Вигилија (, ) је традиционална вечера бдијења за Бадње вече у Пољској, која се одржава 24. децембра. Термин се често примјењује на цијело Бадње вече, проширујући се даље до Пастерке – поноћне мисе, која се одржава у римокатоличким црквама широм Пољске и у пољским заједницама широм свијета у поноћ или прије поноћи. Обичај се понекад назива "wieczerza" (вечера) или "wieczerza wigilijna" (вечера за Бање вече), на старопољском што значи вечерња трпеза, повезана са касном црквеном службом, вечерње са латинског језика.
Ријеч Вигилија потиче од латинске ријечи Vigil (бдијење, ноћно бдијење, гледање). Повезана гозба прати дан апстиненције и традиционално почиње када се угледа Прва звијезда. Божић се понекад назива и "Гвиаздка", "мала звијезда".
У Пољској Божић се празнује три дана. Божићне прославе почињу 24. децембра (Вигилија), 25. децембар је Божић, познат као Први дан Божића у Пољској. Дан Божића је опуштенији у смислу обичаја. Људи обично посјећују друге чланове породице и дијеле заједно још један оброк. Други дан Божића у Пољској је 26. децембар, дан познат под називом Дан дарова. Период пред Божић је Адвент (лат. adventus). У хришћанској традицији ријеч је о времену ишчекивања другог Христовог доласка. Траје од 23 до 28 дана, почевши од прве недјеље по прослављању Христа Цара. Те вечери цела породица седа за славску трпезу и слави предстојеће божићне празнике.
Традиције и обичаји у Пољској током Вигилије thumb|Божићно дрвце у Пољској У Римокатоличкој цркви у Пољској Вигилија (Бадње вече) се празнује 24. децембра. Међутим, у неким регијама Пољске понекад се дан Бадње вечери одлаже. Наиме, по народном предању (још живом, нпр. у области Киелце), у годинама када 24. децембар пада на недјељу, Бадње вече није могло да се слави јер „недјеља не прихвата пост“. У таквом случају у суботу је организовано повечерје, а Божић се славио три дана. Ако Вигилија пада у недељу, али одлазак на Пастерку не значи присуствовање недељној, већ чак и Божићној миси. Такође је вредно запамтити да ако неко учествује у Пастерки у овим околностима, више не мора да иде на мисе које се славе на Божић.https://stacja7.pl/wiara/wigilia-wypada-w-niedziele-czy-wystarczy-pojsc-na-pasterke/
Вигилија није службени нерадни дан у Пољској и многи људи раде тај дан. Трговине су отворене али обично имају скраћено радно вријеме. Припреме за Бадње вече могу да потрају веома дуго.
У Пољској је Вигилија постала трајна традиција тек у 18. вијеку. Главни дио Вигилије је свечана вечера која се састоји од посних јела. Ова вечера је стриктно породичне природе. Понекад се ипак, осим родбине, позову и људи који живе сами. Обичај остављања слободног мјеста за трпезом Бадње вечери познат је и уобичајен у Пољској још од 19. вијека. Ово мјесто је намјењено прије свега намјерном госту. На овај начин изражавамо и сјећање на наше најмилије који не могу да проведу Божић са нама или који су већ преминули.
Обичаји везани за божићне празнике
Божић је посебно време за цијелу породицу. Међутим, ови дани су посебно важни за дјецу, која ће атмосферу породичних празника и традиције везане за њих памтити до краја живота. Често се дешава да то постаје традиција која се преноси са генерације на генерацију. Због тога се често цијела породица укључује у припреме за Божић и то постају породични обичаји.
Божићно чишћење
Кућа се чисти и припрема за предстојећи божићни празник. Празнично чишћење обично подразумева већи обим посла него у случају недељних кампања. Генерално уређење простора пожељно је завршити најкасније три недеље прије Божића. Чићење подова седмицу дана прије Божића.https://www.urzadzamy.pl/porady/sprzatanie/lista-swiatecznych-porzadkow-jak-zaplanowac-porzadki-na-swieta-aa-4vPn-taDm-hiQq.html
Припрема божићне трпезе
Велика пажња се посвећује и припреми божићне трпезе. Шаран је традиционално главни оброк током Вигилије. Шаран се купује жив неколико дана прије Божића из велике каде у супермаркету. Риба се доноси кући у пластичној кеси и држи у кади пуној воде док се не убије за оброк. Данас многи људи само купују филе шарана.
