштуле, музиком и другом пољском храном. Одржава се или на покладни уторак или у данима који му претходе.

У Словенији је Курентовање и највећи и најпознатији карневал. Постоји још неколико локалних карневала који се обично називају Лауфарија. У Мађарској и на територијама на којима се говори мађарски, зове се -{Húshagyókedd}- („уторак оставља месо“) и прославља се облачењем отмене одјеће и посјећивањем сусједа.

Традиције

Једна од традиција на Покладни уторак јесте да се хришћани покају за све гријехе које су могли починити прије почетка Великог поста следећег дана на Чисту сриједу, док је друга да се упусте у весеље и забаву уз јело и пиће прије почетка поста, који карактерише приношење великопосне жртве, пост, молитва и бављење разним духовним дисциплинама, као што су обиљежавање великопосног календара, пост, уздржавање од луксуза и читање дневног богословља.

Палачинке се везују за покладни уторак, дан који претходи Великом посту, јер су начин да се искористи богата храна као што су јаја, млијеко и шећер, прије сезоне поста од 40 дана. Литургијски пост ставља нагласак на једење једноставније хране и уздржавање од хране која би причинила непотребно задовољство, што у многим културама значи без меса, млијечних производа или јаја.

На Њуфаундланду и острву Кејп Бретон, мали предмети се често кувају у палачинкама, које проналазе дјеца, а који служе за прорицање; особа која добије новчић биће богата, док ексер значи да ће постати столар или ће се вјенчати са њим.

Обреди

thumb|300px|На покладни уторак многи хришћани исповиједају своје гријехе, припремајући се за Велики пост; приказана је евангеличко-лутеранска исповједаоница у Лутеровој цркви (Хелсинки, Финска)

Последњег дана Масленице, покладног уторка, многи традиционални хришћани, као што су англиканци, лутерани, методисти и римокатолици, преиспитују се, разматрајући које гријехе треба да покају, као и за које промјене у животу или областима духовног раста посебно треба да затраже Божију помоћ. Као такве, многе цркве нуде исповијест и опроштење на тај дан.

Током тог дана, многи хришћани довршавају своју одлуку о томе које великопосне жртве ће поднијети за Велики пост. Приношећи великопосну жртву, обичај је да се хришћани моле за снагу да је задрже; многи често желе и другима да то чине, изговарајући молитве као што је „нека Бог благослови вашу великопосну жртву.“

За вријеме Масленице многе цркве постављају корпу у припрату за прикупљање прошлогодишњих палминих гранчица Страсне седмице које су благосиљане и подијељене током литургија на Цвијети; на покладни уторак, цркве спаљују те гранчице да би се пепео користио током богослужења следећег дана, на Чисту сриједу.

Свјечаности

thumb|250px|Фудбалска утакмица на Покладни уторак 1846. у Кингстону на Темзи, Енглеска.

У Уједињеном Краљевству, као дио прославе заједнице, многи градови су одржавали традиционалне игре средњовјековног фудбала на Покладни уторак, од којих неке датирају из 17. вијека. Та пракса је углавном замрла у 19. вијеку након доношења Закона о аутопутевима из 1835. којим је забрањено играње фудбала на јавним аутопутевима. Бројни градови су задржали традицију, укључујући Алнвик у Нортамберланду, Ешборн у Дарбиширу (који се назива Краљевски фудбал на покладни дан), Атерстон у Ворикширу, Сент Колумб Мајор у Корнволу, као и Седгефилд у округу Дарам.