Пети серијал британског научнофантастичног програма Доктор Ху премијерно је емитован на каналу BBC One 2010. године. Серијал је почео 3. априла 2010. епизодом „Једанаести час”, а завршио се епизодом „Велики прасак” 26. јуна исте године. Серијал је био први који је водио Стивен Мофат који је преузео место главног сценариста и извршног продуцента када је Расел Т. Дејвис завршио своје учешће у серији после специјала „Крај времена − Други део”. Серијал има 13 епизода, од којих је шест написао Мофат. Пирс Венгер и Бет Вилис су били извршни копродуценти, а Трејси Симпсон и Питер Бенет продуценти. Иако је ово пети серијал од оживљавања серије 2005. (и тридесет прва сезона од њеног почетка 1963), бројеви продукцијских кодова серије су ресетовани.

Ово је био први серијал који је укључивао Мета Смита као једанаесту инкарнацију Доктора, ванземаљског Господара времена који путује кроз време и простор у свом ТАРДИС- у (свемирском броду чија спољашњост подсећа на британску полицијску кутију). Карен Гилан се појавила као Докторова нова сапутница, Ејми Понд. Њен вереник Рори Вилијамс (Артур Дарвил) појављује се у седам епизода, путује са Доктором и Ејми и постаје редован лик у следећем серијалу. Алекс Кингстон се вратила као Ривер Сонг, тајанствена жена из Докторове будућности која га два пута сусреће у овом серијалу. Главна прича која покрива неколико епизода односи се на образац пукотина у универзуму које ликови понекад не примећују. Откривено је да пукотине могу избрисати ствари из постојања. Ово се десило Рорију због чега га је Ејми заборавила. У завршници серијала је откривено да су пукотине изазване праском ТАРДИС-а, а Доктор је приморан да поново покрене универзум у његово првобитно стање пре него што су се пукотине појавиле.

Поред шест епизода које је написао Мофат, Марк Гетис, Тоби Вајтхаус, Сајмон Нај, Ричард Кертис и Гарет Робертс написали су по једну епизоду. Крис Чибнал написао је причу од две епизоде. Серијал је требало да буде више фантастичан како би се издвојио од других научно-фантастичних и фантастичних серија, а продукцијска екипа је тежила ка квалитету бајке јер је Мофат веровао да су медији намењени деци једни од најпопуларнијих међу одраслима. Епизоде ​​су режирали редитељи који су били нови у серији. Снимање је почело крајем јула 2009. и трајало је око девет месеци. Серијал је сниман првенствено у Велсу, осим за епизоде „Вампири из Венеције” и „Винсент и Доктор” (чије су сцене снимане у Трогиру у Хрватској). Промене дизајна у односу на претходни серијал укључивале су нови лого, уводну шпицу, нову варијанту Докторовог соничног шрафцигера, унутрашњост и спољашност ТАРДИС-а и промену у музици.

Премијеру серијала пратило је 10,085 милиона гледалаца (што је била најгледанија премијера од епизоде „Роуз” из првог серијала), а поставила је рекорде на каналу -{BBC America}- у Сједињеним Државама и -{BBC}--овом онлајн -{iPlayer}--у. Иако је гледаност преко ноћи опала у поређењу са другим серијалима, један сценариста је израчунао да се гледаност није значајно променила када се узму у обзир временски померени рејтинзи. Серијал је добио позитивне рецензије, уз похвале за Мофатову причу и глуму Смита, Гиланове и Дарвила. Међутим, рецензенти су приметили код Ејми недостатак развоја лика и смањену емоционалну привлачност серије. Серијал је добио низ награда и номинација; „Винсент и Доктор” и дводелна завршница номиновани су за награду Хјуго за најбољу драмску презентацију (кратка форма), а завршница је и освојила награду. Смит је био први глумац који је играо Доктора а да је био номинован за награду БАФТА. Серијал је био праћен саундтреком, повезаним књигама и видео-играма. Четири видео-игре су објављене на веб страници -{BBC}--а и рекламиране су као додатне епизоде ​​серијала.

