Град Градишка (раније Босанска Градишка) налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине, захватајући Лијевче поље и Поткозарје, са површином од 762 км². Сједиште града се налази у насељеном мјесту Градишка. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка је живјело 49.196 лица.Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
Географија Општина се природно граничи ријеком Савом на сјеверу, у дужини од преко 40 км, што представља уједно и границу са Хрватском. Граничи се са општинама Нова Градишка и Новска, са источне стране са општином Србац, са јужне стране највећим дијелом са Лакташима и дјелимично са подручјем Града Бање Луке, са западне са Козарском Дубицом и југозападне стране са Градом Приједором.
Поред ријеке Саве, која је у овом подручју пловна, општина је богата и брдским ријекама, од којих су највеће Врбашка, Јабланица, Јурковица и Лубина.
Градишка је лоцирана на надморској висини од 92 м, плодна лијевчанска равница је на просјечној надморској висини од 110 м, а поједина села у брдском подручју и до 300 м.
Повољни климатски континентални услови и географски положај, велико шумско богатство планине Козаре и Просаре, плодно Лијевче поље и дијелови Посавине, погодно брежуљкасто обрадиво земљиште, налазишта камена дијабаза, богато налазиште мермера у Просари, пловност ријеке Саве и друге погодности, утицале су на развој бројних области привређивања, а првенствено примарне пољопривредне производње, прехрамбене и дрвне индустрије као и других привредних грана.
Насељена мјеста мини|десно|250п|Мапа насељених места града Градишка
Подручје Општине Градишка чине насељена мјеста: Аџићи, Берек, Бистрица, Бок Јанковац, Брестовчина, Буковац, Вакуф, Вилуси, Врбашка, Гашница, Горња Долина, Горња Јурковица, Горња Липовача, Горњи Карајзовци, Горњи Подградци, Градишка, Грбавци, Греда, Доња Долина, Доња Јурковица, Доњи Карајзовци, Доњи Подградци, Драгељи, Дубраве, Елезагићи, Жеравица, Јабланица, Јазовац, Кијевци, Козара, Козинци, Кочићево, Крајишник, Крушкик, Ламинци Брезици, Ламинци Дубраве, Ламинци Јаружани, Ламинци Сређани, Лисковац, Лужани, Мачковац, Машићи, Милошево Брдо, Миљевићи, Мокрице, Мичије, Насип, Нова Топола, Ново Село, Орахова, Орубица, Петрово Село, Ровине, Рогољи, Романовци, Самарџије, Совјак, Средња Јурковица, Сеферовци, Требовљани, Трновац, Трошељи, Турјак, Церовљани, Цимироти, Чатрња, Челиновац, Чикуле и Шашкиновци.
Општина има 68 насеља, организованих у 53 мјесне заједнице. Највећа сеоска насеља су Нова Топола, Г. Подградци, Орахова и Турјак. Цијело подручје општине је електрифицирано, а у завршној фази је телефонизација сеоског подручја. Пријератна општина Босанска Градишка у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка. Име граду и општини је промијењено 1992. у Градишка.
Саобраћај Из Градишке се свакодневно одржавају аутобуске линије према Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Суботици, Сарајеву и другим мјестима. Градишка је удаљена од Бање Луке 50 км, од Београда 280 км, а од Загреба 130 км.
Путну мрежу чини 700 км локалних и регионалних путева и 90 км магистралних путева, који преко Градишке воде према источном дјелу Републике Српске и Бањој Луци, а на сјевер према Средњој и Западној Европи.
Градишка је модерним аутопутем повезана са Бањом Луком и Лакташима.
У Градишци се налази и један од најзначајнијих међународних граничних прелаза у Републици Српској за путнички и теретни саобраћај.
Политичко уређење
Градска администрација
Градоначелник Града представља и заступа Град и врши извршну функцију у Градишци. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар Града Градишке је насеље Градишка, гдје су смјештени сви градски органи.
Градоначелник Града Градишке је Зоран Аџић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Града Градишка је приказан у табели.
