Битка за снабдевање је назив за диверзије и саботаже на немачке војне транспорте у Србији од стране Југословенске краљевске војске у Отаџбини, под командом начелника штаба Врховне команде и војног министра армијског генерала Драгољуба Михаиловића, током битке за Африку за време Другог светског рата. У пустињама Либије и Египта у другој половини 1942. и у првој половини 1943. године вођене су жестоке борбе између Савезника и немачког Афричког корпуса, под командом маршала Ромела. У северној Африци створен је по значају и броју ангажованих армија, други фронт.
Најкраћи пут за снабдевање немачке војске у Африци ишао је преко Србије, пругама Београд - Ниш - Софија, Београд - Косово Поље - Скопље - Солун. Пут преко Србије био је два пута краћи од пута преко Италије, и зато је био од животне важности за исход операције на афричком фронту. Диверзије и саботаже српског покрета отпора вршене су током 1942 - 43. године, у циљу прекида снабдевања, моравско - вардарском комуникацијом, погонских материјалних средстава (нафта, бензин, машинска и моторна уља и масти), оружја и муниције, хране и друге опреме немачким снагама на афричком ратишту.
Почетком лета 1942. године, по наређењу генерала Михаиловића основан је Обавештајни штаб за праћење немачких композиција: на основу извештаја тог штаба савезници су могли да процене време почетка Ромелових офанзива. После овога, основан је Главни штаб за саботажу железница. Операција која је вођена против немачких војних транспорта имала је два дела: војни (препади, диверзије, саботаже) и цивилну (грађанска непослушност и интелигентне саботаже). Немци су хапсили Србе за таоце и објављивали наредбе да ће за порушен мост стрељати 1.000, за пругу 100, за убијеног чувара пруге 20, за убиство председника општине пет Срба.
После слома Ромелових снага, америчка јавност уврстила је армијског генерала Михалиовића међу три најславније савезничке војсковође, поред Дагласа Макартура и Семјона Тимошенка.
У то време оперативци Управе за специјалне операције били су активни у Грчкој. У сарадњи са грчким герилцима, остварали су значајне успехе, од којих је највећи било рушење моста на Горгопотамосу, чиме је саобраћај на линији Солун-Атина био прекинут 6 недеља.
Почетком 1943. у Савезничким руководствима појавиле су се сумње у ефикасност и искреност четничког отпора Осовини. Значај ових комуникацијама знатно се повећао са искрцавањем у Италији 10. јула 1943. Савезници су уз помоћ својих 11 мисија у Србији покушали да појачају саботаже. Пошто нису наишли на сарадњу четника, коначно су ускратили своју помоћ и подршку четницима, и 1944. почели да помажу искључиво НОВЈ.
Ова сарадња се исплатила и крунисана је заједничком операцијом „Ратвик“ почетком септембра 1944. Успех ове операције створио је велике тешкоће немачкој Групи армија Е током њеног четворомесечног пробијања из Грчке до Паноније. Диверзије на железници
1942. мини|300п| Плакат о стрељању „50 ДМ присталица“ због рушења моста на прузи Пожаревац - Петровац на Млави из децембра 1942. мини|300п|Др. Милан Шијачки, командант жележница, пошта и телеграфа у доба кидања пруга ка Грчкој, да би спречио снабдевање Ромела; командант Нишког округа 1942; Десно Бата Малдини, лево чика Васа Стајић и Бора Радуловић, пред Божић 1942. Четници Расинског корпуса су средином новембра 1942. године уништили један немачки воз са муницијом и ратним материјалом. Воз је срушен између станица Дедина и Мрзеница. Станица Дедина се налази на прузи Крушевац - Сталаћ. Воз је ишао за грчку луку и пролазио поред Крушевца. Мајор Драгутин Кесеровић је телеграмом 25. новембра 1942. поднео извештај генералу Михаиловићу о овој дивезији.ИАН, Микротека, ДМ, филм бр. 7, снимак бр. На прузи Лапово - Крагујевац четници су извели диверзију 5. децембра, због чега су у Крагујевцу стрељали пет грађана.Коста Николић, Историја Равногорског покрета, књига прва,378. Након што су четници извршили диверзију на прузи Краљево - Крушевац, Немци су извршили одмазду стрељавши 10 присталица Д. Михаиловића у Крушевцу. Пет дана касније, 10. децембра, четници су извели диверзију код Златова, убивши притом једног немачког наредника. Немци су због тога стрељали 15. децембра 50 присталица покрета Д. Михаиловића. Четници дижу у ваздух мост на железничкој прузи Пожаревац - Петровац 13. децембра, обарајући истовремено телефонске стубове. 15. децембра 1942. године, Немци стрељају 50 присталица Драже Михаиловића.АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 22/1.
