Ратомир, такође Ратимир, Радимир () је легендарни српски владар из прве половине 8. века, син кнеза Владина.
Подаци из хронике Према Летопису попа Дукљанина, Ратомир је био син кнеза Владина. Према хроничару, он је „од детињства показивао неотесаност и охолост“. и „омрзнуо хришћанство од детињства“ и, поставши владар, почео је претерано да прогони хришћане, и желео да избрише њихово име у земљи свог царства, и поруши бројне њихове градове и места, а неке поштеде, претварајући их у ропство. Али хришћани, видећи да су у великом заточеништву и гоњењу, стадоше се окупљати у горњим пределима планина, и по могућности подизаше утврђења, градове и грађевине, да би се на тај начин ослободили његове власти, док им Господ не дође и ослободи их. Хроничар преноси да су се под Ратомировим оцем Владином Бугари доселили на Балкан. И „оба народа су се сродила” јер су „били незнабошци и имали су исти језик”.
Слично се писало и о његова четири наследника, који су владали један за другим. Јержи Стшелчик их је све назвао Ратомировим синовима, али тога нема у „Летопису попа Дукљанина“. Штавише, неке верзије кажу да Ратомир у тренутку смрти није имао синова. Кнезови се називају Ратомировим рођаци, али су владали у низу један за другим.
Анализа Неки истраживачи су га, поистовећивали са Ратимиром, наследником Људевита Посавског и владаром Панонске кнежевине 829-838. Ф. Шишић је оповргао ову идентификацију. Према С.В. Алексејеву, хроника је синтетизовала различите кнежевске легенде, па је легендарни део препун анахронизама, а прича о Ратомиру, његова „четири наследника“, Светомиру-Сарамиру, Светоплеку могла је бити позајмљена из несачуваног, али реконструисаног„ књига „Методије””. Алексејев је писао да текст поглавља VI и VII одражава процесе карактеристичне за почетну фазу пресељења Словена (у летопису се везују за доба Остроила, Ратомировог пра-прадеде), али с друге стране , да су се процеси који су се одвијали на романско-словенској културно-језичкој граници пре почетка 9. века. Такође је тврдио да ако су Ратомир из Летописа и Ратимир, кнез Панонске кнежевине , идентични, онда је погрешна изјава хроничара да су четири Ратомирова наследника владала један за другим, а не паралелно. Алексејев је именовао противнике Мојмира и - Прибину и Неклана - као кандидате за улогу таквих принчева, али је такву реконструкцију назвао „спекулативном“, а такође је написао да је ризично користити Хронику као равноправан извор о историји Велике Моравске или Паноније 9. века.
Референце
Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Властимировићи Категорија:Српски владари Категорија:Србија у 8. веку