Становништво
По попису становништва из 1991. године, тадашња Општина Градишка је имала 59.974 становника, распоређених у 68 насељених мјеста.
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка (сада граду) је живјело 49.196 лица.
Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Срби 40.707 (82,74%) 35.753 (59,61%) 32.825 (56,50%) 35.038 (65,39%) Муслимани/Бошњаци 6.266 (12,74%) 15.851 (26,42%) 13.026 (22,42%) 12.688 (23,68%) Хрвати 800 (1,63%) 3.417 (5,69%) 3.544 (6,10%) 4.415 (8,23%) Југословени — 3.311 (5,52%) 7.255 (12,48%) 415 (0,77%)остали и непознато 1.423 (2,89%) 1.642 (2,73%) 1.445 (2,48%) 1.025 (1,91%) Укупно 49.196 59.974 58.095 53.581
Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
Насеље 1991 г. 2013 г. 1 Аџићи 112 78 2 Берек 482 412 3 Бистрица 795 432 4 Бок Јанковац 754 1161 5 Брестовчина 360 1027 6 Буковац 349 371 7 Вакуф 416 342 8 Вилуси 887 736 9 Врбашка 1057 779 10 Гашница 443 324 11 Горња Долина 400 97 12 Горња Јурковица 297 167 13 Горња Липовача 992 500 14 Горњи Карајзовци 537 484 15 Горњи Подградци 2378 1656 16 Градишка 16841 13691 17 Грбавци 991 594 18 Греда 159 117 19 Доња Долина 468 115 20 Доња Јурковица 205 149 21 Доњи Карајзовци 600 548 22 Доњи Подградци 957 758 23 Драгељи 235 135 24 Дубраве 2581 1534 25 Елезагићи 561 528 26 Жеравица 335 482 27 Јабланица 745 438 28 Јазовац 225 119 29 Кијевци 381 212 30 Козара 126 45 31 Козинци 908 1661 32 Кочићево 631 463 33 Крајишник 528 617 34 Крушкик 1074 1119 35 Ламинци Брезици 1415 1847 36 Ламинци Дубраве 591 438 37 Ламинци Јаружани 394 287 38 Ламинци Сређани 574 456 39 Лисковац 1467 1080 40 Лужани 275 238 41 Мачковац 476 266 42 Машићи 1359 1153 43 Милошево Брдо 439 241 44 Миљевићи 237 188 45 Мичије 389 41 46 Мокрице 26 15 47 Нова Топола 2191 2324 48 Ново Село 310 154 49 Орахова 2479 1185 50 Орубица 48 14 51 Петрово Село 358 329 52 Ровине 1016 1422 53 Рогољи 741 668 54 Романовци 1199 976 55 Самарџије 211 162 56 Сеферовци 502 504 57 Совјак 307 208 58 Средња Јурковица 216 146 59 Требовљани 425 348 60 Трновац 246 177 61 Трошељи 550 559 62 Турјак 415 268 63 Церовљани 604 367 64 Цимироти 331 202 65 Чатрња 768 697 66 Челиновац 129 36 67 Чикуле 369 255 68 Шашкиновци 107 54
Привреда Захваљујући природним ресурсима у протеклим деценијама остварен је изузетно успјешан привредни раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.
Мале занатске радионице, прерастале су у савремене фабрике, а на ресурсима великог шумског богатства Козаре и Просаре, те плодних ораничних површина Лијевче поља и Поткозарја, изграђени су прерађивачки капацитети у индустрији намјештаја, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији. Упоредо су развијана и предузећа у осталим привредним гранама а посебно у металној и текстилној индустрији, машиноградњи, грађевинарству, трговини те производњи електро — материјала и пластике.
Привредни развој индустријских предузећа успјешно је пратио и развој комуналних и услужних дјелатности. У протеклих 50 година изграђен је цјелокупни привредни потенцијал, стамбени фонд, те инфраструктурни објекти, са тенденцијом сталне доградње.