Пуковник Вилијaм Бејли, шеф савезничке војне мисије у Михаиловићевом штабу, био је међутим незадовољан слабим учинцима и пасивношћу Михаиловићевих снага.
Мајор Хадсон, савезнички официр за везу код Михаиловића, 15. новембра 1942. јавио је својој команди: цитирано у: F.W.D. Deakin: Embattled mountain, New York : Oxford University Press, 1971, у преводу на српски: Ф. В. Д. Дикин: Бојовна планина , Нолит 1973
Немачки опуномоћеник за привреду у Србији Франц Нојхаузен () у свом сумарном извештају за 1942. и 1943. утврдио је да је саобраћај у Србији успешно одвијан, а да је на њега негативно утицала несигурност на пругама у ХрватскојСумарни извештај немачког главног опуномоћеника за привреду у Србији Франца Нојхаузена - у: Зборник докумената Војноисторијског института: том XII - документи немачког рајха - књига 3 , Приступљено 9. 4. 2013.:
1943. Током 1943. значај путева за снабдевање кроз Србију је са приближавањем савезничких фронтова непрекидно растао. Међутим, савезници су почели да сумњају у успешност четничког отпора и саботажа.
Савезници су у Србију током 1943. послали 11 својих мисија у разне Михаиловићеве штабове и јединице. У тим мисијама налазили су се специјалисти за диверзије и саботаже, и било је замишљено да они уз помоћ четничких снага знатно отежају немачки саобраћај кроз Србију.
Ове мисије пренеле су својим командама општи утисак о незаинтересованости четничких снага за ове диверзије и о њиховој опструкцији.
Тако је створена напетост између савезничке Команде Средоземља и Михаиловића. Она је кулминирала телеграмом од 9. децембра 1943. у којој командант Средоземља генерал Хенри Маитленд Вилсон () каже: Обавештење бригадира Армстронга Дражи Михаиловићу од 9. децембра 1943., Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 3, прилог 2 У овом телеграму савезнички командант захтева од Михаиловића да његове снаге, у сарадњи са савезничким специјалистима на терену, изврше две диверзије:
До ових акција није дошло, а Савезници су у потпуности обуставили слање материјала јединицама ЈВУО. Од пролећа 1944. дали су највиши приоритет снабдевању и помагању јединица НОВЈ у Србији.
1944. Формирање крупнијих јединица НОВЈ у Србији и њихова сарадња са Савезницима представљала је велику опасност и за Немце и за ЈВУО, па је немачки командант Србије, генерал Аугуст Фелбер покренуо током јула 1944. серију операција у за Немце најосетљивијем подручју: између моравске и ибарске комуникације, на подручју Топлице и Јабланице. Будући да није располагао јачим немачким снагама, велику улогу у овом нападу добиле су бугарске снаге, јединице СДС и СДК и главне оперативне формације ЈВУО (Четврта група јуришних корпуса ЈВУО, Расинско-Топличка група корпуса ЈВУО). Ове операције носе немачке кодне називе Трумпф, Халали и Керхаус.
Ове операције нису донеле неки трајнији резултат, тако да је комбинована операција НОВЈ и савезничког ваздухопловства "Ратвик“ почетком септембра 1944. уродила великим успехом и практично блокирала немачке транспорте, што признаје и немачки командант Југоистока барон фон Вајхс у свом извештају немачкој команди од 20. септембра 1944. Извештај барона Вајхса, команданта Југоистока, односно Групе армија Ф од 20. септембра 1944. Врховној команди Вермахта. Архив Војноисторијског института, НАВ--Т-311, р. 191, pp. 637—42, објављено у: Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 3 - Војноисторијски институт, Београд
Види још Драгољуб Михаиловић Југословенска војска у отаџбини Операција Харлинг Операција Ратвик
Референце
Литература
Спољашње везе „Дража против Ромела“ , Вечерње новости, фељтон, 2. - 8. септембар 2004. Глас јавности, фељтон, Диверзије и саботаже Војске Краљевине Југославије на Железници у Другом светском рату „Молбе генерала Александера“ , Глас јавности, 22. јун 2007. „Кидање немачких комуникационих линија у Србији“ , Новица Стевановић, Глас јавности, 23. јун 2007. Фицрој Маклејн РАТ НА БАЛКАНУ - ГЛАВА XIV - „РЕТВИК“ - 1. План Фицрој Маклејн РАТ НА БАЛКАНУ - ГЛАВА XIV - „РЕТВИК“ - 2. Извршење Обавештење бригадира Армстронга Дражи Михаиловићу од 9. децембра 1943., Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIV, књига 3, прилог 2 - Војноисторијски институт, Београд
Категорија:Борбе између ЈВуО и Немаца Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Немаца Категорија:Борбе између НОВЈ и Немаца Категорија:Односи између ЈВуО и Савезника Категорија:Борбе између НОВЈ и ЈВуО Категорија:Диверзантска дејства у Другом светском рату