Божићно дрвце Уз постављен трпезаријски сто и кићење јелке је веома уобичајено иако то уопште није пољски обичај. Јелка је саставни део божићне културе. У почетку се божићно дрво звало хаилекрист (на пољском језику hailekryst). Ова традиција се у Пољској појавила тек крајем 18. вијека па до краја 19. вијека и води поријекло из Њемачке, од љемачке буржоазије која се населила у Пољској током саксонског времена и гдје је јелка значила нови, препорођени живот. Дуго времена, обичај украшавања јелке нису одобравали представници католичке цркве, који су сматрали да су јаслице симбол рођења Господњег. То се промијенило крајем 19. века. Данас у католичким домовима доминирају јелке.
Прототип украшеног дрвета била је подлазичка (на пољском језику podłaziczka), то би била врх смрче или јеле, висила би испод плафона, украшена дрангулијама од шарених облатни. У кућама племића и средњег сталежа овај празнични украс замењен је прелијепом сребрном чинијом испуњеном јабукама, позлаћеним орасима и сувим воћем.
Јелка се односи на плодност, наду, али и на библијско Дрво добра и зла. Украси које окачимо такође нису случајни, јер куглице представљају рајске плодове, а ланци подсећају на гријех. Звијезда на врху симболизује Витлејемску звијезду, која је довела пастире и Три краља у шталу.https://stacja7.pl/styl-zycia/tradycje-wigilijne-w-polsce/ Божић повезујемо са двије боје: зеленом и црвеном. Божићни украси се најчешће израђују у овим бојама. Зелена је симбол наде и вјерности, док је црвена симбол крви Христове. Јелку треба китити тек 24. децембра. И њени појединачни елементи имају своју симболику: свијетла су знак Христовог доласка на свијет, украси су симбол Божије благодати, ланац је симбол змије која је примамљива, а јабука – гријеха.https://www.internat.com.pl/?view=article&id=1758:tradycje-i-zwyczaje-swiat-bozego-narodzenia&catid=8
Постоји прича о божићном пауку. Божићни паук је стара легенда о породици која није могла да приушти да украси своју божићну јелку. Пробудили су се на Божићно јутро и затекли дрво прекривено сребром и златом у облику паукове мреже. Због ове приче сматра се срећом пронаћи паука на божићној јелки. Неки људи ће чак ставити лажног паука на своје дрво као део украса у нади да ће имати среће. thumb|Божићне облатне (обланде) у цркви у Пољској
Шопка (божићне јасле) У сваком дому буде почасно мјесто за јаслице које осликавају догађаје од прије двије хиљаде година. Понекад су то само јасле са благословеном фигурицом бебе Исуса, а понекад су то паметне јаслице које представљају све учеснике Божића. Укућани купују или сами праве шопку.
Власнички модел прослављања Бадње вечери из 19. вијека подразумјевао је припремање једноставних, традиционалних јела од лако доступних намирница, скромне декорације и заједничко проведено вече током којег су се пјевале пјесме и сјећали се покојника. мини|десно|Бронислава Рихтер-Јановска, Вигилија, 1936. година
Уређење стола за Вигилију Обичај постављања зеленог адвентског вијенца са четири свијеће у домове и цркве настао је у источној Њемачкој. На зелени вијенац стављају се четири свијеће. Цијела породица (заједница), окупљајући се на молитви, пали накнадне свијеће у знак будности и спремности за Исусов долазак. Адвентски вијенац има богату симболику: свјетлост, зеленило и круг. Свјетлост показује пут, распршује таму, уклања страх и ствара осјећај сигурности и заједнице. То је знак присуства Христа – „Светлости света“. Зелене гране су симбол наде која побеђује смрт. Коло означава породицу (заједницу) која у љубави и радости чека долазак Господњи. Адвент је такође време да припремимо своја срца за долазак бебе Исуса кроз повлачења.http://www.wir.org.pl/archiwum/siewca/symbole.htm
Слама на столу Трпеза за Бадње вече не изгледа случајно. По предању треба да буде покривен бијелим столњаком са комадићима сијена (или комадићи сушене траве) испод њега. Сијено је симбол бебе Исуса која је лежала у јаслама. Једно од објашњења за овај обичај је да сијено симболизује сиромаштво у коме је Спаситељ рођен у Витлејему. Међутим, у паганским обичајима, сијено испод столњака требало је да донесе породичну срећу и благостање за наредну годину.