Улоге

Главне Мет Смит као Једанаести Доктор Карен Гилан као Ејми Понд

Епизодне Артур Дарвил као Рори Вилијамс (епизоде 1, 6−9, 12−13) Алекс Кингстон као Ривер Сонг (епизоде 4−5, 12−13)

Епизоде

Додатне епизоде Две сцене су снимљене за комплет DVD-јева за пети серијал, откривајући шта се догодило између парова редовних епизода. Прва сцена је смештена између епизода „Једанаести час” и „Звер испод”, а друга између епизода „Месо и камен” и „Вампири из Венеције”.

Избор глумаца thumb|200px|Мет Смит је добио улогу Једанаестог Доктора, док је Карен Гилан припала улога његове сапутнице, Ејми Понд. Серијал је представио Једанаестог Доктора којег игра Мет Смит. Ово је уследило након одласка Дејвида Тенанта у улози Десетог Доктора који је напустио серију да би помогао да се олакша прелазак са Дејвиса на Мофата. Смитов агент га је позвао, предложивши му да се пријави на аудицију за ову улогу. Мофат је желео да Доктора глуми средовечан глумац „довољно млад да трчи, али довољно стар да изгледа мудро”. Како је Смит био трећа особа на аудицији, продукцијска екипа је знала да „[имају] свог човека”, иако је имао 26 година. Продуценти су били опрезни у вези са избором Смита јер су сматрали да 26-годишњи глумац не може да игра Доктора. Иако се шеф драмског одељења -{BBC}--а и извршни продуцент Пирс Венгер сложио, рекао је да је Смит довољно способан да одигра ту улогу. Према Мофатовим речима, Смит није деловао младалачки. Смитов избор за улогу је најављен током епизоде ​​пратећег серијала Доктор Ху: Поверљиво када је он ту улогу описао као „дивну повластицу и изазов за који се надам да ће успети”.

Карен Гилан је добила улогу Докторове сапутнице Ејми Понд. Кастинг директор Енди Прајор предложио је Гиланову Мофату након њеног наступа у епизоди четвртог серијала „Ватре Помпеје” (где је играла пророчицу), али је Мофат првобитно сматрао да је „ниска и глупа”. Касније ју је назвао „баш тачном за ту улогу”, иако је глумила лик другачије од начина на који је првобитно написан. Гиланова је била на аудицији за улогу са својим (матерњим) шкотским и енглеским нагласком, а након што је добила улогу одлучено је да Ејми буде Шкотланђанка. Гиланова је сматрала да шкотски нагласак боље пристаје њеном лику. Млађу верзију Ејми (Амелију) играла је Гиланина 10-годишња сестра од тетке Кејтлин Блеквуд у првој и последњој епизоди. Глумице се нису упознале све до снимања серије, али, иако је Блеквудова морала на аудицију, Гиланова ју је препоручила за улогу. Блеквудова и Гиланова су се заједно појавиле у епизоди „Велика прасак” што је Гиланова у почетку сматрала „чудним” (иако су се глумице брзо навикле на то).

Алекс Кингстон, која је играла Ривер Сонг у епизодама „Тишина у библиотеци” и „Шума мртвих” из 4. серијала, поновила је своју улогу у дводелним причама „Време анђела” и „Месо и камен”, уз „Отварање Пандорике” и „Велики прасак”. Иако Кингстонова није очекивала свој повратак, Мофат је увек намеравао да се Ривер врати у серију. Артур Дарвил се појавио у седам епизода као Ејмин вереник Рори Вилијамс и био је сапутник у шест епизода. Дарвил је радио са Смитом на представи Пливање са ајкулама. На аудицију је добио две сцене из прве епизоде ​​и једну из шесте, али (осим што је Рори био Ејмин дечко) није био обавештен о појединостима лика. Мофат је приметио „колико је смешан” Дарвил био током своје аудиције. Глумац се осећао „повлашћено” што је део серије и био је задовољан Роријевом причом. Међу гостујућим глумцима у серији били су Оливија Колман, Џејмс Корден, Анет Крозби, Тони Каран, Ијан Глен, Дејзи Хагард, Теренс Хардиман, Тоби Џоунс, Хелен Мекрори, Нив Мекинтош, Ијан Мекнис, Стивен сами, Лучијан Мсамати, Бил Нај, Софи Окендо, Бил Патерсон, Алек Прајс, Роберт Пју, Ниа Робертс, Мира Сијал и Нина Вађа.