У привреди града Градишка запослено је 6.000 радника, а у области ванпривреде око 2.000. Основни носиоци привредних активности су државна предузећа, од којих је 16 са статусом предузећа од значаја за републику, а 13 предузећа је општинског значаја.
У предузећима државног сектора, која остварују 35% друштвеног производа општине, запошљавају 50% укупног броја запослених и реализују цјелокупан извоз, у току је процес трансформације државног капитала. У односу на предратни период достигнут је ниво индустријске производње од 25%, што указује на велике могућности у повећању степена инсталисаних капацитета и запослености.
На подручју града послује преко 600 приватних предузећа и више од 1.400 приватних радњи. Већина активности приватног сектора усмјерена је на подручју трговине и угоститељства, а мањи број у неким од производних дјелатности.
Природни, географски, привредни и људски потенцијали, добра су основа и гаранција за бољи живот становништва и свеукупни развој града Градишка и Републике Српске. Свеукупно гледајући општина Градишка представља веома интересантно подручје за све облике привредних активности и инвестиционих улагања. Одборници Скупштине општине Градишка СНСД-10, СДС-5, ПДП-4, ДНС-3, Изворна СДС-3, СП-2, НС-2, НДП-1, и један одборник националних мањина.
Култура Дуга историјска прошлост и археолошки локалитети су доказ да градишко подручје има веома богату културну традицију. Овдје се живјело и радило још у праисторијско доба. Свака наредна друштвена епоха оставила је неизбрисив траг у културном наслеђу овог краја.
И данас је културни живот у општини веома динамичан и разноврстан. Основни носилац културних збивања је Културни центар који у сарадњи са другим субјектима из области културе може успјешно да реализује различите културне програме и садржаје.
У Културном центру ради Градски женски хор који је свој вишегодишњи рад крунисао са неколико високих признања, КУД „Коловит“ те Позориште. У згради Културног центра су сједишта и других носиоца културних активности.
У Градишци је, након двије деценије, свој рад обновило Централно културно-умјетничко друштво „Лепа Радић“. Поред централног КУД-а, у Градишци егзистира још 12 културно-умјетничких друштава.
На подручју општине Српска православна црква је организована у 10 парохија, у којима је изграђено 12 храмова и 10 капела. Највећи је Храм Покрова Пресвете Богородице у Градишци чија је изградња започела 1965. године и трајала до 1973. године, када је Храм и освештан. Најстарија црква је у селу Романовцима — Храм светог Николе, изграђен прије 400 година. У њему се 1904. године вјенчао познати српски писац и народни трибун Петар Кочић.
Од 1979. године постоји Радио Градишка, као најстарија медијска кућа, а 20. априла 2022. почело је емитовање и телевизијског програма, чиме је формирана Радио-телевизија Градишка (РТВГ). У Градишци успјешно раде и електронски медији у приватном власништву — „Виком“ радио и телевизија.
Спорт Спортски живот у граду Градишка има богату традицију. Међу најстаријим и најмасовнијим спортовима свакако треба поменути фудбал. Најзначајнији је фудбалски клуб Козара који се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Први је освајач Купа Републике Српске. ФК Козара свој рад и наступе везује за градски фудбалски стадион. Поред овог Клуба постоји још 25 регистрованих фудбалских клубова који се такмиче у нижим ранговима.
Поред фудбалских у граду постоје два рукометна клуба, два кошаркашка, два одбојкашка, куглашки, шаховски и четири карате клуба. Од којих се посебно истиче Карате Клуб Соко Градишка. На челу са Милутином Пуљаревићем који се у догледно време бавио професионално овим спортом. Дугогодишњи стручњак чији су успјеси забиљежени у домовини овог спорта као и у Холивуду. Један од најуспијешнијих и најтрофејнијих клубова у Републици Српској.
Значајно мјесто у дијелу спортских и рекреативних активности припадају Центру за подводне активности „Свети Никола“, Удружењу ловаца, риболоваца као и активностима везаним за школски и рекреативни спорт.