Празно мјесто за Вигилијском трпезом Остављање празног места за столом током Вигилије је изузетно дуга традиција уз различито тумачење исте. Некада је остављена празна корица за душе покојника који су се – према вјеровањима – на Бадње вече са породицом гостили за бадњачком трпезом. Данас је то за многе више симбол људи који више нису са нама, посебно члана породице, али их се и даље сећамо. Могуће тумачење симболике празног места за столом током Вигилије је да се оставља уморном луталици, неочекиваном госту (на пољском језику niespodziewany gość). То би значило да ако неко покуца на врата на Бадње вече, треба да отворимо врата и дочекамо га као члана породице. Пољско је веровање да нико не сме да буде гладан или сам на Вигилији, тако да постоји резервисано место за сваки случај.
Имела У многим домовима у Пољској имела виси са плафона.То је обичај повезан са пољупцем, јер имела симболизује љубав, плодност и виталне снаге. По древним вјеровањима, имела је требало да штити кућу од нечистих сила. Веровало се да има магична својства јер је једна од ријетких биљака која рађа зими, када све остале умиру и чекају пролеће.
Градски обичаји су се често разликовали од сеоских. Дјело Julian Wieniawski Писма из Јордана господину Јану приказује благостање и обиље, богате украсе и чистоћу на трпези Бадње вечери у граду. У селу је трпезарија била окићена „божићном и смрчевом кичмом“, а на трпези су се налазила домаћа јела.
Бадње вече је посебан датум, због чега се каже да је то дан који се „броји од сумрака“. На местима постоји веровање да шта год да се деси на Вигилији утиче на наредну годину; ако дође до свађе, то предсказује свадљиву и мучну годину. На местима постоји веровање да шта год да се деси на Вигилију утиче на наредну годину; ако дође до свађе, то предсказује свадљиву и мучну годину.
Спољне припреме за Божић почињу одмах после празника Свих светих (1. новембра). У продавницама се купују божићни украси, јелке и слично.
Традиције за Бадње вече у Пољској су неодвојиви елемент вечере 24. децембра. На данашњи дан у многим домовима се пјевају коледе, оставља се празно мјесто за трпезом, а испод столњака се ставља сијено.
Симболика прве звијезде на небу Пољска традиција је да се ништа не једе док се прва звијезда на небу не појави на Вигилију (Бадње вече). Трагање за првом звијездом је традиционални задатак за дјецу. Дјеца се често постављају на прозор у потрази за првом свјетлуцавом свјетлошћу. Ова традиција је симбол Витлејемске звијезде за коју Библија каже да је водила мудраце да пронађу Исуса.https://keytopoland.com/post/13-polish-christmas-traditions-wigilia-traditions Наиме, према Светом писму (Јеванђељу по Матеју), управо је Витлејемска звијезда довела три краља (Каспера, Мелхиора и Балтазара) у Витлејем. У знак сјећања на овај догађај, са нестрпљењем се ишчекује прва звијезда на небу - она симболизује почетак прославе Божића.
Вигилијна вечера У сваком дому изгледа другачије, али постоји неколико елемената предбожићне вечере који би требало да имају своје мјесто у свакој католичкој породици.
Вигилија је пољски назив за главни оброк који се једе на Бадње вече. На овом оброку се традиционално послужује 12 јела, мада се јела разликују од региона до породице. Важно је да барем поједете сваки залогај јер се очекује да ће донети срећу у наредних 12 месеци. За католике, 12 јела симболизују 12 Исусових апостола. Обично у овом оброку нема меса или жестоког алкохола, али је веома богат рибом.
Вигилија је посебан догађај за цијелу породицу. Породица се састаје јер жели да заједно дочека рођење Исуса Христа (Божић), које ће прославити у поноћ – током Пастерке. Вечера за Бадње вече (Вигилију) у католичкој пољској породици треба да има посебан ток.