Продукција Развој Доктор Ху је обновљен за пети серијал у септембру 2007. године. Расела Т. Дејвиса је наследио Стивен Мофат као извршни продуцент и главни сценариста, а Џули Гарднер је на месту извршног продуцента заменио Пирс Венгер који је заменио Гарднерову и на месту шефа драмског одељења BBC Wales-а. Бет Вилис је била извршна продуценткиња, а серијал су продуцирали Трејси Симпсон и Питер Бенет. Мареј Голд је остао као композитор.

Оживљавање серије из 2005. рекламирано је на тржишту као 1. серијал, иако је емитована на -{BBC}- телевизији 26 година (од 1963. до 1989. године). Када је -{BBC}- потврдио серијал у септембру 2007. године, назван је „5. серијал” и пратио је 4. серијал из 2008. године. У августу 2009. Часопис Доктор Ху је објавио да ће серијал бити продуциран и пласиран на тржиште као „Први серијал”. Издање из јануара 2010. садржало је интервју са Мофатом у којем је први серијал назвао „узбудљивим”, тридесет и први оним „који изазива страхопоштовање“, а пети „досадним и обмањујућим”. Сезону је у шали назвао „серијал Фнарг” што је у каснијим бројевима часописа постало интерна шала. У мартовском издању које га је назвало 31. серијал, наведени су бројеви кодова производње од 1.1 до 1.13. Међутим, спискови -{BBC}- програма, BBC iPlayer и -{DVD}--ови називају га „5. серијал”.

Писање Упркос променама у серији, Мофат је желео да увери публику да „ништа заиста није изгубљено”. То је била иста серија и Доктор је био исти лик. Причу о пукотинама у универзуму подстрекла је пукотина у зиду спаваће собе Мофатовог сина. Мофат је желео да се побрине да се серија допадне деци. Ако не би могли да прате радњу, постојале би „велике слике” да их забављају. Веровао је да иако је Доктор Ху у основи дечија серија, има јединствену привлачност упоредиву са Ратовима звезда и Причом о играчкама. Мофат је причу за децу сматрао „најпопуларнијим обликом забаве”. О серији је рекао да су „погурали бајковиту страну”. Доктор Ху „сада мора да буде најфантастичнија од фантастичних серија” да би била живахнија и „луђа” од било које друге фантастичне серије.

У интервјуу из 2013, Мофат је рекао да је разрадио грубу идеју о томе како би његов први серијал као директора серије функционисао да је Дејвид Тенант одлучио да остане Десети Доктор. Његова премиса би била слична почетку емитовања епизоде „Једанаести час”:

thumb|Шоуранер Стивен Мофат је написао шест епизода серијала.

Мофат је написао шест епизода за серијал, остатак су написали други сценаристи пошто је веровао да серија има користи од различитих гласова. Према Мофатовим речима, он је првенствено обезбедио концепте других епизода и имао је „прилично добру замисао” о томе шта ће се догодити у свакој епизоди. Гостујуће сценаристе је познавао „у извесној мери”, а своје сусрете са њима називао је „прилично радосним”. Метју Грејем, ко-творац Живота на Марсу и сценариста епизоде ​​другог серијала „Плаши је се”, није написао своју планирану епизоду јер није веровао да ће имати довољно времена. Мофат га је касније звао и замолио га да напише дводелну епизоду за следећи серијал („Побуњеничко месо” и „Скоро људи”).

У првој епизоди, Мофат је намеравао да представи Једанаестог Доктора и утврди његов нови идентитет. Друга је имала за циљ да покаже Докторову потребу за сапутником и Ејмин значај за њега. За трећу епизоду, замолио је Марка Гетиса да напише епизоду о „Черчилу против Далека”. Мофат је желео да укључи популарне Далеке у нови серијал и размишљао је о њиховом редизајнирању. Гетис, Мофат и продукцијска екипа радили су заједно на стварању великих, шаренијих Далека, сличних онима у филмовима из 1960-их.

За четврту и пету епизоду, Мофат је планирао дводелни наставак своје епизоде „Трептај” из 2007. са Уплаканим анђелима. Епизоде „Време анђела” и „Месо и камен” требало је да буду више оријентисане на акцију од „Трептаја” и да покажу да су Анђели имали план који није био само исхрана. Одлучио је да уобличи Анђеле као зликовце и покаже више од онога што могу да ураде. „Месо и камен” завршава се тако што Ејми покушава да заведе Доктора, за шта је Мофат веровао да је у складу са развојем њеног лика.