Губљење сугласника или упрошћавање сугласничких група је гласовна промена при којој долази до стапања одређених сугласничких група, при чему се поједини сугласници губе. Упрошћавање сугласничких група се најчешће врши у следећим ситуацијама:
Кад се два иста сугласника нађу један до другог, један се губи.
Пример: безначајан = без + значајан → беззначајан → безначајан
Изузетак се јавља код грађења суперлатива од придева који почињу са ј, као на пример: најјефтинији, најјачи, најјужнији.
Губе се д и т кад се нађу испред африката (ђ, џ, ц, ч).
Пример: задаци = задатак + -и → задатаки → задатки → задатци → задаци
У овом примеру је извршено неколико гласовних промена: непостојано А, сибиларизација (к → ц), губљење сугласника (губљење т испред африкате ц).
Д и т се губе испред сугласничких група: стн, здн, штн, стл, стљ, стк.
С се губи кад се ћ, ч, ж, ш нађу испред наставка -ски, односно ж и ш испред наставка -ство.
Пример: тршићки = Тршић + -ски → тршићски → тршићки
Удвојени сугласници ш и ж
Кад у сложеним речима или ма где другде с и з, дођу испред предњонепчаних (палаталних) сугласника у које по закону о једначењу према начину изговора прелазе (ш и ж). Тада се они из таквог положаја губе, заправо, једначењем прелазе у те сугласнике, те тако добијамо по један удвојени сугласник, који се затим упрошћавањем своди на једноставан (тај) глас.
Примери: бежични (добијамо преко бежжични, од безжични), ишарати (добијамо преко ишшарати, од исшарати), раставити (добијамо преко расставити, од разставити).
И било на који начин да се у речи негде нађе удвојен сугласник, он се на показани начин поједностављује, те тако од речи: одужити — добијамо од оддужити, безакоње — добијамо од беззакоње, француски — добијамо од французски итд.
Према правилима нашег савременог правописа пише се једино удвојен глас ј у облицима суперлатива придева који почињу сугласником ј, на пример: најјачи, најјаснији, најјефтинији, најјаросније итд. Осим тога, у неким сложеним речима, када би се писањем само једног сугласника та реч теже разумевала, пишу се удвојени сугласници: поддијалекат, преддржавни период итд.
Дентални сугласници д и т
Дентални сугласници д и т губе се у неким облицима именица: од губитак — губици, губицима од задатак — задаци, задацима од податак — подаци, подацима од изузетак — изузеци, изузецима од приповетка — приповеци од желудац — желуца од отац — оца итд.
У овим примерима, сугласници д и т нашли су се испред африката који у себи садрже праскави дентал. На исти начин испред осталих сложених сугласника који у себи садрже елементе дентала, сугласници д и т се губе: почећу (од почетћу), казаћу (од казатћу), читаћу (од читатћу) — зато што се у сложеном сугласнику ћ већ садржи елеменат денталног сугласника т; према правопису, може се писати футур и са очуваним т, али, наравно, уколико није дошло до стварања једне сложене речи, нпр: почет ћу, казат ћу, читат ћу; инаџија (преко инатџија и инадџија).
Пауза која се још увек осећа између првог и другог дела сложенице раставља дентал с краја предметка од денталног елемента у сложеном сугласнику на почетку другог дела сложене речи: потценити, отћушнути, отцурити, потчинити итд.
Сугласници д и т и у другим гласовним групама су склони губљењу: од подлистак, правилни облици су: подлиска, подлиску од напрстак, правилни облици су: напрска, напрску од радостан, правилан облик је радосна од жалостан, правилан облик је жалосна од именице уста, правилно је усмен (преко устмен).
Јасно је да сугласници д и т, када се нађу у групи између сугласника с и з на првом, а праскавог задњонепчаног к или носних сонаната м и н на другом месту, испадају из таквог положаја.
Али, у неким случајевима (код новијих образовања) чува се и пише т и у таквом положају, као у: азбестни, протестни, комунисткиња, гимназисткиња, антиглобалисткиња.
Ваља имати на уму да придеви зависан и независан не иду с горе наведенима, пошто су они постали од глагола зависити. У њиховом облику никада није било сугласника т, нити га може бити.
Види још Гласовне промене
Категорија:Гласовне промене Категорија:Сугласници